O seksualnosti

Jednom, pre podosta godina, jedan od mojih sinova, rekao mi je odprilike ovako: Pišeš neke teme koje nikoga ne interesuju. Napiši nešto o seksu!
I tako eto ovo je pokušaj, da iz svog vidika osvetlim ovaj jedinstveni i sveti dar – poklon, koji smo mi ljudi dobili samim činom Stvaranja.

Svi mi ljudi smo jedan drugom škola – izazov – ispit, jedan od drugoga učimo se strpljenju, razumevanju – život nas uči, te tako čitav naš život jeste jedna škola.
I eto zahvaljujući toj školi - životu, i učenju ''Self-Realization Fellowship'', formirao sam i ja neko svoje mišljenje i o seksu i seksualnosti i nudim čitaocu elemente sa kojima može, ako hoće, da motiviše svoju bitnost za razumniji život.

Skoro svaki od nas, duboko u sebi (u svojoj duši), oseća se nezadovoljnim. Zašto je to tako?
Zato što se okolnosti u našem životu neprestano menjaju i remete naše ustaljene navike. Da bi sve to razumeli, trebali bi naučiti, razumeti i shvatiti sam život!
Prvo, trebamo naučiti, da je ovaj zivot sadržan iz neprestanih promena, kojima se moramo prilagoditi (trebalo bi sami sebe na to da primoramo).
Drugo, sa rastom naše spoznaje, da naš život prate stalne promene, mi spoznajemo, da prilagođavanje znači neprestano kretanje ili unapred ili u natrag, Nemoguće je da ostanemo nepokretni, jer se nalazimo u moru života i da ne bi potonuli, moramo se kretati. I tako, u tom vrtlogu života, možemo iznenada da upadnemo u situaciju i da shvatimo, da nas opterećuje naša neobuzdanost, naša urođena osetljivost ili neosetljivost, naša gramzivost, naša sklonost ka dominaciji – potreba za tuđom pažnjom, ili naša naklonost seksu…

Hajde da se upitamo, šta je seks?
Svaki od nas misli da zna šta je seks i velika večina ljudi trudi se da im seks bude jedan od najvažnijih aktivnosti u životu.
Reč seks, potiče najverovatnije od latinskog sexus, i označava praktičan čin - izvođenje polnog odnosa. Može još i da se kaže, da je seks tema, koju je naša savremena stvarnost svela na totalnu banalnost no i pored toga, ta ista savremenost je njome potpuno opsednuta.
Međutim, kada govorimo o seksu, potrebno je prethodno razjasniti pojam seksualnosti, ili,što je još interesantnije istraživati pojam seksualnosti, jer pri tome možemo podosta naučiti.   
Šta je seksualnost?
Seksualnost kao osnova čovekovog postojanja, može da se razmatra sa vrlo mnogo stanovišta: biološkog, medicinskog, psihološkog, sociološkog itd. itd…
Međutim život nam pokazuje, da je čovek u stanju od seksualnosti (svoje ili tuđe) da načini (svesno ili podsvesno) ono šta on hoće, što može ili ono što ume: jeftinu ili skupu robu, sretstvo za razmnožavanje, odbranu od samoće, oblik komunikacije, agresivno oružje (vladavinu, moć, kaznu, potčinjenost), greh, sport, ljubav, umetnost, lepotu, idealno stanje, zlo, dobro, luksuz, opuštanje, nagradu, beg, razlog za samopoštovanje, odraz naklonosti, način pobune, izvor slobode, obavezu, zadovoljstvo, put ka miru, pravni predmet rasprave, jedna tehnika, istraživanje novih područja, odraz psihičkog zdravlja ili bolesti, sjedinjenje sa kosmosom, mistična ekstaza, indirektna želja za smrću, ili jednostavno jedno čulno zadovoljstvo… Čovek se oglavnom prepušta svojim osećanjima i veoma retko o njima razmišlja a o svojoj seksualnosti još najmanje.

Često se susrećemo sa pisanjima, u kojima se vernicima prebacuje da u seksu postavljaju mnogo znakova pitanja i mnogo tabli “stop“, dok za veliku većinu ljudi savremene kulture seks je jedna najobičnija mal-tene banalna rabota.
Da li je istina da  vernici smatraju da je seksualnost neko zlo ili najblaže rečeno, greh?
Ne! Seksualnost kao takva nije nikakvo zlo i još manje greh međutim, od nas ljudi zavisi šta ćemo od nje načiniti.
Međutim, sasvim razumljivo je, da ima vernika – fundamentalista koji tako misle.
Iako se obično dovodi u vezu sa religijom i doslovnom istinom svetih spisa, fundamentalizam se susreće i u političkim pa i naučnim doktrinama.
Naša savremenost “obogatila“ je vladajuću kulturu erotikom i seksom te je tako seks u savremenoj kulturi postao “na svakom ćošku“ banalna, jeftina i lako dobijena roba. Danas, najobičniji reklamni spot na televiziji ili na uličnim plakatama je erotski događaj.

Vernici imaju drugačiji pristup seksualnosti. Za njih seksualnost pripada području najveće važnosti – božanskoj sferi, te je tako i sam čin oplođavanja, može se reći, sveti pojam.
Zašto?
U srcu svakog čoveka usađena je potreba – čežnja, da ljubi i da bude ljubljen. Međusobna ljubav između muškarca i žene, to je prirodna težnja za potpunošću – za biti celovit; za biti jedna artikulacija Jednote – to znači biti sveta zajednica muškarca i žene. Ne postoji veća predanost čovekova od one u kojoj se stvara zajednica sa “da, u dobru i zlu, u zdravlju i bolesti… sve dok nas smrt ne rastavi…“ Iz takve svete zajednice koja se naziva “brak“, ostvaruje se doživotna veza muškarca i žene. I u takvoj svetoj zajednici međusobne ljubavi, može da se desi čudo - neshvatljiva tajna – nastaje jedan novi život – to je svrha naše polnosti – naše seksualnosti.
U biljnom i životinjskom carstvu priroda (Bog) je to drugačije regulisala. Ovi entiteti imaju stalni zapis – program, po kome je proces produžavanja vrste drugačije regulisan. No čoveku, koji je vrhunac Stvaranja data je svest – svesnost i slobodna volja, da sam odluči da li će po svom zdravom razumu da odlučuje ili instinktivno - na nivou životinje. Potsetimo se ''Načinimo čoveka na sliku svoju, nama sličnog…''(Mo.1/26).  
Kada čoveka kroz život vode strasti njegovog materijalnog tela, tada njegova bitnost – njegovo prolazno Sopstvo ostaje vezano za materijalno telo, dok njegovo neprolazno Sopstvo ostaje potpuno zakržljalo.

Da li je i koliko štetna masturbacija?
Priroda (Bog), je u naše telo usadila polni nagon (seksualni nagon) da bi time osigurala nastavak vrste. To je jedan od najsnažnijih instinkta – pokretačke snage koju je Stvoritelj poklonio čoveku, i stvoreni red u prirodi se tiho i nemilosrdno sveti onima koji tu njenu svetu stvaralačku sposobnost zloupotrebe i koriste samo za zadovoljavanje svojih strasti i njome čine razvrat. Svakodnevno smo svedoci, koliko je savremena seksualna sloboda svetu donela i još uvek donosi duhovnih i telesnih problema; društvenih, socijalnih, porodičnih i  ličnih problema pa i zaraznih bolesti.
Čovekov seksualni nagon ili reproduktivna moć, može da ima dvojaku svrhu:
Kada se usmeri u živce polnih organa, čovek oseća instiktivan prohtev za telesno oplođavanje.
Kada je usmerimo kroz kičmeni stub ka mozgu, tada oslobađa čoveka od seksualnog nagona i pruža mu božansku snagu i prosvetljenje.
Kada čovek zloupotrebi svoju reproduktivnu sposobnost (moč) i usmeri je samo na čulna zadovoljstva, tada se vezuje za materiju i usmerava svoju ličnost u takozvane opasne čulne močvare.
''Mnogi ne znaju, da masturbacija ima negativne posledice, na koje ukazuju mnoge naučne studije. Masturbacija, kako kod muškaraca tako i kod žena, može biti uzrok za osjećanje izolacije, negativnih stavova prema osobama suprotnog pola i ljutnje u postojećim vezama. Takođe, masturbacija učestalo uključuje seksualne fantazije, uz često koriščenje pornografskog materijala. Pornografija, pritom, može dovesti do daljnjih problema, kao što su ohrabrivanje seksualnih devijacija, pa čak i silovanja. U krajnjim slučajevima česta masturbacija može poprimiti dimenziju kompulzije. Svaka kompulzija, pa tako i ona mastrubacijska vuče za sobom niz negativnih posljedica u čovekovom životu.
Nadalje, masturbacija usmerava na samoga sebe, što ne mora biti nužno loše, ali aktivnost takve vrste možda nije najbolja priprema za zajednički život, koji između ostalog uključuje samodarivanje jedne osobe drugoj kao važnu dimenziju međusobnog odnosa. Zanimljiv je i podatak da je masturbacija često  udružena s osećanjem krivice, kako u porodicama konzervativnog tako i liberalnog pogleda na svet. Iako se griža savesti nakon masturbacije u konzervativnijim krugovima obično tumači kulturnim, verskim ili društvenim uticajem, postavlja se pitanje odakle griža savesti kod osoba, uglavnom dece, koja nisu bila pod nikakvim uticajem religijskog ili konzervativnog vaspitanja, nego su čak štaviše, vaspitana u potpuno savremenom duhu? Psihosomatski efekti mogu takođe nastati kada se psihološke posledice manifestuju na psihičko zdravlje. Osećanja krivice, nervoze i stida, koji često prate masturbaciju, mogu rezultirati glavoboljom, bolovima u leđima, hroničnim bolovima itd.
 Učestala masturbacija preterano stimulira parasimpatetičke nervne funkcije, što rezultira prekomernom produkcijom seksualnih hormona i neurotransmitera poput acetilholina, dopamina i serotonina. Obilna količina ovih hormona i neurotransmitera može biti uzrok da moždane i adrenalne žlezde obavljaju preveliku konverziju dopamina-norepinefrina-epinefrina, što čini da moždane i telesne funkcije postanu izrazito simpatetičke. To znači, da se događa velika promena u telesnoj hemiji jer kada neko učestalo masturbira, tada ta promena ima za posledicu celi niz pojava od umora, bolova u donjem dielu leđa, problema s vidom, bolova u testisima ili gubitk kose. Novija istraživanja pokazuju korelaciju između masturbacije i opadanja kose jer povećana proizvodnja testosterona je povezana s produkcijom DHT hormona, koji su uzrok opadanje kose kod muškaraca''. (www.zdravstveniodgoj.com)

Kako da budemo gospodari svog polnog nagona?
Kao što smo več rekli, priroda (Bog) je čoveka obogatila polnim nagonom, i svako ko tu snažnu prirodnu moć, koja služi za oplođavanje ne zauzda, biće prezren od društva. Međutim, niko od tog društva ne govori o tome, kako da čovek bude gospodar svojih nagona. Trebalo bi te praktične metode posvuda da se naučavaju. Danas se čak i studentima medicine o tome ništa ne govori. Znači, potrebna je određena metoda koja bi nas podučavala kako da budemo gospodari svojih nagona.
Ako želimo da ovladamo samosavlađivanje, potrebno je svakodnevno vežbati koncentraciju i meditaciju, telesno se kretati i pravilno prehranjivati. Jedite malo mesa ili još bolje izbacite ga sasvim iz svoje prehrane; umesto mesa jedite mnogo sirovog povrća, voće, orahe i zdravu zamenu za meso.
Svako treba da zna, da mu u svakom trenutku stoje na raspoloženju sledećih pet mogućnosti koriščenja svojih telesnih strasti – snagu svoje reproduktivne moći:
1. Nepotrebno i uludo trošenje snage svoje reproduktivne moći – koje slabi naš duh i telo, čije nepotrebno trošenje slabi naš celokupni organizam, uzrok je mnogim bolestima i dovodi do prevremenog starenja.
2. Koriščenje snage reproduktivne moći za telesno začeće deteta.
3. Koriščenje snage reproduktivne moći za stvaranje ''duhovne dece'' odnosno, produhoviti reproduktivnu moć. Nije potrebno, a nije ni korisno (mnogi misle suprotno) da se popusti zahtevu seksualnog nagona; umesto toga, treba odmah sa pojavom strasti, da se stvaralački angažujemo – da se koncentrišemo na neku stvaralačku aktivnost, na nekom području umetnosti, književnosti ili na nekom praktičnom području našeg interesovanja. Ko to čini, usmerava svoju reproduktivnu moć – energiju u mozak, gde se ona pretvara u višu duhovnu stvaralačku moć – energiju.
4. Trošenje reproduktivne snage – energije na sportske aktivnosti ili na neku drugu fizičku aktivnost.
5. Uzdizanje energije polnih organa prema produženoj moždini (medula oblongata) pomoču disanja. To se ovako čini: Koncentrišite svoju pažnju na područje svojih polnih organa i udahnite lagano i duboko, pri čemu zamislite, da važ udisaj tamo ima svoj ulaz. Onda zamislite – sugerišite sebi, da kod udisanja životna snaga – eterička energija polazi od trtice nagore kroz kičmeni stub sve do mesta na čelu gde se nalazi treće oko (šesta čakra). Zadržite tamo čvrsto vazduh i koncentraciju u trajanju odbrojavanja do 25 ili nekog višeg broja ( pod uslovom da možete bez problema toliko dugo da zadržite vazduh). Zamislite sada – sugerišite sebi, da jednostavno usisavate vaš telesni nagon i životni tok iz vašeg rezervoara životne energije (eteričke vitalnosti), koji se nalazi između trećeg oka i produžene moždine. Zatim izdahnite, opustite se i oslobodite se od nagonskog pritiska i sve to ponovite tri puta sa zatvorenim očima. Dok se tako opuštate, svaku put zamislite da ste prebrodili – savladali vaš telesni nagon i nemojte da se povučete na osamljeno mesto.

Kako da razumemo duhovnost u braku?
Duhovnost u zajednici muškarca i žene je od velike važnosti, zato muž i žena treba da budu jedan drugom verni, i jedan drugom potpora, da se međusobno pomažu i u svakom pogledu da se trude da budu zadovoljni. Duhovno orijentisana žena ne treba da napusti svog duhovno nezainteresovanog muža i isto to važi i za muža.  
Znači, osnovno pravilo trebalo bi da bude, da se ljudi što više trude, da bi se u braku održao jedan moralan karakter i samosavlađivanje, kako bi se i u pomućenom braku opet povratila harmonija i kako bi se izbeglo da brak postane pogrešna zajednica.
Ko se sa telesnim strastima nekontrolisano i neodgovorno igra, sam sebe siromaši u životnoj radosti. Tada on odjednom pali svih milion svećica životne sreće. Takva prolazna telesna opijenost nema ničeg zajedničkog sa blaženstvom koju dostižemo sa kontroliusanom i regulisanom polno-stvaralačkom snagom, koja je povratno usmerena u mozak. Na takav način razvijamo duševna i duhovna svojstva kao što su: ljubav, obzir, Božje strpljenje, saučešće, snagu odlučivanja, bogastvo razlikovanja, oštroumnost, mudrost, kreativnost, unutrašnji mir… što znači, da u našoj ličnosti dolazi do promena u duhovnom, a samim time i u materijalnom životu.
Svakome je jasno, da respektovati poglede na svet našeg partnera i međusobna tolerancija doprinose sretnom braku. Muž i žena neka se nikada u prisustvu drugih protivreče ili svađaju. Isto tako neka o svojim problemima ne razgovaraju sa drugima, izuzev kada je reč o stručnim osobama. Nažalost, veoma mnogo ima međusobnih veza muškarca i žene koje su ostvarene samo na bazi telesne požude i principa ''da meni bude lepo''.

Da li su ljubav i seks jedno te isto?
Jedna prastara izreka kaže: ''Koliko je za seks potrebno telo, toliko je i za ljubav potrebna duša''. Psiholozi tvrde, da u životu ljudi postoje faze, u kojima se želi samo seks, bez ikakvih osećanja odnosno bez ljubavi. Več iz toga očigledno je, da su seks i ljubav dva različita pojma, i da ljubav nema  baš ničeg zajedničkog sa seksom, iako skoro sve kulture stavljaju jednakost između ljubavi i seksa.
Ljubav se nalazi iznad svih telesnih i duhovnih vrednota, kao i iznad svih naših slabosti i zato jeste nesebična, bezuslovna i nepristrasna. Ljubav ne može silom da se iznudi, več može samo da se prihvati kao dobrovoljan dar. Ljubav može da raste i da se razvija samo u atmosferi opraštanja, strpljenja i međusobnog poverenja; ljubomora razara ljubav ali isto tako porodični odnosi bez međusobnog poštovanja razaraju ljubav.
Pogledajmo jedan kratak odlomak iz ''Oda ljubavi'' apostola Pavla, koja nam običnim, svakodnevnim rečnikom govori šta je ljubav:

Ljubav je strpljiva,
Ljubav je velikodušna,
Ljubav svakoga razume,
Ljubav svakoga sasluša,
Ljubav svakoga opravdava,
Ljubav ne traži svoje,
Ljubav sve prašta, 
Ljubav zlo zaboravlja,
Ljubav je dobrostiva,
Ljubav ne zavidi,
Ljubav se ne hvali,
Ljubav nije ohola,
Ljubav nije nepristojna,
Ljubav nije razdražljiva …(Kor.1-13)                                               

Ako bi uporedili odnos između ljubavi i seksualne strasti, tada bi moglo da se kaže: Što je više ljubavi, to je slabiji seksualni prohtev, i obratno. U svakom međusobnom susretu muškarca i žene uvek treba da vlada nesebična ljubav a ne da telesni instinkt prezme vodeću ulogu; u suprotnom, njihov put vodi u provaliju, prezasićenost, opiranju i razdvajanju. Muž treba u svojoj ženi da vidi jedan čist hram, koji je spreman da prihvati jednu novu dušicu i o kojoj će da se brine. Žena treba svoj telesni hram da održava – da bude čist od svih nečistih misli. Duhovno stanje roditelja u vreme začeća deluju kao magnetna sila, koja u majčino krilo privlači odgovarajuću bestelesnu dušu. Ako su roditelji u to vreme bili sa svojim mislima zauzeti čulnim strastima i telesnim zadovoljstvima, privučiće dušu koja je naklonjena čulnim zadovoljstvima. Duše na višem razvojnom nivou svesti bivaju odbijene od strane nižih telesnih vibracija.
U svetim spisima Hindusa piše, da se u trenutku začeća, u našoj sredini stvara neko strujanje životne sile (eteričke energije) koja priprema prolaz (vrata), kroz koju treba bestelesna duša iz astralnog sveta, da prođe u naš meterijalni svet. Dobre duše neće izabrati prolaz (vrata) sa niskom čulnom vibracijom. Rađe će sačekati drugu priliku, nego što će prihvatiti inkarnaciju u nižu vibraciju. Iz tog razloga, svi budući roditelji treba da se pripreme duhovno, duševno i telesno, kako bi privukli jednu dobru dušu u svoj pripremljeni hram od semena i jajne ćelije.
Roditelji koji žele dete sa duhovnim sklonostima, potrebno je da se prethodno više meseci duhovno pripreme. U vreme začeća njihove misli moraju uglavnom da budu usmarane na želju, da u hram, koji je sadržan iz semena i jajne ćelije, privuku plemenitu dušu. Pri tome (za vreme oplođavanja) njihove misli treba da budu usmerene na mesto gde se nalazi treće oko (to je sveto mesto – šesta čakra); ne smeju da dozvole da im misli krenu nadole ka telesnim strastima. Propast brakova dešava se samo tamo, gde muž i žena žive samo na telesnoj ravni. Na takav način oni sebe kažnjavaju zasičenošću i međusobnom mržnjom, što ubrzo dovodi do razvoda. Potrebno je da shvatimo, da je akt oplođavanja alat prirode, kako bi se održalo Stvaranje i zato ne sme da se svede na čulnu igru.
Kada se nagon za oplođavanje povuče sa područja genitalija i usmeri kroz kičmeni stub u sred čela (treće oko) i u mozak, ta energija može da posreduje duhovne spoznaje. Bračni par treba, pošto su veš dobili jedno ili dva deteta da nauče, da više žive na duhovnoj ravni ali istovremeno da su aktivni na nekom stvaralačkom poslu. Muž i žena trebaju svoju zajednicu da žive kao integraciju prirode i duha, osećanja i znanja. Brak na prvom mestu, uvek treba da bude duhovna veza – zajednica a tek na drugom mestu telesna zajednica. Stariji bračni parovi treba zajedno da žive samo na duhovnoj ravni, ispunjeni pravom međusobnom ljubavlju i da svu telesnu žudnju zamene duhovnom ljubavlju.  

Saveti za oženjene i neoženjene:
1. Spoznajte, da duh vlada telom. Telesno orijentisanu svest možete da prevaziđete tako, što se misli usmeravaju na višu ravan.
2. Polni nagon treba da se prevaziđe prvo psihološki i potom sa fiziološkog stanovišta odnosno, iznutra kao i spolja.
3. Izbegavajte sve što preko vaših čula pobuđuje taj nagon. Preporučuje se za oženjene, da plešu samo sa svojim bračnim partnerom.
4. Izbegavajte erotične teme i nemojte da dozvolite da se vaše misli bave ovom temom, jer tako se nesvesno pobuđuje polni nagon.
5. Potrudite se da razumete funkciju polnih organa čitajući neku dobru stručnu knjigu.
6. Kada se okupe momci i devojke, muškarci i žene, neka se čuvaju svake diskusije o telesnom izgledu i neka sačuvaju svoje čiste misli na duhovnom nivou.
7. Nemojte zaboraviti, da svaka razuzdanost i razvrat i u bračnom životu se smatra za greh. Smisao braka leži na duhovnom jedinstvu dvaju duša a ne u raspuštenosti. Umerenost, samosavlađivanje i potpuno vladanje nad seksualnim nagonom probuđuju viši nivo duhovnog opažanja i razvijaju izuzetne vrlina.
8. Neoženjeni ljudi koji se trude da očuvaju svoju čednost – neporočnost, razvijaju jedan snažan magnetizam, koji im kasnije kada žele da se ožene, privuče pravog partnera. Drugi ljudi, koji zloupotrebljavaju svoj seksualni nagon privuku k'sebi nepodobnog partnera. Kada izgubimo svoj duhovni magnetizam, usled nesretnog braka ili raskalašnog života, upornim vežbama koncentracije i meditacije, sve se može opet dovesti u red.
Konačno postoje i neudati i neoženjeni, koji su produhovili svoj prirodni seksualni nagon duhovnom snagom i pomoću svakodnavne pravilne meditacije. Ovakvim osobama nije potrebno bračno iskustvo. Oni su naučili, da svoju unutrašnju žensku snagu ujedina sa svojom muškom snagom u sebi. Neoženjeni koji sebi traže bračnog partnera, neka se ne pouzdaju samo u svoje mišljenje, več neka traže savet od mudrih pojedinaca. I poznavanje zakona uzroka i posledice (karme), ako se pravilno upotrebi, može pripomoći da se ostvari uspešna i trajna veza muškarca i žene. Nikada nemojte da zaboravite, da je brak jedinstvo osećanja i znanja.

Zašto je mudro čuvati svoju energiju oplođavanja?
Semena tečnost – sperma ili kako se još kaže ejakulat odraslog muškarca, sastoji se iz dragocenog telesnog tkiva i dragocene telesne energije. Istraživanja su pokazala, da je hemijski sastav samo jedne kapljice ove semene tečnosti jednaka  koncentrisanoj esenci od osam kapljica krvi kao i energije električnog naboja i sve to se nalazi u mnogo hiljada krvnih zrnca (ćelia) tih osam kapljica krvi.
Količina sperme po jednoj ejakulaciji iznosi 2 do 6 ml  sa ukupno 20 do 100 miliona spermatozoida. Svaka spermatozoida je jedan oblik ćelijske klice i svaka ćelija semenske tečnosti jeste jedna kondenzovana električna baterija, koja sadrži još i jednu mikroskopsku inteligenciju.
Kada čovekov organizam izgubi ove duhovne i astralne akomulatore (njih 20 do 100 miliona), slabi mu telesna i duhovna vitalnost (životna snaga), i naše disanje postaje nemirno. Drugim rečima, u toj semenoj tečnosti – u tom hemijskom sastavu koji je sposoban da oplođava, nalaze se bezbroj atoma života i inteligencije – moglo bi se reći da se nalazi čitav jedan logor pun vojnika.
Znači, kada lakomisleno izbacimo spermu iz našeg tela (kada podlegnemo seksualnom izazovu), mi tada gubimo tu celokupnu legiju od energije i duhovne snage (vitalnost), i postajemo zarobljenici armije tame… Odnosno, naš oslabljen imuni sistem - oslabljen organizam, teže se bori protiv svih naših slabosti, bolesti, strahova, briga, nezadovoljstva, melanholije… te nam tako i skraćuje naš život.

Potrebno je da smo svesni činjenice, da je naš duh posrednik između našeg disanja, eteričke energije (životne snage) i polne (seksualne) snage i da oni zajednički regulišu sve ostale funkcije našeg tela. Bez duhovne upravljačke snage, sve funkcije našeg tela bi prestale da funkcionišu. Zato, biti gospodar nad našim mislima, osećanjima, željama i strastima znači, biti gospodar svih telesnih funkcija ali to opet znači, da duh kontroliše i reguliše sve telesne funkcije jer samo on razume i shvata sve naše telesne funkcije.

Ovaj prvi deo teksta bila su neka razmišljanja, koja će možda poneki čitaoc, da oceni kao puritanska, zastarela, i ko zna kako još... Urednica jednog časopisa, na moj tradicionalni stav po pitanju braka i porodice, ovako je reagovala: …''vreme teče, i kao što se seksualne igrarije menjaju, tako su i oblici druženja danas različiti. Tako je to''…

No pogledajmo kako je to danas, u našoj savremenoj stvarnosti,  koja se ogleda u mnogo hvaljenu globalnu kulturnu revoluciju.
Pre podosta godina, vladajuća globalno-liberalna Evropa promovisala je svoju – ''globalnu kulturnu revoluciju'', i pogledajmo šta se krije iza fasade mnogo hvaljene ''globalne kulturne revolucije''?
 
Odmah na početku ovog pisanja trebalo bi da pojasnimo, da je sam ''savremeni globalni poredak'' ništa drugo do način kako angažovati svakog pojedinca, da svojevoljno služi interesima Globalne imperije.  
Pogledajmo!
''Koren globalne kulturne revolucije jeste na prvom mestu deregulacija seksualnih normi, pritom glorifikujući postulat ''slobodne ljubavi''; ''da živimo kako hoćemo i da uživamo maksimalno u svim čulnim zadovoljstvima i strastima ovoga sveta.'' Potsetimo se: Kao što deregulacija finansijskog tržišta vodi ka nezasitoj gramzivosti bogatih, da pribave sve više novca i moć, isto tako deregulacija seksualnih normi dovodi čoveka do nezasite gramzivosti za zadovoljenje svojih seksualnih prohteva. Ukidanje moralnih granica seksualnim prohtevima prividno deluje kao porast slobode. Međutim, ona vodi u zavisnost i u nesposobnost da se ostvari bilo kakva ozbiljnija međusobna veza suprotno-polnih partnera. To znači, da sečemo granu na kojoj se nalazimo - to je raspad porodice - osnove svakog društva.'' Tako piše sociolog Gabriele Kuby u svojoj knjizi, ''Die Globale sexuelle Revolution''.
Te dalje nastavlja: ''Današnja seksualna sloboda vodi ka porobljavanju čoveka seksualnim nagonima.
Živimo u vremenu propadanja tradicionalne kulture i glorifikovanja mas-medijske kulture, koja očigledno ima za cilj: nipodaštavanje značaja ljubavi prema bližnjem; razaranje porodice kao osnovne ćelije svakoga društva; ukidanje monogamije, svete zajednice muškarca i žene; legalizovanje homoseksuanog pokreta i nametanje izopačenih seksualnih vrednota deci, pa čak i deci u obdaništu... Svako od nas nalazi se na nekom položaju, sa koga može da se zauzme za pozitivne pedagoške norme u vaspitanju. Preduslov je, da i sam živi na odgovarajući način. Ako živim u seksualnom neredu, malo je verovatnoće da ću se angažovati protiv nasilnog seksualiziranja u školi ili obdaništu. Sposobnost spoznaje i snaga akcije zavisna je od kvaliteta vlastitog života.
Roditelji koji žele da svoju decu zaštite od nasilnog seksualnog vaspitanja, moraju da se zauzmu, da se zabrani svaka animacija školske dece u masturbaciji, homoseksualnosti, petingu, analnom i orealnom seksu ... ne smemo dozvoliti da 'u ime istine i slobode', učitelji prepuste učionicu sa đacima, seksual-pedagogu iz 'pro familia'. Sramno je da se o tome čuti i još žalosnije je da crkva o tome ne zauzme svoj stav.
Sramno je, da roditelji koji ne dozvole svojoj deci da posećuju ove časove, budu kod nas u Nemačkoj osudjeni na zatvorsku kaznu.'' (www.medrum.de,17.11.2013).

 U Evropi sve se više razvija promiskuitet* mladoletnika, što vodi ka tome da ova omladina i deca na taj način postaju nesposobni za kasniju bilo kakvu ozbiljniju porodičnu vezu (www.fenix-magazin.com/12950/interview-mit)  
*Promiskuitet je seksualna praksa sa čestim menjanjem partnera ili paralelno (istovremeno) sa više partnera.
Očigledno je, da se globalna seksualna revolucija uvukla podmuklo, iza leđa javnosti, u politiku, institucije i u obrazovne ustanove. U međuvremenu iz tog tihog pokreta več davno je nastao jedan program opšteg prevaspitanja, koji razara osnovne vrednosti jednog društva i postaje sve totalitarniji.
Poznato je da kulturne revolucije zadiru duboko u suštinu čovekovu. Međutim, antropološke revolucije zadiru u suštinu čovekovu još dublje. One mogu biti čak osnova za novi svetski poredak. U ovom slučaju one omalovažavaju princip ljubavi, odbacuju sve obaveze i odgovornosti i uništavaju instituciju porodice, koja je osnovna ćelija svakog društva.

Engleski antropolog J.D.Unwin, u svojoj knjizi ''Sex and Culture'' (1934 by Oxford) opisuje svoje proučavanje različitih kultura i naglašava: ''Visok nivo kulture postoji samo sa visokim nivoom morala. Kada jedno društvo napusti svoje seksualne norme, nakon samo nekoliko generacija, to društvo nestaje sa svetske istorijske pozornice.''
Demografske promene našeg ''savremenog'' sveta veoma jednoznačno pokazuju: da evropsko stanovništvo sve brže stari; da tradicionalna porodica gubi značaja, što dovodi do smanjenja nataliteta; i da ''slobodna'' ljubav dovodi do toga da je sve više polnih bolesti:

U Engleskoj, u razdoblju od zadnjih šest godina obolelih od sifilisa je 13 puta više, od gonoreje bolesnika je 86% više a Chlamydia infekcije su se duplirale.
U Nizozemskoj, u vremenu od 12 meseci sifilis je u porastu za 80%.
U Nemačkoj za vreme od 2 godine broj obolelih od sifilisa se duplirao, od kojih je 85% muških homoseksualaca.
Do 2012 god. u svetu je registrovano približno 35,3 miliona HIV-pozitivnih pacijenata. Samo u godini 2012 registrovano je novih 3,4 miliona pacijenata, što je približno 9300 pacijenata svakoga dana (www.wikipedia.org/wiki/Sexuell_ubertragbare_).

Kod nas u Srbiji je tokom 2013 god. registrovano 21% više polno prenosivih bolesti i to samo u vremeno od godinu dana. Naime, godine 2011 registrovano je 2.225 pacijenata a 2012 ih je več poraslo na 2.702, javlja dr. Danijela Simić iz Instituta za javno zdravlje Srbije ''Dr. Milan Jovanović-Batut'' (www.blic.rs/vesti/Drustvo/378848/)  

Očigledno je da još nismo ušli u EU – odnosno, da još nismo dovoljno ''slobodni'' ili drugim rečima opiremo se ''sevremenom trendu'', i nije čudno što je EU počela da nas ucenjuje: ''ili parada ponosa, ili nema ulaska u EU.''
Evropska komesarka Sesilia Malstrom traži od Srbije: ''da se poštuje sloboda okupljanja LGBT zajednice (homoseksualaca)'' (www.rts.rs/page/stories/sr/od13.sep.2013)
Koliko je meni poznato, u Srbiji niko nema ništa protiv, da LGBT zakupi ''Sava centar'' ili neku drugu dvoranu, da se tamo okupe, isprićaju i ako baš hoće, mogu i da rade tamo šta im volja.
Molim vas lepo, kakve veze ima manjinsko okupljanje, sa ''paradom ponosa'' na ulicama Beograda? Prvo, nije mi jasno, na šta su oni ponosni, da bi morali to nama nasilno i baš na ulici da pokažu, pogotovo što ogroman broj građana grada Beograda to očigledno ne želi?
Međutim, gospođa Malstrom potom naglašava, da će: ''Beograd prad 2013, biti važan korak u napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji ...''
Pošto više ne želimo da budemo svoji, već bi radi da budemo tuđi – evropski, da nam oni kroje i određuju, pa hajdmo onda u provaliju da napravimo društvo Grcima, Špancima, Portugalcima, Rumunima, Slovencima ... jer konačno, šta to ima kod nas još da se uništi, kada se i onako već nalazimo na dnu ... doduše, u narodu ostao je još uvek naš tradicionalni moral ...

“Da li uopšte ima još smisla da se barem zapitamo, gde to srlja naša civilizacija? Civilizacija, koja raspolaže sa tako silnim znanjima i ogromnom količinom informacija a nema ni volje ni vremena da to nepregledno polje pregleda, još manje da ga “sažvače” a baš nikako da ga sagleda, kako bi mogla i da ga vrednuje! … Srljamo bezglavo, srljamo i govorimo da srljamo ’napred’ – čak ni to ne znamo, da li zaista idemo u smeru za koga bi sa pravom mogli da kazemo da vodi unapred!? Bojim se, da samo srljamo, bez jasnog cilja, bez kompasa – i da samo zamišljamo da idemo unapred.“(Bogdan Žorž)

Kako reagujemo mi u Srbiji na ovaj ''savremeni'' trend?

''U Srbiji se ranije smatralo velikom uvredom ukoliko nekoga nazovemo pederom. Da li je to i danas tako, prilično je diskutabilno. Otkako smo krenuli bezalternativno zakorovljenim EU putem, peder se marljivo probija po lestvici „dokazanih“ društvenih vrednosti i, od jednog neprihvatljivog i socijalno „alijeniranog“ stvora, lagano se preobraća u srpski ponos i diku. Istina, još ima onih kojima nije pravo kada im neko prišije takav „ponosni“ kvalitet, ali to su samo oni najrigidniji među nama, koji nisu u stanju da shvate trendove moderne civilizacije.
U drugoj polovini dvadesetog veka homoseksualnost je uspela da izađe na „svetlo dana“, a Svetska zdravstvena organizacija je sklonost ka istom polu skinula sa liste bolesti ili bolesnog stanja 1990. godine. Veliki deo „normalnog“ sveta ipak i dalje gleda na homoseksualnost kao na bolest. U Srbiji, kada je običan svet u pitanju, seksualna veza dva muškarca oduvek se smatrala nenormalnom vezom, i u tom smislu u srpskom društvu gotovo ništa se nije promenilo. Osim, možda, činjenice da se u komunikaciji (kako zvaničnoj tako i nezvaničnoj) sve ređe koristi termin peder, koji se danas zamenjuje engleskom reči gej (gay).''(www.koreni.rs/zasto-je-zabranjena/)

Na kraju ovog pisanja, hajde da se upitamo: Šta bi trebao biti smisao našeg života: seks, bogastvo, ili nešto drugo?

Kako mogu da pronađem smisao, svrhu, ispunjenje i zadovoljstvo u životu? Da li imam potencijal da postignem nešto što će biti od trajne vrednosti?
Mnogo ljudi nikad se nije zapitalo: ''šta je smisao moga života''?
Posmatraju svoje godine unazad i pitaju se, zašto su se njihovi međusobni odnosi raspali i zašto se osećaju toliko prazno, čak iako su postigli nešto od onoga što su planirali? Mnogi ciljevi čak nam sami otkrivaju svoju prazninu tek kad su godine protraćene u težnji da ih postignemo.
 
U našem savremenom društvu, ljudi teže ka mnogim stvarima, misleći da će u njima naći smisao svog života. Neka od tih nastojanja uključuju: poslovni uspeh, bogatstvo, dobre međuljudske odnose, seks, zabavu, činjenje dobrih dela drugima, itd.
Međutim, mnogi ljudi su svojim iskustvom posvedočili, da svaki sam sebi, sa svojim postignutim ciljevima u bogatstvu, u međusobnom odnosu ili u seksualnom uživanju, još uvek osećaju u sebi – unutar svog bića duboku prazninu  – osećaj praznine, koju još uvek ništa ne može ispuniti.

Pisac biblijske knjige ''Propovednik'' (Salomon) izrazio je jezgrovito ovu činjenicu kada je uzviknuo: ''Taština! Taština! Potpuna taština! Sve je taština.'' A imao je neizmerno bogastvo i mudrost, iznad mudrosti bilo kojeg čovjeka u onom i ovom vremenu: imao je više stotina žena, palate i vrtove na kojima su mu zavidela mnogobrojna carstva, najbolju hranu, vino i svaki postojeći oblik zabave. U jednom momentu je čak rekao da je radio sve što mu je srce zaželelo. A ipak je zaključio da je “život pod suncem” (život življen kao da je sve što postoji, što se može videti našim očima i iskusiti našim čulima, samo za njega) sasvim besmislen!
Zašto postoji takva praznina?
Zato što nas je Bog stvorio za nešto više nego što možemo da iskusimo samo našim telesnim čulima u ''sada i ovde''. Salomon je rekao o Bogu: “Dopustio je čoveku uvid u vekove…” A mi danas, u srcu duše naše svesni smo, da to “ovde i sad” nije sve što postoji.

Možemo zaključiti, da svako ko nije onakav kakav bi duboko u svojoj duši želeo biti, možda je duhovno i telesno trom – lenj. Telesnu lenjost još možemo da opravdamo, jer čoveku je ponekad potreban mir, tišina i odmor, ali duhovna lenjost ne može se ničim opravdati. Večina ljudi su lenji za razmišljanje i istraživanje svog unutrašnjeg (duhovnog) bića - života. Znajmo, u razmišljanju se nalazi sloboda, jer kad god čovek razmišlja, on uvek nalazi neki izlaz iz svakog svog teškog položaja. Potsetimo se:
''Molite, i dati će vam se! Tražite, i naći ćete! Kucajte, i otvoriće vam se! Jer svaki koji moli, prima; ko traži, nalazi, i ko kuca, otvara mu se. Ili, ima li ko među vama da bi svome sinu, ako bi ga zamolio hleba, pružio kamen, ili, ako bi ga zamolio za ribu, pružio zmiju? Dakle: ako vi, premda ste zli, možete davati deci svojoj dobre darove, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji Ga mole?'' (Mat.7.7-11)