Srednje godine starosti

 

Stvoritelj je moju suprugu i mene blagoslovio sa petoro dece, tri ćerke i dva sina. Interesantno je pri tom, da međusobno nemaju baš nikakvu sličnost – ni telesnu, ni duhovnu. Zajedničko im je jedino, da su porodično sređeni ljudi i da se svi nalaze već u srednjim godinama starosti. Taj buket od pet raznolikih, bujnih i predivnih cvetova, sa svojim željama, principima, idejama, opterećenjima i zajedno sa svojim partnerima bila su povod, da sam odlučio, da malo istražim i pokušam da bolje sagledam, razumem i shvatim život ljudi u srednjim godinama starosti.

 

Često čujemo da se kaže, da je naš život naša škola. Međutim, naš život je istovremeno i jedna avantura, za koju je potrebno podosta hrabrosti, jer nikada ne znamo kakvo će nam „iznenađenje“ prirediti. Iznenađenje zato, što je naš život skoro uvek proizvod naših misli, naših želja, stremljenja, emocija... pogotovo u razdoblju takozvanih „srednjih godina“, kada  iz razdoblja već ostarele mladosti (40-ih), prelazimo u razdoblje mlade starosti (50-ih).

 

Tada kod čoveka započinju nekakve promene. Kod žena te promene nazivamo menopauza, a kod muškaraca andropauza (od grčkog „andros“ – muškarac). Ovo razmišljanje usmeriću uglavnom na andropauzu, zato što se o njoj manje govori ali i zato, što su te promene kod muškaraca više vidljive nego kod žena.

 

"U tim godinama života, muškarci najčešće imaju brzo-promenljivo raspoloženje; brže budu naprasiti, „do smrti“ uvređeni, osetljiviji, nestabilni, pa često čak i razdražljivi. Smanjuje im se mišićna masa, oko stomaka im se pojavljuju masne rezerve, često im nedostaje energije. Njihov smeh gubi vedrinu, često su neispavani, umanjuje im se koncentracija, pa čak i kratkotrajno pamćenje. Te promene kod muškaraca nisu toliko u hormonskom smislu kao kod žena. Kod muškaraca je više naglašen faktor dotadašnjeg načina živote. Sa godinama njihov libido slabi već zbog opadanja količine testosterona. Ponekad gube želju po spolnosti, jer se pojavljuju erektilne disfunkcije kao i drugi fiziološki i emocionalni simptomi" (socijalni pedagog Melita Kuhar, sažeto sa https://www.svetovalnica.si/blog, originalni tekstovi dostupni 6. 4. 2019 ).

 

Skoro svi psihoterapeuti se slažu u tvrdnji, da je najčešće život muškaraca u srednjim godinama, veoma sličan životu pubertetlija – pun je burnih i neočekivanih emocija.

 

Ekstrovertni muškarci u srednjim godinama starosti osećaju snažnu potrebu, da sebi ali i drugima dokazuju, da su još uvek sposobni i da mogu sve što hoće. Oblače se mladalački – sportski, poneki se doškolavaju i dopunjuju svoje obrazovanje, neki osećaju potrebu da nešto grade, zidaju, popravljaju, kreče ili barem da menjaju raspored nameštaja u stanu. Često se odlučuju ''za početak iznova'' te se upuštaju u kojekakve poslovne ili druge avanture. Neki se veoma trude da na raznorazne načine impresioniraju mlađi ženski svet i skoro po pravilu imaju ljubavnicu. Češće se razvode ali veza sa novom partnerkom ne traje duže od jedne do tri godine (sažeto, psihoterapeut C. G. Jung). Ukratko, u tom periodu većina ekstrovertno orijentisanih muškaraca se odlučuje za nekakve promene, za „novi početak“ odnosno,  „samo da ne bude kao do sada“.

 

U Beogradu, u bolnici VMA, 70-tih godina prošlog veka, dr. Đurđević-ka je taj period kod muškaraca nazivala „kočoperijum“.

 

Introvertne osobe osećaju i deluju na način koji ukazuje, da je subjekat onaj koji motiviše, dok objektu pripada sekundarni značaj. Oni su zatvoreni prema socijalnim zbivanjima, ograničavaju svoj društveni krug i ne čine ono što čine drugi. Češće su naklonjeni osećanju potištenosti, utučenosti, zabrinutosti, bespomoćnosti, straha od nesigurne budućnosti, tuge pa i usamljenosti. Ovo stanje može spontano proći, ali ako se zapusti, može dovesti do depresije, koja predstavlja patološko raspoloženje i koje se manifestuje gubljenjem volje, nagona i depresivnim misaonim sadržajem (sažeto, psihoterapeut C. G. Jung).

 

Krize kod muškaraca u andropauzi mogu se pojavi i pre ali i posle tih famoznih srednjih godina. Isto tako Jung tvrdi, da praktično ne postoje ljudi koji su čisto ekstrovertni ili introvertni, i da često srećemo ekstrovertne osobe koje su izrazito stidljive, ali isto tako i introvertne osobe koje to baš nikako nisu.

 

Svi mi manje ili više znamo, da su muškarci u srednjim godinama starosti uglavnom fizički još uvek u punoj snazi i većinom su sredili svoj život ali činjenice nam sve više govore, da je upravo kod onih koji su sredili svoj materijalni život osnovni problem taj, što nemaju ozbiljnijih materijalnih problema, a duhovno su skoro sasvim zakržljali – nemaju nikakvog novog izazova, opustili su se i postali duhovno pa potom i fizički, potpuno tromi - lenji!  

 

Pogledajmo isečak iz jednog pisma pozajmljenog i prevedenog sa foruma https://www.hilferuf.de/forum/ (original dostupan 5.4.2019):

…već izvesno vreme u svom životu ne vidim nikakvog smisla… sve se dešava po nekakvom šablonu, jedno te isto se ponavlja i ponavlja – jednolično i monotono i ako se ipak desi nešto izuzetno onda mi se dešavaju više nemile stvari nego radosti… da bi se na kraju ipak sve svelo na radi, juri, kopaj, vuci, kupuj, gomilaj, gomilaj, sve više i što više…
Zar je moguće, da je sve to sasvim normalno, ili sam se razboleo – poludeo?
Ukratko: Imam 54 godina, oženjen sam sa prekrasnom ženom, koja me izuzetno razume i podržava. Imamo četvoro odrasla deteta, sve odlični đaci i studenti. Imamo veliku i lepu kuću sa bazenom, imam sigurno i dobro plaćeno zaposlenje, subotom se nalazim sa prijateljima u golf klubu – jednom rečju sve je divno – predivno. Međutim, niko ne zna sa kakvim mislima se skoro svakodnevno bavim, jer jednostavno rečeno, panika me uhvati kada se setim, da je sve to oko mene prolazno i besmisleno. Uostalom presudite sami. Kada sam „slobodan“, odnosno, kada nemam obavezu, da razvozim decu na časove muzike, baleta ili gimnastike, tada mi ostaje, da kosim travu oko kuće ili da lovim otpalo lišće po bazenu… i čemu sve to?
Kako život uopšte može da ima nekakvog smisla, kada je sve što sam u svom životu doživeo, naučio, uradio, izgradio, posedovao ili voleo prolazno i zaboravljeno - prošlost… pa možda, čak na kraju, mogu da postanem i socijalni problem lociran u nekom staračkom domu…

 

Najkraće od tih vapaja za pomoć se može sročiti ovako: „Jednostavno rečeno, osećam, da sam sasvim izgubljen. Dosta je bilo i ne mogu više ovako, a ne znam šta treba da uradim?“

 

Interesantno je da takve misli nemaju ljudi koji moraju u svom životu da „krpe kraj sa krajem“ – oni, koji nemaju dovoljno novca, a moraju svojoj porodici da obezbede: ogrev za celi zimski period, da im krov nad glavom ne prokišnjava, da nahrane decu; da deca uvek imaju odgovarajuću odeću i obuću, da… to je borba za preživljavanje i za nju je potrebna velika doza ne samo hrabrosti, već i ljubavi, mudrosti, volje, reda, ozbiljnosti, strpljenja… Mislim da se u takvim situacijama čoveku smisao života sam nameće i trebalo bi da ga prihvati: …prvo moram da obezbedim hranu, pa krov da ne prokišnjava, pa potom odeću itd…

 

Kada čovek nema materijalnih problema, a nije probudio svoju duhovnost, tada on ne vidi izlaz iz svoje samostvorene situacije. On misli: „Materijalno je sve uglavnom sređeno i kakva je sada svrha mog daljeg postojanja?“ Kako da bude gospodar nad svojim osećanjima i emocijama, kada nikada nije naučio da su njegove misli osnovna alatka njegovog postojanja! Da je to alatka kojom može da daje smisao svom životu, ali sa kojom može sebi i da oduzme svaki smisao života. Zahvatila ga je panika, pa možda i depresija i ne zna šta će sa sobom - nije sposoban sam da se izvuče iz ove krize.

 

Poznavao sam jedan mlad par, zelembaći: on novopečen geolog, a ona, još dva ispita, pa da završi medicinu međutim, jednog dana zaključili su da „ovde nema budućnosti – nema nikakvog smisla ostati ovde“! I…, počeli su da traže smisao svog života u nekoj novoj sredini. Posle približno godinu dana i mnogo peripetija, kao svež bračni par stigli su svaki sa jednim koferčetom, januara meseca u Kanadu, na minus 20°C. Zamislite ovaj problem: jednostavno ste spušteni u stranu zemlju, jedan sa slabim, drugi sa nikakvim znanjem jezika, bez krova nad glavom, bez svega što je potrebno za normalan život… Zamislite koliko je tu bilo potrebno ogromno hrabrosti ali i svih ostalih duhova Božjih: ljubavi, mudrosti, volje, reda, ozbiljnosti, strpljenja… Danas, posle 20 i više godina, ako malo bolje razmislim, možda je i taj slučaj doprineo, da sam se odlučio, da zavirim u problematiku muškaraca u srednjim godinama starosti.

 

Očigledno je da dok čovek intenzivno otkriva svet, dok se školuje i uči, pod uslovom da mu njegove socijalne prilike to dozvoljavaju, tada je njegov smisao usmeren na, „da to završim“. Kad nema krov nad glavom, tada mu je smisao, da to nekako obezbedi, kad… Uvek kada čovek sebi ne nađe neki „razlog za biti“ tada se prepušta destruktivnim osećanjima – „diže ruke od svog života“.

 

Kada čovek nevidi smisao svog života i kada se oseća da je sam i usamljen, pa čak i ako se nalazi u krugu svoje porodice, onda se najčešće razboli od depresije. Depresija je bolest – to je jedno mentalno stanje koje je karakteristično po dugotrajnim osećanjima potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja duboke praznine. Depresiju često prate: anksioznost, povećana potrošnja i zloupotreba alkohola, a ponekad dominiraju i somatski (telesni) simptomi. Depresija utiče na čovekov celokupan život. Utiče na to kako se čovek ponaša, kako govori, jede, spava, ali i na to šta čovek misli o sebi (sažeto, psihoterapeut Anna Schoch).

Kako je taj period kod čoveka najčešće praćen sumnjama, snažnim emocijama, pa i strahovima sa kojima je ponekad teško izaći na kraj, potrebno je i da izuzetno angažuje snagu svoje volje i da u tome bude istrajan. U suprotnom, pravu stručnu pomoć mogu mu pružiti samo psihoterapeuti pod uslovom da se ne krije iza već otrcane tvrdnje: „Pa nisam ja lud da mi treba psihoterapeut!“

 

Kako bi moglo da se pomogne ljudima u andropauzi?

Posebno preporučujem, takođe i iz vlastitog iskustva, da uzimanje bilo kakvih sredstava za porast potencije uvek i u baš svakom slučaju treba da bude obavezno uz prethodan dogovor sa lekarom.

 

"Kada nisu u pitanju nekakve bolesti i kada lekar zaključi, da se pacijent nalazi pod uticajem andropauze, lekar bi tada pod određenim uslovima pacijentu mogao da predloži terapiju hormonima. Međutim, uzimanje veštačkih spolnih hormona donosi sobom i gomilu štetnih posledica. Između ostalog, mogu biti uzrok za nastanak raka prostate ali isto tako, skoro redovno, ometaju rad srca i krvotoka. Umesto hormona, preporučuje se, da pacijent andropauzu prihvati kao jedan sasvim prirodan proces, koji najčešće prestaje oko 75-te godine starosti. U svakom slučaju preporučuje se zdrava i izbalansirana prehrana, dovoljno kretanja u prirodi i pozitivno usmeren duhovni i telesni život. Potrebno je još i naglasiti, da nizak nivo testosterona ne može biti uzrok nikakve bolesti." www.fernartzt.com/allgemeinmedizin/wechseljahre-beim-mann-was-hilft/

 

Na stranicama „Psychologie Lexikon“ psihoterapeut dr. Doris Wolf, nas veoma detaljno upućuje kako možemo i trebamo sami sebi da pomognemo kada upadnemo u sličnu krizu:

„Prvo što treba da znamo je, da je za naš duševni mir od ogromne važnosti svesna spoznaja smisla svog života i da mora da nam bude jasno, da svaki pojedinac, sam sebi, mora da postavi smisao svog života na ovoj našoj zemlji.

Kada ne tražimo i kada sebi ne postavimo nikakav smisao u životu, već svaki dan jednostavno samo „odživimo“, tada nikada nećemo doživeti osrećujuće osećaje ispunjenosti svog života.

Prednosti, kada svesno dajemo smisao svom životu su:

• da imamo smernicu po kojoj usmeravamo svoj život,
• da osećamo u sebi energiju ali i potrebu, da se svaki dan oduševljeno prihvatamo svojih aktivnosti,
• da uvek u sebi nalazimo potrebnu snagu za savlađivanje svih prepreka, problema i teškoća,
• da možemo u sebi da otkrijemo sposobnosti za koje nismo ni znali da ih posedujemo ili kako je to filozof F. Nitsche rekao: „Ko u sebi ima svoj Zašto, njemu neće biti težak ni jedan Kako, jer smisao tvog života jeste, da opravdaš svoje postojanje“,
• da mogu i druge situacije da nam budu uzor za motivaciju,
• da prepoznajemo šta je za nas zaista važno i to prihvatamo kao prioritet,
• da osećamo zahvalnost i odgovornost što smo preuzeli kontrolu nad svojim životom,
• da osećamo radost i sreću što činimo ono što smatramo da je smisleno,
• da osećamo zadovoljstvo, što smo učinili, doprineli ili ostavili nešto pozitivno svojim bližnjima ili društvu.

Kada kažemo da život nema nikakvog smisla, tada se to čuje kao da bi smisao života trebalo da dobijemo od nekoga. Međutim, smisao života je nešto što sami moramo da pronađemo i formulišemo. Poneki ljudi se rode sa nekom nadarenošću i to ih usmerava da lakše nađu smisao svog života. No, većina nas je prosečno nadarena i moramo da se pomučimo, da bi pronašli svoje mesto u ovom životu.

Kako da nađemo smisao svog života?

Sasvim normalno je da nas u tom traženju mogu blokirati raznorazni strahovi, strah od pogrešnih odluka, da smo stalni gubitnici ili da nas strah od nepoznatog jednostavno uspaniči. Konačno, mi nemamo baš nikakvog uvida u našu budućnost. Sa jedne strane postoji mogućnost, da se pogrešno odlučimo i da se na kraju svog života kajemo što nismo izabrali onu drugu soluciju koju smo etiketirali kao rizičnu. Sa druge strane, mi smo u stanju i sebe sasvim da blokiramo – fiksiramo – da jednostavno samo živimo svoju mučnu svakodnevnost i depresivno čekamo na svoj odlazak.

Moramo priznati da nismo svi rođeni istraživači, nobelovci ali i da nismo aktivni poput Majke Tereze.

Za nas prosečne ljude dovoljno je, da nađemo neko mesto ili da izaberemo neku temu koja nam najviše odgovara, možda i nezavisno od svoje nadarenosti, ali koja bi nas zadovoljila i potpuno ispunila naš život. Pri tom traženju smisla života, možda bi nam pomogli naši odgovori na sledeća pitanja:

• Koje aktivnosti mi donose najviše radosti?
• Kakve su moje nadarenosti i naklonosti?
• Koje teme me oduševljavaju?
• Kakav doprinos društvu bi bio spreman da pružim?
• Kako bi mogao svojom nadarenošću svet da poboljšam?
• Kod koje aktivnosti ili teme osećam neiscrpnu energiju?
• Koji snovi me već poduže vreme prate?
• Šta bi ja to učinio, kada bi znao, da ću u tome uspeti?
• Šta bi ja to učinio, kada bi za to imao dovoljno hrabrosti?
• Šta bi trebalo o meni, da ostane u sećanju ljudima posle moje smrti?

Najbolje bi bilo, kada bi odgovore na ova pitanja zapisali. Istovremeno, dozvolite sebi da se pred vašim zatvorenim očima odvija čitav vaš život. Priznajte sebi kod kojih tema, fantazija i aktivnosti se osećate izuzetno zadovoljno, odnosno, „kada to vaše srce zaigra“.

Potrebno je da shvatimo, da se ovde ne radi o tome da pronađemo nešto što bi se drugim ljudima dopalo ili u kakvoj poziciji bi voleli sebe da vidimo. Sa ovim mi pokušavamo da nađemo svoj životni zadatak, koji nas magično privlači i koji nas usrećuje. I upravo taj životni zadatak potrebno je što tačnije da formulišemo.

Na primer: Ako ste na prvo pitanje odgovorili: „Priroda me izuzetno privlači.“, tada nastavite sa pitanjem: „Šta to u prirodi me oduševljava?“ Npr.: „Pešačenje i planinarenje u prirodi.“, „Fotografirati prirodu.“, „Baviti se baštovanstvom.“ ili „Oduševljen sam posmatranjem veličanstvenosti prirode – veličanstvenih dela Božjeg stvaranja.'“ Pri svemu tome je potrebno, da svojoj fantaziji dozvolite, da se sasvim opušteno i slobodno razmahne, ali nikako nemojte odmah početi sa izgovorima: „to ne mogu“ ili „to je nerealno“, jer time blokirate čitav proces.

Tek sledećim korakom potrebno je da se upitate: „Kakav značaj u mom životu ima taj novi cilj i kako sve to da sprovedem?“ Na početku vam možda nikakav odgovor neće pasti na pamet ali budite uporni, jer konačno, vi želite da sredite svoj život.

Sasvim je normalno da možete i više puta da odlučite, da svom životu promenite smer jer ste možda otkrili neke nove vrednosti ili su se promenile neke nove životne situacije, tako da izabrani cilj za vas više nije izazov -  neki drugi cilj vam je postao interesantniji. Od svega je najvažnije, da uvek iznova možete da formulišete svoj smisao života – da svom životu date pozitivan smer.“ Srećno! (prevedeno sa: https://www.palverlag.de/lebenshilfe-abc/sinn-im-leben/html, originalan tekst  dostupan 4.2.2019)