Zdravlje i verovanje

Zdravlje je osnovno stanje svakog organizma i zdravi smo, kada svi organi našeg tela vibriraju pozitivnom učestalošću – usaglašeno – harmonično. Drugačije rečeno, zdravlje je posledica naših nasleđenih osobina, kao i posledica našeg sveukupnog načina življenja ovog života. Međutim, potrebno je da znamo, pa i da shvatimo, da svaki naš problem, fizički ili duhovni, pa čak i običan najbezazleniji nemir, mogu biti početak rušenja našeg zdravlja. Znači, svaka naša negativna emocija - osećanje, počev od briga i sekiracija su pogubne po naše zdravlje. Podsetimo se jedne nepobitne činjenice: ''Sve, ama baš sve što smo do sada učinili u svom životu, počelo je prvo kao misao da klija u nama, stvarajući ideju – neki scenario, koji smo potom postepeno osmišljavali, ostvarivali, razvijali… To je duhovni deo svake naše akcije, i to je nepobitna istina, koju život neprestano potvrđuje i to sve jedno da li mi tu istinu prihvatili ili ne.'' To važi za sve naše akcije pa i kada je reč o našem zdravlju. Znači, svojim mislima mi svakodnevno možemo da jačamo svoje zdravlje, ali isto tako i da ga slabimo.

Pored svega toga stoji i činjenica, da je shvatanje našeg zdravlja najčešće isuviše patološko, posebno kada se odlučujemo samo za biti ''zdrav'' ili ''bolestan''. Zar je čovek sa nekim nedostatkom odmah i bolestan?

Mislim, da se zdravlje i bolest ne mogu nedvosmisleno i jasno razdvojiti. Pre bi mogli da kažemo, da se svaki od nas nalazi na nekom zdravstveno-bolesnom kontinuumu, na kome neprestano menjamo svoju poziciju. Što bi se reklo, nismo ni zdravi ali ni bolesni, već smo čas bliže, a čas udaljeniji od tačke zdravlja. Gde se tačno nalazimo zavisi od naših nasleđenih (čak i od pre nekoliko inkarnacija), bioloških, psiholoških, socijalnih, pa i ekoloških faktora, od naših navika i naših želja, od naših životnih principa i stremljenja … i ko zna kakvih još faktora.

Kako god okrenemo ispada, da naše zdravlje nije neko kruto – nefleksibilno stanje, već neprestano menjajuća uravnoteženost, koja zavisi od već pomenutih faktora. Pored toga, zdravlje nije samoodrživo, već mi – svaki za svoje zdravlje, treba (ne mora) još nešto i da činimo. I upravo to još nešto činiti, je od svega najvažnije. Takvo je moje iskustvo.

Šta bi bilo to još nešto? Šta god činiš, pa i za svoje zdravlje šta činiš, uzaludna je akcija, ako nije potkrepljena snagom verovanja, da ti Bog može pomoći. Drugim rečima, ako veruješ da je tvoje zdravlje u mnogome u tvojim rukama, onda je sasvim sigurno da na njega možeš da utičeš jer,  sve je moguće onom, ko veruje i znaj, da uvek sve možeš, ako veruješ da možeš – snaga verovanja u Božju snagu i moć čine, da su i čuda moguća.

Podsetimo se:

• ''…ako imate vere koliko zrno gorušicino, reći ćete gori ovoj: Pređi odavde tamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemoguće'' (Mat.17/20).
• ''I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, prišavši odstraga dotače rese njegove haljine; jer govoraše u sebi: ako samo dotaknem njegovu haljinu, biću spašena. A Isus se okrenu i videvši je reče: ne boj se, kćeri, vera tvoja spasila te je'' (Mat.9/20-22).
• ''Smiluj nam se, Sine Davidov!'' vikali su mu. Gospod ih je upitao: ''Verujete li da mogu to učiniti?'' Kada su mu odgovorili da veruju, on ih je otpustio iscelivši ih ovim rečima: ''Neka vam bude po vašoj veri.'' Drugom slepcu, u Jerihonu, takođe vraća vid govoreći: ''Idi, vera te tvoja spasila!'' I on odmah progleda i uputi se za njim.

''Tvoja vera ti je pomogla'' ili ''Tvoja vera te je spasila'', na takav ili sličan način govorio je Isus od Nazareta, na više mesta zapisanih u Evanđelju. Ovakvi iskazi izazivaju mnogo želja ali i bude nadu. A da li bi baš bilo korisno da verom gore premeštamo? Naravno to je samo simbolična ilustracija jedne istine, iza koje stoje podosta istinito opisanih situacija pojedinaca, ali isto tako i iz našeg iskustva. ''Verovati je svemoguća stvar, baš kao što je i Bog svemoguć'', govorio je Meister Eckhart.

Sasvim sigurno je, da je ideja o svemoći verovanja u Božju pomoć zavodljiv i primamljiv pojam za mnoge bolesnike, kojima medicina više ne može da pomogne i da ima pacijenata, koji su prijemljivi na izazov pretpostavljene sve-delujuće svemoći verovanja u Božju milost.

Međutim, u moći i snazi verovanja da mogu biti isceljen, prikrivena je jedna značajna začkoljica. Naime, pogrešno je misliti, da ja mogu sebe verovanjem da izlečim – iscelim, ispravno je, da isceljenje može nastati samo ako verujem da me Bog svojom snagom i moći, može ozdraviti – isceliti.

Danas, imamo po celom svetu mnogo primera koji nam nedvosmisleno potvrđuju, da snaga našeg verovanja može biti svemoguća. Za ilustraciju moći i snage verovanja pozajmiću jedan tekst iz ''O zdravlju''.

Skraćeni tekst iz “The New York Times” od 13.10.1998 godine, pisala novinarka Sandra Blakeslee, nedvosmisleno nam pokazuje, da autosugestijom možemo zaista mnogo toga da postignemo ali isceljen mogu biti samo ako verujem, da je to i volja Božja:

Dr. Philip West je lečio pacijenta g. Wright-a, koji je bolovao od raka – limfosarkom-a, u već razvijenom obliku. Lečenje nije bilo uspešno i pacijentu je brzo isticalo vreme. Njegov vrat, prsa, stomak i prepone bili su puni tumora veličine pomorandže. Njegova slezina i jetra povećali su se, i zbog raka, prsni koš mu se svakoga dana napunio sa skoro jednim litrom mlečne kiseline koju je trebalo odstraniti kako bi mogao da diše. Dr. West mu nije dao više od nedelju dana života. Međutim, pacijent g. Wright je izuzetno želeo da živi. Bio je ubeđen da će ga ozdraviti ''krebiozen'', novopronađeni lek. Sa velikim interesom pratio je sve novosti o svojoj bolesti. Molio je svog lekara da ga leči sa tim lekom ali krebiozen je bio na raspolaganju samo za klinička ispitivanja i za bolesnike kojima je dato barem još 3 meseci života. G. Wright je bio isuviše zahvaćen rakom te nije ispunjavao ni jedan uslov. No, i pored toga g. Wright nije gubio nadu, bio je siguran da će ga krebiozen izlečiti i uporno je moljakao dr. West-a, sve dok ovaj nije popustio i ubrizgao mu injekciju tog leka. To se desilo jednog petka i lekar je bio ubeđen da g. Wright neće preživeti vikend.

U ponedeljak po dolasku u bolnicu dr. West-a je čekalo iznenađenje, njegov pacijent je šetao po sobi umesto da leži i čeka smrt. Dr. West je utvrdio, da su se bolesnikovi tumori do polovice rastvorili kao snežne grudve na suncu. Deset dana posle prve injekcije g. Wright je napustio bolnicu sa dijagnozom, da više nema raka. G. Wright je bio presrećan i o tome svuda i svakome pričao. To je trajalo 2 meseca, sve dok g. Wright nije u stručnoj reviji pročitao, da je krebiozen sasvim bezvredan lek. Postao je depresivan i rak se povratio. Dr. West, koji je iskreno želeo da svom pacijentu pomogne, odlučio se da upotrebi jedan trik. Pozvao je g. Wright-a i objasnio mu, da je krebiozen kojega su upotrebili kao injekciju bio pogrešno uskladišten i zato skoro neuspešan lek, te da sada postoji nov lek “ultra-krebiozen”, kog on već ima. G. Wright je pristao na novu injekciju i dr. West mu je ubrizgao destilovanu vodu. Čudo se opet ponovilo i rak je nestao. Sve je bilo dobro, a onda je američko lekarsko udruženje u svom časopisu objavilo članak u kome je objašnjeno, da je krebiozen povučen iz prometa kao potpuno bezvredan lek. Kada je to g. Wright pročitao, u roku od dva dana bio je mrtav.” (Dostupno 18.05.2018 u 15:30 na: https://www.nytimes.com/1998/10/13/science/placebos-prove-so-powerful-even-experts-are-surprised-new-studies-explore-brain.html)

Očigledno je, da je pacijent g. Wright pogrešno usmerio svoju snagu verovanja i takođe, da je verovanje samo u snagu i moć nekog leka, akcije ili postupka sasvim drugog kvaliteta nego što je verovanje u Božju snagu i moć.

---------------------------------------------------------------------------------

Svaka misao, svaka reč, svako osećanje i svako delo je jedan uzrok, koji ima svoju posledicu po naše zdravlje. Znači, može da se kaže, da sve naše pozitivnosti i negativnosti, naši uspesi i neuspesi, zadovoljstva i nezadovoljstva, naše graditeljske ideje ali i rušilačke, možemo da svedemo na  posledicu nekog uzroka ali isto tako one mogu biti i uzrok nekih posledica.

Interesantno je znati, da uzrok i posledica pritom mogu da se nalaze međusobno udaljeni i mnogo stotinak godina - nekoliko inkarnacija.

Isto tako i ''sreća'' ili ''slučaj'' su samo oznake za još ne prepoznan zakon. Ništa se ne dešava ''slučajno''! Isto tako i naše zdravlje ne može nikada da bude dobro ni ''srećom'', ni ''slučajno''.

Princip uzroka i posledice kao i privlačnosti – rezonance (vidi u ''O kosmičkim zakonima'' u rubrici ''Članci'') nam govori, da kome šta učiniš, to ćeš morati i sam da ispaštaš; šta učiniš nekome detetu, to će morati i tvoje dete da ispašta. Znači uvek sam sebe pogađaš! Sam sebe udaraš, sam sebe varaš, sam sebe lažeš i sam sebi stvaraš – dodeljuješ bolest ili zdravlje, sve jedno da li je uzrok iz ovoga života ili neke prethodne inkarnacije.! 

Ako osećaš mržnju prema nekome, ta mržnja se odmah najmanje istim intenzitetom vraća tebi. Ako hoćeš nekome da naneseš štetu (već i sama namera je dovoljna), štetiš sebi najmanje na isti način! Kada strahuješ za dobrobit svoje dece, tada svo zlo čega se ti plašiš, privlačiš ka njima.

Kada se uvrediš, bilo zbog čega, tada u sebi uskladištiš negativne uzorke i spuštaš nivo vibracije svoga tela u negativno područje.

Zapamti, da sva naša negativna stanja utiču na naše zdravlje.Napusti sve brige, strahove, bes, mržnju, netrpeljivost… i otvori se potpunom i obaveznom opraštanju, poverenju i ljubavi. Uostalom, kada na nekoga položiš svoje ruke – dlanove, na neko mesto na njegovom telu, tada to činiš iz ljubavi i usmeravaš svetlost kroz svoje dlanove ka njemu. Međutim, istovremeno na istom mestu tvog tela struji svetlost i ljubav ka tebi! Znači, jedino ti si odgovoran za tebe i tvoj doživljaj.

U našem životu ništa se ne dešava bez razloga. Ništa nije podložno slučaju, zato što je ''slučaj'' proizvod našeg neznanja; ne znamo zato što još nismo spoznali uzrok, a možda ni posledicu tog ''slučaja''. ''Slučaj'' jednostavno ne postoji, jer sva naša dela nastaju iz svesne ili podsvesne akcije.
---------------------------------------------------------------------------------

I tako eto, i ako znamo da verovanje može da pomogne našem zdravlju, još uvek ne znamo kako - na koji način i zašto se ne dešava uvek. ''Istraživanja po celom svetu pokazuju nam da ljudi, koji se osećaju na nekakav način povezani sa Bogom pre ozdrave nego drugi'', tako piše mag. Sabine Standenat, klinička psihologinja (Dostupno 18.05.2018 u 15:34 na:  http://www.standenat.at/artikel/heilung-durch-glaube.htm).

I ako medicinska nauka nema objašnjenje za ovakve fenomene, međunarodno priznati specijalista za bolesti raka, uni.prof.dr. Heinz Ludwig, profesor interne medicine i hematološke onkologije i predsednik Instituta za istraživanje karcinoma Wilhelminen, na medicinskom odeljenju I, Centra za onkologiju i hematologiju Wilhelminenspital u Beču, je rekao: ''Često sam svedok, da pacijenti koji veruju u jednu višu moć ili bolje savlađuju svoju bolest ili brže ozdrave. Isto tako imamo istraživanja koja dokazuju, da ljudi koji se mole, kao i oni za koje se moli, duže žive''.

Potrebno je još i naglasiti, da verovanje u smislu isceljujuće moći, nema ničeg zajedničkog sa odlaskom u crkvu, paljenjem sveća, kađenjem i svim ostalim crkvenim ceremonijama, dogmama i doktrinama. Verovati u jednu višu inteligenciju – u Boga, je jedan lični, subjektivni doživljaj i posledica potpuno lične i subjektivne spoznaje; što je metafizičke prirode – nadempirijske prirode. Verovati isto tako znači i otvoriti se za nešto više – za višu stvarnost – za egzistenciju Božju, jer odatle nam izviru svi darovi i svi zadaci.

No, potrebno je znati i shvatiti, da snaga i moć verovanja deluje i na području koje nije transcedentalnog karaktera. Što znači, da se može koristiti u pozitivno konstruktivne namere, ali isto tako i u negativno rušilačke namere. U svakom slučaju, snaga i moć verovanja uvek je princip duhovnosti.

Potrebno je i da znamo, da bolesni možemo biti čak i ako smo ubeđeni, da je Bog veoma strog Otac, koji maltene samo čeka da mi pogrešimo, kako bi nas odmah kaznio. To su praznoverna i nakaradna verovanja, koja mi snagom autosugestije tako osnažimo, da smo u stanju načiniti pravi bastion negativne energije. Ako uopšte neko nekoga kažnjava, onda to mi sami sebe kažnjavamo. Bog je sama Ljubav koja nikoga ne kažnjava. Ljudi koji svoju bolest doživljavaju kao kaznu Božju, sa takvim ''verovanjem'' totalno uništavaju svoje zdravlje i sasvim blokiraju svoje isceljenje.

Fizičar Blaise Pascal je još u 17 veku postavljao pitanja:

Da li možemo dokazati da Bog postoji?

Da li možemo dokazati da Bog ne postoji?

Pošto je na oba pitanja odgovorio sa ''ne'', postavio je treće pitanje:

Da li bi bilo korisno verovati, da Bog postoji?

Ako verovati u Boga znači osećati se prihvaćen, zaštićen i ljubljen, i biti zbog toga zadovoljan pa možda čak i srećan, tada bi svaka osoba trebala bez razmišljanja da se opredeli za Boga.

No, šta god učinili, i kako god se opredelili, sasvim je sigurno da će i dalje za mnoge ljude Bog biti  jedna velika misterija.

Možda najmudriji odgovor na temu Boga, verovanja i zdravlja je još pre oko 30 godina dao dr. Herbert Benson, kardiolog i osnivač Medicinskog instituta za um i telo u Opštoj bolnici u Masačusetsu: ''Da li Bog postoji ili je On samo uobrazilja jednog mozga koji u Boga veruje, ne znam. U svakom slučaju, praksa i iskustvo nam pokazuju, da oni koji u Njega veruju, u velikoj većini slučajeva postaju smireniji, plemenitiji i zdraviji.''