Savremeni život u 21-om veku

Inteligentni posmatrači savremenih dešavanja koja se pojavljuju u svetu, sve više prepoznavaju, da ljudi moraju što pre da promene svoj naćin života, kako bi se izbegla eventualna katastrofa u jednoj neravnopravnoj borbi za golu egzistenciju. Kažu, da nemamo velikog izbora; ili će vreme veoma brzo da prohuji, ili ćemo dospeti do tačke u kojoj nema više povratka – nema budućnosti.
Sa nekom vrstom alarmirajućeg proročanstva, informiše nas pedagog James Martin, osnivač “Institute for Science and Civilization“ sa uni. Oxford, i tvrdi: “Na početku 20-prvog veka, čovećanstvo počinje da srlja u nezadrživ smer, i ako taj smer ne promenimo, dovešće nas do teških konsekvenci i katastrofa. To može da bude i poslednji vek čovećanstva – ili vek, u kome bi čovećanstvo moglo da krene ka spektakularnoj budućnosti“.

U svakom slućaju, svet je postao opasniji nego što je ikada bio.
Čak i mi - obični ljudi osećamo, da sa našom sadašnjicom nešto nije u redu! Početkom ovog milenijuma bilo je podosta glasina, da se bliži kraj našeg sveta. Danas naučnici tvrde, da je naša civilizacija pri kraju. Sve više podataka govori o tome, da živimo u jednoj prelomnoj tačci istorije čovećanstva, za koju će naše potomstvo sa čuđenjem da se pita, kako to da mi, njihovi roditelji i pretci, nismo prepoznali znake velikih promena i kako to, da smo živeli slepo i do zla sebično?
Kako to da nismo prepoznali šta znači topljenje ledenika? Zar se nisu iz njih oslobađale bakterije iz prethodnog doba – iz doba ispred prošlog ledenog doba? Iz prethodnih prastarih civilizacija starih možda milijonima godina? Zašto nam se raspada naš ozonski omotač, koji štiti od sunčevog ultravioletnog zračenja svaki oblik života na zemlji?
Kako i zašto su nam vode zagađene teškim metalima, vijagrom, kontracepcijskim supstancama, hemoterapijskim lekovima, hemijskim i biološkim otrovom, nuklearnim otpadom?
Zašto su čista voda i čist vazduh – osnova svakog organskog života, samo još uspomene iz davnina?
I konačno upitajmo se, kako bi uopšte moglo da bude sve to drugačije, kada svaki dan ''proizvedemo'' više od 3,5 miliona tona đubreta (www.welt.de/wissenschaft/umwelt/) i to svaki dan, za danom... bez odmora – neprestano, a praznikom još više.
Da li možete da zamislite, kako to naša mnogo hvaljena tehnološko-tehnička stvarnost, koja obezbeđuje samo za 6% ljudi ovoga sveta luksuzan život (naučnici Elite tvrde da ih je 18%), kako ona pretvara ovaj naš prelepi svet u đubre. Kako na najsavremeniji način pomaže čoveku da od živog stabla drveta – organskog i neorganskog – mineralnog sveta, stvara đubre; kako svet pretvara u đubre ne polako, več sve brže i brže, i to na sve moderniji način!
Jedan primer:
''Za izradu jednog računara (PC), potrebno je 'obraditi' 14 tona materijala – sirovina, uz koriščenje 33 000 litara vode (uglavnom za proizvodnju Chip-a), i večina več posle 3 – 5 godina bude bačeno na djubre - otpad.''(www.feliz.de/html/fakten.htm ).

Ovako piše jedan Nemac: “Pokušajte da zamislite jednu redovnu akciju, koju sprovode naši vrli poljoprivrednici nad svojom zemljom. Svake godine, godinu za godinom, oni svoje zemljište poprskaju sa više od  40 000 tona pesticida. Šta mislite kako izgleda to zemljište danas posle 50 godina takvog prskanja”? To je bilo 2 miliona tona pesticida!

Zamislite još jednu činjenicu: Svi lekovi i svi otrovi proizvedeni od vajkada pa do danas u celom svetu, svoje ''putešestvije'' završavaju u zemlji, da voda sve to razlaže, da sve potom otiće... tamo negde... gde?

Pokušajmo da pogledamo savremenoj stvarnosti 21 veka u oči: Prašume su posečene, vode su zagađene, mora su osiromašila sa ribom, zemljište je iscrpljeno i sasvim zagađeno, uništava se priroda oko nas, istrebljuju se čitave vrste bilja i životinja, uništavaju se i istrebljuju narodi, posvuda se vode ratovi, do besmisla se zagađuje i truje čovekova okolina, šire se bolesti među ljude, države u Evropi se ograđuju bodljikavom žicom, Spanci na svojoj granici postavljaju snajperska gnezda kako bi ubila svakog ko bi želeo da im se uvuče u njihovo carstvo i da živi kao oni... i sve to samo zato, da bi mi – ljudi sa ove strane bodljikave žice, održali - obezbedili svoj životni standard.
I pri svemu tome, tvrdimo, da živimo kulturno i u civilizaciji! I pri svemu tome, mi hrišćani svaki put kada molimo očenaš, kažemo: ''...i oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima našim... i pri tome niko čak ni ne pocrveni na licu.
Eto tako nam se život sveo na osnovni problem, kako osigurati da se postojeći luksuz zadrži i da ne spadne na nižu lestvicu naše karijere. Toga se plašimo više nego od neke zarazne bolesti.

Sigurno je, da naši pretci nisu živeli pod takvom pretnjom ali za nas to je več postala svakodnevnica.
Danas, u vremenu, u kome se cepaju subatomske ''čestice'' naučnici tvrde, da vreme kao takvo uopšte ne postoji… i sigurno je, da nas to zaista poprilično zbunjuje… Ili, možda se baš zbog toga promenio celokupan naš odnos prema svemu što ima bilo kakve veze sa vremenom?
Postali smo odbojni prema svemu što treba vremena. Žurimo i jurimo, kako bi mogli da ispunimo što više termina - planiranih želja, i svo vreme jadikujemo kako nam još uvek nedostaje vremena.

Sasvim je sigurno i normalno, da je sva ta ''alabuka'' uticala na nas i da nas je preoblikovala – u našu svest utisnula je raznorazne promene!
Kao prvo, promenio se kvalitet naših međusobnih odnosa. U vremenu od samo nekoliko desetak godina, promenio se kvalitet svega što radimo i gradimo. Sve je kratkotrajno, kratkoročno i ubrzano: Brza hrana, brze zarade, brze nabavke, brzo građene kuće, kratkotrajni međusobni odnosi koji su obavezno bez obaveza, kratkotrajna zaposlenja, čak i naši razgovori postali su kratke SMS poruke u kojima čak i ne ispisujemo cele reći već skracenice...
Pre neki dan, moja ćerka mi je ovako rekla: ''Oče, nemoj ništa da mi govoriš – danas i sutra nemam vremena za tebe''.
Imamo mobilne i ''pametne'' telefone, e-meil, faks, skajp, feisbuk, tviter… i to sve da bi mogli da budemo u boljem međusobnom kontaktu međutim, mi – ljudi, nikada nismo bili više otuđeni jedni od drugih, kao što smo to danas. Potsetimo se! Koliko svaki od nas ima poznanika koje bi nazvao, moj ili naš prijatelj?
Poznanike, drugare i drugarice imamo ali najčešće ni jednog prijatelja...
... i samo zato, što svaki od njih ima neku grešku, a pošto svaki čovek ima neku grešku, mi jednostavno nemamo prijatelja. Pritom sasvim normalno je, da mi mislimo: ''ja sam bez greške''.

Proterali smo iz naše svesti sve što iziskuje vremena, te nešto što se dugo gradi: kuća, prijateljstvo, međusobni odnosi, dugoročna štednja... to više ne postoji u našoj svesti. Promenio se kvalitet svega što radimo, proizvodimo i gradimo… i sve to zašto?
I opet banalan odgovor, zato što nemamo vremena… svi termini su popunjeni a i život je tako kratak!
Vreme – Kronos, otišao je iz našeg života, te sada u savremenom svetu vlada Kairos – pravi trenutak – ''odmah, ovde i sada''.
Mnogo ljudi svojom slobodnom voljom prepustilo se tom savremenom toku, pritom neprestano jadikuju i kukaju kako ih to satire ali ništa ne preduzimaju, da bi to trpljenje okončali.
Veoma malo ima ljudi, koji su se odlučili da uspore, da se probude iz svoje samoizabrane savremenosti i prepuštenosti tokovima kojim juri svet, i da promene neka svoja pogrešna shvatanja i pogresne principe.

Več podosta dugo živimo u vremenu propadanja tradicionalne kulture i glorifikovanja mas-medijske kulture, koja je vrli sluga vladajuće politike i koja očigledno ima za cilj: nipodaštavanje značaja ljubavi prema bližnjem; razaranje porodice kao osnovne ćelije svakoga društva; ukidanje monogamije, svete zajednice muškarca i žene; legalizovanje homoseksuanog pokreta i nametanje izopačenih seksualnih vrednota deci, pa čak i deci u obdaništu... no i pored toga ubeđeni smo, da smo kulturni i da pripadamo civilizovanom delu naše savremenosti.  
Sve više tu gde upravo živimo, sve postaje nesigurno i sve nas plaši, jer naši instinkti za opstanak ne znaju kako da se ponašaju u tom nesigurnom i brzo menjajućem svetu.
Opšte stanje kako preživeti u celom svetu je probudilo fundamentalizam, koji se uvek tamo probudi, gde je ugrožen opstanak ljudi, naroda, pokrajine, religije, bankarstva ili bilo kog drugog sistema. Tada vojska postaje militantna, društvo fašistično, vlast korumpirana a religije fundamentalistićne...
Pored toga naše doba – nuklearno doba, je ujedno doba masovnog ubijanja – uništavanja, što je u suprotnosti sa opštim zakonom Stvaranja, koji kaže: ''Život podržava život''.
Eto, i tako smo ušli u doba tame... tako ja mislim i tako osećam… osećam, da nam je veoma jadna, istrošena i ofucana naša mnogo hvaljena savremena civilizacija ali isto tako i njen proizvod – njena savremena ali dekadentna moderna kultura.

Međutim, sigurno da ima ljudi kojima odgovara takvo stanje, tako oni misle - snašli su se. No ako smo barem malo radoznali i pritom nepristrasni, pogledajmo malo bolje oko nas. Celokupna naša savremena stvarnost: društvena, kulturna, socijalna, zdravstvena, politička, bančna, privredna, vojna, pa čak i porodićna ili bilo koja druga, vrti se uglavnom oko pitanja da li ima na raspoloženju dovoljno novca?
Novac je merilo sreće i ko ga ima više, njemu je bolje. Danas je očigledno više nego ikada, da zdravlje i sigurnost u mnogim zemljama sveta zavisi od toga koliko imate novca ili koliki vam je bančni konto. I pritom još uvek mislimo i tvrdimo, da smo civilizovani, da smo kulturni.
Glavni, životni moto nam je, ''da nam bude lepo'', i to ''sada, odmah i ovde''. I sasvim normalno je, da to ''lepo'' tražimo isključivo u svetu naše čulnosti i u materijalnoj stvarnosti. Nikako da se probudimo i pomislimo:
Da li je to ''lepo'' za mene ujedno i dobro?
Da li to ''lepo'' možda razara moje zdravlje, moju ličnost, moju zajednicu, porodicu, društvo, da li razara svet u kome živimo – našu životnu okolinu!?

Sve više izgleda, da smo mi – ljudi ovog sveta u stvarnosti, porobljena ljudska rasa – sami sebe smo porobili, Svi mi, ljudi civilizovanog dela naše stvarnosti, smo ograničena rasa ljudi, koja se priklonila božanstvu NOVAC, i novac nas sada kontroliše, on upravlja i odlučuje o našem: imam ili nemam, mogu ili ne mogu, o mom zadovoljstvu, o mom zdravlju, društvenom položaju, novac odlučuje gde treba da bude rat a gde mora da vlada mir; koga treba lečiti a koga ne; ko ima pravo da živi a koga treba ukloniti... ili možda mislite da nisam u pravu?
Ako još uvek mislite da ste slobodan član ovog drustva, onda ste u stvarnosti samo poslušna naivčina i to samo zato, jer vam to vaši prihodi dozvoljavaju. Vaši prihodi vam dozvoljavaju da mislite: ''Pa, meni je dobro'' ili ''neka svako o sebi brine''...
Otuđili smo se ne samo od drugih ljudi, otuđili smo se od sebe, od svoje suštinske prirode – od svoje ličnosti! Zaboravili smo, da je bitnost našeg Sopstva duhovnog karaktera. Zaboravili smo da ''duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa''(Jov.6.63)

Ubeđuju nas, da živimo u periodu privredne krize u kojoj država treba da štedi, a narod treba da troši kako bi ''probudio'' – ''oživio'' privredu.(!?) No pri svemu tome besposlenost je u enormnom porastu. Očigledno je da je u svetu nastala kriza morala a ne kriza privrede i da je ona proizvod svetske ili lokalne Elite, jer čak i ona zna da se u mutnom najbolje lovi. No, ako smo deo Elite, (lokalne, klasićne ili globalne) onda sve to ne vidimo – slepi smo za nadolazeću katastrofu isto kao sto su to bili Maje, Babilonci, Sumerci, Egipčani, Rimljani...

Konačno, sve dosadašnje krize svet je kako-tako, ali ipak prebrodio. I kao i prethodne, tako nam je i ova kriza pokazala, koliko je naše društvo korumpirano i bolesno. Bez pardona i bez skrupula svaka kriza nam otkriva sve što je pogrešno urađeno. Možda bi naše društvo trebalo da bude zahvalno toj krizi, jer ona nam je jasno pokazala: Ovako dalje ne može!
Međutim, ovu spoznaju mogli smo da imamo i pre i to na dosta jeftiniji način ali Elita je ovog puta isuviše bila gramziva – uvek želi sve više i više... i sada, ova kriza počela je ozbiljno da grize, glođe naše prihode, naše zaposlenje – naša radna mesta – naše samopouzdanje... naš život...
Sada je naša egzistencija u pitanju! Već danas mnogi od nas stavljeni su u situaciju, kako dalje da se živi? Zašto je to tako?
Zato, što je radna snaga postala roba, roba koju savremeno tehnološko-tehničko tržište 21 veka u toj meri više ne treba – čovek je postao nepotreban humani resurs. To je veliki problem.
Več više desetak godina je prošlo, kako je zaživela ta tehnološko-tehnička činjenica koja tvrdi, da je čovek nesigurna i nepotrebna karika u bilo kom lancu usluga, proizvodnje, ili održavanja, i da je moguće primenom automatizacije sasvim zameniti potrebu za čovekom. Automatizovan proces može da teče neprekidno čak i 24 časova dnevno. Pri tome netreba da se daje svakog meseca plata, nema troškova za doručak, ručak, bolovanje, godišnji odmor, socijalnih davanja za zdravstveno osiguranje, penzije...
Jedan banalan primer: Jedan srednje veliki bager danas sasvim pouzdano može da zameni do 25 radnika.

U zapadnoj Evropi već 20-tak godina gorka je realnost, da je čovek iznad 50 godina starosti nepotreban u mnogim granama industrije. Mlađi su zdraviji, brži, jači... i zato je 50-godišnjak višak koga treba ukloniti, jer samo troši i tako šteti ovom društvu – troši  vazduh, vodu, hranu – važne resurse kojih je sve manje...  
Taj duh – automatizacija, sprovodi se posvuda u svetu i veoma sistematski se uklanja nepotreban humani resurs - nepotrebna populacija, naravno negde manje negde više; negde manje drastično negde sasvim očigledno i to sasvim planski – ukidanjem penzionog fonda, smanjivanjem ili čak ukidanjem socijalnih prava, raznim ''lekovima'', raznim vestački stvorenim bolestima, ili istrebljivačkim ratovima. Naravno da i dalje mislimo, da smo kulturni i civilizovani…

Da li ima smisla da se potsetimo, da po podacima OUN danas, godine 2015-te u svetu ima 3,7 milijarde ljudi, to je više nego polovina stanovništva našeg sveta, koji žive u bedi i siromaštvu, ili kako to OUN kaže, sa prihodima ispod 2 US-dolara dnevno odnosno, koji žive ispod nivoa dostojanstva čovekovog. Sasvim razumljivo, da se nigde ne spominju oni koji nemaju baš nikakvog prihoda.(www.unmillenniumproject.org)

Šta da kažemo mi – siromašnije države Evrope, kada u Nemačkoj – najrazvijenijoj državi u Evropi, raste besposlica i siromaštvo. Pogledajmo šta piše DER SPIEGEL od 05.05.2014: ''Sve je veći jaz između bogatih i siromašnih''... Dok u svom broju od 26.05.2014, ''Berlin-Institut'' upozorava: ''Današnji mladi Nemačke biće ubrzo većina siromašni''... Upitajmo se: Zar je to perspektiva za izbeglice koji su navalili u Nemačkoj?(www.spiegel.de/thema/armut_in_deutschland/)

U takvoj situaciji sasvim je normalno, da danas naučnici koje plaća Elita tvrde, da je jedini izlaz iz nastalih problema nalazi u društvenom smanjenju konzuma i u smanjenju broja stanovništva.
NASA (Goddard Space Fligth Center) potpomognuta svojim matematičkim modelom HANDY (Human And Nature Dynamical) to ovako kaže: ''Naša civilizacija je pri kraju. Ako u sledećih nekoliko godina ne nastanu neke radikalne promene, propast naše civilizacije je nezadrživ.'' NASA dalje objašnjava: ''...da osnovni problem leži u dinamici razvoja – rasta populacije, klimatskih promena, nedostatka pitke vode, energije i pomanjkanja hrane.''
Sličnu studiju (''Perfect Storm'') radili su i Englezi i došli su do sličnog zaključka – da će sve to da se desi za 15 – 20 godina.
Hajde da se sada upitamo, šta sve može da se nalazi pod etiketom ''neke radikalne promene''?
 
Ako se malo detalnije pozanimate sa činjenicama, šta se sve nalazi u vazduhu, pitkoj vodi, u hrani, u lekovima, u proizvodima koji se nazivaju ''dodatak ishrahi'', u proizvodima za negu... koji su na tržištu ne samo industrijskih zemalja, brzo ćete doći do zaključka, da je u toku masovno uništavanje naroda.

Samo sagorevanjem fosilnih goriva, godine 1990 u vazduh se ispuštalo godišnje 5,9 milijarde tona ugljendioksida – CO2. U vreme od godine 2000 do 2005 ta emisija se povećala na 26,4 miliona tona godišnje – skoro 5 puta više! Od toga 45% ostaje u atmosferi, 30% u zemljinoj biosferi i 25% vezuje se sa vodama (reka, jezera, mora, okeana), od čega se deo rastvara u vodi stvarajući ugljenu kiselinu što čini da vode postaju kiselije (PH vrednost).(www.wissenschaft-im-dialog.de/...wie-viel-kohlendioxid-gelangt-)

Dali znate koje posledice mogu da nastanu povećanjem ugljen dioksida u našoj atmosferi?
Može da nastane ''efekat staklene bašte''.
Naučnici su dokazali da je planeta Venera izgubila svoju atmosferu uticajem efekta staklene bašte. Ako se čovećanstvo (jedan mali deo od tih 1% - Globalna Elita) ne bude razumnije ponašalo, najveća verovatnoća je da će se to desiti i našoj planeti, (Schulze Makuch, astrobiolog sa “University of Texas”).(www.heise.de/tp/deutsch/special/raum/13331/1.html).

U Svom pisanju: ''Geschaft mit der Krankheit'' (Biznis sa bolestima), dr. med. Matthias Rath, nudi nam podatke iz kojih je vidljivo kako se sa bolestima prave največi biznisi. Pokazuje nam, kako je lećenjem izlećivih bolesti farmacijskim proizvodima, umrlo više ljudi nego u svim dosadašnjim ratovima zajedno. (www4ger.dr-rath-fondation.org/GESCHAEFT_MIT_DER_KRANKHEIT/)

Časopis Nemačkog apotekarskog  društva DAZ (Deutsche Apotheker Zeitung), Berlin 06.02.2015, u svom pisanju ''Pharmaindustrie schlimmer als die Mafia'' (Farma-industrija je gora od mafije), iznosi podatke iz kojih su nedvosmisleno vidljive beskrupulozne i kriminalne rabote farmacijske industrije. (www.deutsche-apotheker-zeitung.de/news/artikel/2015/02/06/).

Jedan borac za pravo građana, Louis Farrakhan, savetovao je svoje sunarodnike – afrograđane, da ni pod kojim uslovom ne uzimaju nikakva sredstva protiv svinjske gripe zato, što one služe za redukciju ljudi. Na jednom skupu 18.10.2009 u Memphis-u (država Tennessee u USA) on se obratio skupu i između ostalog rekao: ''Naša zemlja više ne može da ishrani šest-ipo milijarde ljudi. Šta da se uradi? – Ja sam im predložio, da se što više ljudi uništi – pobije! I tako eto razvili smo nauku (Farmaciju) koja ubija ljude ali tako, da izgleda kao da su pomrli od neke zarazne bolesti.''
(www.zeitenschrift.com/artikel/bevoelkerungsreduktion-lauert-in-der-spitze-der-tod)

Već samo korišćenjem ''bezazlenog'' proizvoda kao što je aspirin odnosno acetisalicil (koji ne podleže obavezi izdavanja na recept), u USA godišnje umre 16,500 ljudi zbog krvarenja u stomaku i 100,000 Amerikanaca moraju svake godine iz istih razloga na stacionarno lečenje (Izvor: CB-Network). Međutim, potsetimo se: aspirin se prodaje po celom svetu! Pored toga krvarenje u stomaku nije jedina nuspojava pri korišćenju aspirina. Stvarni broj žrtava u celom svetu, na samo ovom jednom farma-proizvodu, je najverovatnije neverovatno visok.

Već danas, u takozvanom civilizovanom i kulturnom svetu doživljavamo gorku stvarnost, da i celokupno zdravstvo funkcionise na principu, kako zaraditi što više novca. Iz tog razloga, kompletno zdravstvo naroda stavljeno je pod upravu osiguravajućih društava. Sa druge strane možemo slobodno reći, da je celokupna školska medicina postala sluga farmacijske industrije. Pojam, ''zdravlje naroda'' više ne postoji. To znaći, ako nemate potvrdu, odnosno knjižicu socijalnog osiguranja ili ako nemate novca, onda nemate pravo da koristite medicinske usluge.

Koliko god zvučalo neverovatno, žalosna istina jeste, da ako želite da uništite jedan narod ili naciju, onda poverite svoj zdravstveni sistem jednom farmacijskom koncernu i u roku od dve generacije, smrtnost će se povecati za 30% a ogromna većina stanovnika biće totalno bolesna (rak, srce, krvotok, štitna žlezda, diabetes), imaće smetnje ili raspad neke duhovne funkcije (govor, apstraktno razmišljanje, planiranje, pamćenje, pažnja, sposobnost opažanja) ili će patiti od neke nasledne bolesti – i to sve zbog nuspojava koje se pojavljuju posle konzumiranja hemijskih lekova.
 

Vratimo se u najdavnija vremena ljudske istorije i videćemo, da je čovek još oduvek u svojoj pohlepi otimao, pljačkao, porobljavao i tlačio prvo svoje bližnje, pa onda svoj narod. Kada bi se osilio i osetio dovoljno jakim i sposobnim, tada bi okupljao istomišljenike i odlazio u pljačkaške pohode porobljavajući tuđe narode.  
Još od početka civilizacije i najstarijih država, jedan od najvažnijih ciljeva vlastodržaca bila je težnja za objedinjavanjem čitavog sveta u “moje carstvo”. To zadovoljavanje prohteva egoizma, ta opsesija, to “imati” ali bez rada već uzimanjem – otimanjem – pljačkom, živelo je u svim epohama podjednako, a održalo se do našeg vremena i još uvek veoma bujno cveta i to u svom najpodlijem obliku.
Setimo se samo Hanoh-ove vladavine, setimo se Starog Zaveta, Mahabharate, Vikinga, mongolske invazije, persijske vladavine, osvajanja Aleksandra Velikog, rimske imperije, španskih osvajanja, kolonijalnih ratova, turske najezde, britanske imperije, francuskih osvajanja, hitlerovih okupacija, japanskih osvajanja, ruskog komunizma, američkog imperijalizma… a o našoj sramoti koja je počela krajem devetdesetih godina prošlog veka, bolje da čutim...
A nauka, oduvek je smišljala kako da načini svojim gazdama najbolju batinu, kojom bi se što efikasnije tamanila ''živa sila'' – čovek. Moramo priznati da u tome ima uspeha!

U vreme Nemačkog Nacional-socijalizma, pored klasićnog naoružanja, njena farmacijska industrija je usavršila i proizvodnju biološkog oružja – otrova.

U vreme Sovjetske Rusije, i Moskva je tajno razvijala program bio-oružja i pored svih međudržavnih dogovora i ugovora. Tek kada je Sovjetski naučnik, stručnjak za biološka oružja Vladimir Pasechnik 1989 god.  prebegao u London, svet je saznao o tom tajnom programu. Između 20-tak bakterija koje su Sovjetski istraživaći istraživali, najveći znaćaj dat je virusu Ebole, za koju tada nije postojao protiv-lek ali za koju i danas još uvek nema pouzdanog protiv-sredstva. (www.welt.de/politik/ausland/article1314591)

''US-vojska testirala je biološko oružje na svom stanovništvu u San Francisku''. Takav naslov pojavio se u časopisu IFL SCIENCE od 13.07.2015.
Zvući kao teorija zvere ali sve je počelo u njihovoj vojnoj bazi. Vojnici i njihove porodice bile su izložene mikrobima. Kasnije, u jednom od najvećih eksperimenata, ''US-Navy'' je sa gigantskim cevima naćinila gigantski oblak ispred same obale San Franciska koji je bio pun bakterija. Tadašnje stanovništvo (800 000) udisalo je na milione bakterija tipa Serratia marcesens i Bacillus globogli. Tada se mislilo da su to bezazlene bakterije, no ipak registrovan je jedan smrtan slućaj. Kasnije se otkrilo, da je Serratia marcesens opasan otrov, da je uzrok mnogim bolestima, i da znatno slabi imunitet. Godine 1977 ispostavilo se, da su slični eksperimenti vršeni u trajanju od najmanje 20-tak godina, i da je u tom periodu vojska izvela 232 tajna eksperimenta tipa ''Open-Air-Tests'' koje je nazivala ''Operation Sea-Spray''.(http://www.iflscience.com/health-and-medicine/us-military-simulated-biological-).  

Hajde da budemo naivni i da se upitamo: Zašto i kako to, da se u nasem civilizovanom, kulturnom i savremenom, svetu 20-prvog veka još uvek bude i bujaju ratovi?
Posle drugog svetskog rata očekivali smo, da će konačno mir zavladati svetom. Države u koje su umarširale Sovjetske trupe pripale su sovjetskoj sferi uticaja, a gde su umarširale USA-trupe, pripale su američkoj sferi uticaja i tako je nastao zapadni i istočni blok. Mi – Jugoslavija priklonili smo se tada nekakvoj našoj socijalističko-komunističkoj ideologiji, bez Sovjetskog pokroviteljstva, no koja je i na takav način sakatila našu kulturu slobodne misli. Sovjeti, kao ''stariji brat'' povremeno su u svojoj regiji, tu i tamo (u Poljskoj, Mađarskoj) svojim trupama gušila nemire i čvrsto – milom ili silom održavali red i poredak, i nekako se živelo.
Dugo godina živela je čitava Evropa u atmosferi hladnog rata i u opasnosti od nuklearnog sukoba. Iako u strahu, ali hvala Bogu nekog neposrednog istrebljivačkog rata većih razmera nije bilo.

Do tada ali i u međuvremenu silnici našeg sveta pobijali su ne samo tuđe narode več i svoje?
Pogledajmo neke podatke:
Mao-Tse-Tung naredio je da se pobije više od 70 miliona: Kineza, Tibetanaca, Mongola,   Mandjurijevaca, Koreanaca, Hmongona...
Staljin je u svojim čistkama pobio više od 20 miliona svog stanovništva.
Hitler je odgovoran za smrt 45 miliona ljudi.
Hideki Toyo japanski general i pretsednik, likvidirao je više miliona svojih sunarodnika.
Kim II Song vrhovni vođa Severne Koreje, pobio je 3 miliona svojih sunarodnika.
Englezi, koji u uđbenicima tvrde, da su imali četvrtinu sveta pod kontrolom, vodili su veoma mnogo krvavih ratova i pobili veoma mnogo ljudi...
Itd. - itd...
Koliko su za vreme drugog svetskog rata Rusi i Amerikanci pobili ljude ne znamo a možda im gledamo kroz prste, zato jer su bili naši oslobodioci.
Godine 1991 raspao se Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika i skoro cela istočna Evropa pohrlila je u zagrljaj zapadnoj alijansi.
Polako i sve beskrupuloznije, kanđe velikog ''zapadnog kapitala'' stezale su lokalnu privredu evropskih zemalja i tako stvorile neo-kolonijalistički bastion – EU. Govorili su nam i ubeđivali nas, da EU svakoj državi pomaže nepovratnim kreditima i da studentima daje nepovratne stipendije. Eto, i zato su sve evropske zemlje navalile da uđu u zajednicu Evropske Unije. Danas živimo kao ''slobodan narod'' u državi, čiji političko-bankarski lobi, što nije pokrao to sada rasprodaje... i neprestano nas pita, zašto bi mi to želeli da budemo svoji gospodari, kada možemo da budemo tuđe sluge?
U međuvremenu Rusija se oporavila i žarko želi da povrati svoje nekadašnje sfere uticaja i svoju nekadašnju slavu. Sa manje ili više uspeha i ona mešetari – trudi se posvuda, u Evropi, Aziji, Africi, Južnoj Americi, na Bliskom Istoku... trudi se, da proširi svoju sferu uticaja.
 
Na drugoj strani, US-armija več 1947 god. angažovala se u građanskom ratu u Grčkoj, jer postojala je opasnost da Grčka pređe u istočni blok.. Od tada, pa sve do 1992 god. zabelezeno je 184 ratova.
Počev od Korejskog rata, koji je počeo 27.06.1950 god. pa sve do marta 1999 god. samo Amerikanci su izveli 108 ratnih akcija u svetu, na svim kontinentima sem Severne Amerike. (www.ag-friedensforschung.de/regionen/USA/kriege.html)

Interesantno bi bilo postaviti pitanje:
Zašto je USA-vojska u tolikoj meri ratovala (vodila ratne akcije) i zašto to još uvek čini, kada ni jedna od tih siromašnih zemalja nikada nije ugrožavala teritoriju USA?
Zašto USA svoja ratovanja naziva isključivo''akcije'' ili ''intervencije''?
Zašto su njene vojne trupe prisutne u veoma mnogo država sveta?
Nekako, čak i moje vlastito pitanje čini mi se isuviše naivno. No to se skoro uvek dešava kada tražite istinu. Istina ima mnogo, čak vrlo mnogo i sasvim je normalno da na prvom mestu bude uvek moja istina, pa tek onda tvoja, pa njegova... i tako svaki čovek ima svoju istinu baš kao što i svaka situacija ima svoju istinu. I da bude gužva još veća, postoje još i sudske istine, pravne, vojne, čarsijske... čitav vašar od istina.
Zato ipak pogledajmo, kakvi bi mogli biti odgovori na moje naivno pitanje: ''Zašto USA-armija, sa svojih 1,4 miliona aktivnih vojnika uvek je aktivna na nekoliko ratišta?

Interes USA za uvoz nafte znatno se povećao zadnjih godina. U god. 1970 potrošnja je bila 14,7 miliona barela (jedan barel = 159 l) dnevno. Od toga amerikanci su proizvodili 11,7 miliona barela, što pokriva samo 80% njihovu potrošnju. Gogine 2000 Amerika je trošila 19,7 miliona barela, a proivela je samo još 9,1 miliona barela dnevno.
Decembra 2008 USA je samo manji deo svog uvoza pokrivala sa bližnjeg i srednjeg istoka. Njeni najvažniji isporučioci nafte bili su: Kanada sa 2 miliona barela dnevno, Saudi Arabija sa 1,4, Meksiko 1,1, Venecuela 1, Nigerija o,9, Angola o,6 i Irak sa 0,5 barela dnevno.
USA sve više postaje zavisna od uvoza nafte. Politika USA-režima u Persijskom zalivu nije da direktno – svojom vojskom fizički obezbedi pretok nafte. To nije potrebno, jer te države moraju da izvoze naftu iz svojih ekonomskih razloga. Vojska ne bi mogla da utiče na cenu nafte, jer to političari planiraju i regulišu u Vašingtonu i to se ne može regulisati politikom vojne intervencije – ratom. Naprotiv, vojne intervencije su uvek poskupljavale naftu. USA interesi u regionu Persijskog zaliva bazira na energetskom bogatstvu celokupne regije Persijskog zaliva, jer u njoj pet država poseduje velike rezerve nafte, što je značajno za celu svetsku privredu.
Najbolje sredstvo, da se spreći svaki drugi – tuđi uticaj u regionu ili da se spreči tuđa dominacija jeste, da sami budete ''prisutni'' u regionu i politički i vojno.
U tom smislu,USA geostrateška politika moći, mora uvek da bude ''u akciji'' i da neprestano ''vodi rat protiv terorizma''.

Mnogi analitičari bavili su se ovim pitanjem. Pokušaću da vam pretstavim neka najkarakterističnija mišljenja. Analitičar ''Freeman'' na svojim stranicama: ''Alles Schall und Rauch'', obraća se svojim čitaocima ovako:
''Zašto USA vode ratove protiv stanovništva celog sveta?
Zato, što u očima USA-režima, svi ljudi ovog sveta su potencijalni teroristi, koji mogu biti opasni za Ameriku. Svesno kažem za USA-vladu, da je režim, zato što je več davno izgubila svaki legitimitet demokratičnosti, i zato, što čini prestupke – jedan za drugim. USA vladajuće strukture pretvorile su svoju državu u bespravnu, brutalnu i vojno-policijsku državu, koja posvuda vidi samo još neprijatelje, te zato mal-te-ne sa celim svetom vodi ratove. Skoro da več svoje sopstvene građane posmatra kao neprijatelje, Zbog toga i postoji potreba da se svi telefoni prisluškuju, kontrolišu celokupno dešavanje na internetu, prate celokupan platni promet, drugim rečima sve što se može usisati, skladištiti i analizirati. Ovo sveopšte i neograničeno prikupljanje podataka je sasvim jasno i jednoznačno upereno protiv građanskih prava koja su zagarantovana USA-ustavom.
No, kao razlog za svoje ilegalno ponašanje USA-režim navodi: ''rat protiv terorizma'' i ''internacionalnog terorizma''. Ustvari, za USA-režim svaki onaj je tetorista:
ko kritikuje državne organe,
ko nije 100% za vladajući sistem,
ko se poziva na ustav,
ko se izjašnjava protiv rata i
ko se izjašnjava protiv mnogih ograničavanja i ukidanja prava, a to znači protiv svega što država čini samo da bi sprovela svoju unutrašnju politiku i da bi održala svoju moć.
Tako zvani vojno-industrijsko-bančni-kompleks koji vlada celokupnim američkim društvom i politikom na taj način ispoljava svoju moć.
I upravo iz tog razloga tvrdim: Smisao totalnog nadzora svog građanstva ne služi režimu za otkrivanje i hvatanje terorista, već služi da se identifikuju i eliminišu oni svedoci, koji otkriju prestupke planirane ili izvršene od strane organa vlasti i to objave javnosti.''
(alles-schallundrauch.blogspot.com/2014/05/die-usa-fuhren-krieg-)

Buergender u online časopisu ''GEGENFRAGE'' od 13.01.2015, pod naslovom:''Obama: USA je u ratu protiv 14 država'', piše:
''Aktivistima koji su protiv svakog rata i koji okupljaju skupove za mir, često se prebacuje, da u odnosu na US-vojne akcije u inostranstvu iznose netačne podatke. Pogledajmo zato jednom direktno na Website 'Bele kuće'.
Pretsednik vlade USA Barak Obama, ujedno dobitnik Nobelove nagrade za mir, obavezan je po 'War Powers Resolution Public Law 93-148', da dva puta godišnje donese izveštaj o tekućim US-vojnim akcijama – ratovima, u inostranstvu. U decembru 2014 u njegovom izveštaju između ostalog piše: 'US-vojne snage trenutno su još uvek u ratnoj akciji u 14 zemalja: Avganistanu, Iraku, Siriji, Somaliji, Jemenu, Kubi, Nigeriji, Čadu, Ugandi, Egiptu, Jordanu, Kosovu, Centralnoj Afričkoj Republici, i Tunisu...'' i dalje nastavlja ...''za nastavak tih akcija već je obezbeđeno 585 milijarde dolara.'' Ako se u tu sumu uračunaju još i ostali US-vojni izdaci zajedno, dolazi se do sume od 1 bilion dolara.
Taj iznos odgovara celokupnoj sumi iz 2012 god. koje su odvajale tada za svoju vojsku sledeće države: Kina, Rusija, Britanija, Francuska, Nemačka, Japan, Indija, Saudi Arabija, Brazil, Italija, Južna Koreja, Australija i Kanada.
Ukratko: Pentagon održava više od 550.000 postrojenja, (agregate, vozila, brodove, avione) u više od 5 000 vojnih baza koje se nalaze svuda po svetu, i na površini od 28 miliona hektara, što odgovara veličini celokupne Italije. Zaista, mnogo novca je potrebno za održavanje tako obimnog vojnog parka.(www.gegenfrage.com/obama-usa-gegen-14-laender-im-krieg/)

Pogledajmo koliki su bili troškovi samo jednog USA rata - rata u Iraku? Prema pisanju Peter Wütherich-a, pod naslovom “Kosten für Irak krieg: 400 Milionen Doller pro Tag“, troškovi tog rata su užasno veliki. Između ostalog tamo piše: ....“petogodišnje ratovanje USA ’Za demokratski eksperiment u Iraku', do sada je progutao 3 biliona US dolara (2 biliona evra), tako procenjuju stručnjaci US – kongresa. Oni tvrde, da rat košta dnevno više od 400 miliona US – dolara, to opet znači, da se svake sekunde potroši 5 hiljada US – dolara”. (DER TAGESSPIEGEL International, od 12.03.2008)

Pogledajmo sada pisanje Nemačkih novina iz istog vremenskog perioda, od 17.05.2010 pod naslovom ''Hungrig in New York'' (Gladan u New Yurk-u):
''Tri miliona stanovnika New York-a – to je više od jedne trećine stanovništva, nema dovoljno novca za ishranu. To je rezultat studije koju je vršila ''New York Food Bank'', i zato sada traži pomoć preko online mreže. Usled besposlice - sve bržeg raspadanja srednjeg sloja, sve brže raste i siromaštvo. Pre pet godina bilo je registrovano samo 2 miliona stanovnika koji nisu imali dovoljno sredstva za život''. (www.sueddeutsche.de/panorama/armut-hungrig-in-new-york-)

Pogledajmo odlomak iz današnjih vesti ''n-tv'' od 17.01.2016god.:
''U gradu Flint sa 100.000 stanovnika (država Michigan), otkrivena je snažno povećana količina olova u pitkoj vodi. Među građanima registrovano je znatno uvećano povraćanje, izboj na koži, ispadanje kose... Godine 2011 gradski oci uveli su rigoroznu štednju i umesto da i dalje plaćaju i koriste vodu iz Detroit-ske mreže, počeli su 2014 god. da koriste vodu iz Flint-ske reke. No i pored tvrdnje lokalnih ustanova, da je Flint-ska voda zagađena, savezni zdravstveni organi su odobrili korišćenje zagađene vode. Pored prisustva olova u vodi, utvrđen je i povećan sadržaj raznih bakterija, te su lokalne vlasti pozvale stanovništvo, da prokuvavaju vodu. Savezna vlada pokušava da nađe sredstva da im pomogne''... (www.n-tv.de/panorama/Obama-ruft-Notstand-fur-Michigan-)  
Iz dosadašnjeg izlaganja može se zaključiti, da za vojni buđet USA-režim će uvek obezbediti dovoljno novca ali ne i za svoje stanovništvo.

Mislim, da bi neki drugi komentar bio suvišan. Međutim, upravo iz sirotinjskog miljea US-vojska uglavnom i regrutuje svoje ratnike. Svake godine regrutuju oko 100,000 mladih ljudi i školuju, kako da se na najefikasniji način ubije živa sila – najveće čudo ovoga sveta - čovek. Naravno da ih uče mnogo toga, pa čak i da završe neki fakultet (za odbranbene nauke) ako žele ali prvenstveno moraju da nauče, da budu izvrsni ratnici.(www.heise.de/tp/artikel/21/21321/1.html)

Danas, kada se najviše govori o miru, USA i Rusi imaju najveću armiju:
Dok USA ima 1,4 miliona aktivnih vojnika, Rusi imaju 2,5 miliona rezervista.
USA imaju 13,600 aviona, Rusi 3,600.
USA ima 6,000 helikoptera, Rusi 1,000.
USA ima 10 nosača aviona, Rusi samo jedan.
USA ima15,500 tenkova, Rusi 7,750.
(www.focus.de/politik/videos/serie-welches-Land-hat-wie-viel-)

Videli smo, da su zdravstvene i vojne akcije najsigurnije sredstvo za uništavanje naroda ali ne i za smanjivanje broja stanovnika. Natalitet svetskog stanovništva još uvek je veći od njegovog mortaliteta. Možda iz tog razloga, sve ćešće se u medijima pojavljuju šokantni naslovi.
Na primer:
Jacques Cousteau, poznati okeanograf, u UNESCO-vom časopisu ''Courier'' novembra 1991 između ostalog piše: ''Da bi stabilizovali svetsku populaciju, potrebno je svaki dan eliminisati (pobiti) 350 000 ljudi. To je strašno kada se izgovori, ali ako to ne uradimo, onda će biti još strašnije.''

Pogledajmo samo malo unatrag u istoriju američkih ''intervencija'' - ratova. Godine 1974, pretsedniku USA-Kissinger-u, nacionalni savet za sigurnost, predlaže dokument ''National Security Study Memorandum 200'' koji je objavljen tek 1989 god. pod naslovom ''Uticaj globalnog porasta svetskog stanovništva na sigurnost i interese USA''. U tom dokumentu Kissinger zahteva, da u zemljama u razvoju stanovništvo mora da se masivno reducira. Eksplicitno su navedene sledeće države: Indija, Bangladeš, Pakistan, Nigerija, Meksiko, Indonezija, Brazilija, Filipini, Tajland, Egipat, Turska, Etiopija i Kolumbija. Ovaj cilj treba ostvariti smanjivanjem hrane, programom kontracepcije, sterilizacije, legalizacijom pobačaja i ratovima. Nezavisna organizacija za pomoć USAID (United States Agency for International Development) dobila je od države finansijska sredstva kako bi mogla da sprovede ovu politiku ''planiranja porodice'', u svim zemljama u razvoju.
Kada se čita ''NSS Memorandum 200'', načićemo se i pred naslovom ''Stvaranje uslova za sprovođenje plodnosti'' ili ''Mas-mediji i satelitsko-komunikacioni sistemi za planiranje porodice'' (Govori se kako sprovoditi kontracepciju, sterilizaciju i pobačaje) i tamo se naglašava: ''Svaka zemlja u razvoju koja prihvati da sprovede ovaj plan ''planiranja porodice'', dobiće ograničenu količinu ''PL-Ressourcen'' (hrane za lokalnu Elitu). To znači: Zemlje trećeg sveta moraju, po želji globalne Elite, svoj narod svesno da muče glađu, ako ne žele da i sami ne budu bačeni na kolena.
Da američki savetnici za US-sigurnost (USAID) ne brinu samo za prenaseljenost, već imaju i ozbiljne ekonomsko-privredne interese, govori nam njihov direktor Ray Ravenott, koji je 1977 god. izjavio, da cilj agencije jeste, da steriliše barem jednu četvrtinu svih žena u svetu, on kaže: ''To je potrebno, da bi se zaštitili ekonomski interesi USA. Naime, porast besposlenih u prenaseljenim zemljama u razvoju, nosi sobom opasnost od nereda, pobuna i ustanka, što je smetnja za normalan protok nama potrebnih resursa.'' Iz tih razloga, u svim tim akcijama US-armija sprovodi svoju intervenciju.
Konačno vidimo u kom grmu leži zec. Očigledno da je još tada, pre 40 god. bio planiran cilj globalne Elite: Kako obezbediti siguran protok sirovina iz ovih zemelja za USA. (www.zeitenschrift.com/artikel/amerikas-entwicklungsplan-)

Očigledno da je USA-režim i pored postojanja  Organizacije Ujedinjenih Naroda veoma perfidno preuzeo ulogu svetskog policajca. Kojim pravom? Pravom beskrupuloznog nasilnika – pravom koji su svi pretsednici USA zajedno sa pretsednikom Barack Obamom – dobitnikom Nobelove nagrade za mir, često naglašavali: ''Mi samo branimo interese USA'' ili ''USA je najveća sila u svetu''. To znaći: ''pravo jačeg''. U našem narodu postoji slična uzrečica, koju seoski ''đilkoši'' često upotrebljavaju, a to je ''može mi se''. Eto to je najglavniji atribut USA-režima sve jedno da li demokratske ili republikanske vlade, jer i one su samo poslušno oružje kartelskog udruženja odnosno - globalne Elite.

Pogledajmo dalje u USA- mešetarstvo.
Nekadašnji ministar inostranih poslova Henry Kissinger, danas još uvek viđen član Bilderberger-ovih, i siva eminencija američke politike, rekao je za tada, jednu veoma provokativnu rečenicu: ''Svetsko stanovništvo mora se smanjiti barem za 50%''.
Šta to znači i kako bi to trebali da razumemo?
Šta da mislimo o radu jedne UN komisije: ''UN Biodiversitats – Kommission'', koja zahteva stroga merila za dolazeću populaciju i doslovce zahteva: ''Svi uticajni faktori moraju ljudska bića da tretiraju kao biološki resurs''. To praktično znači: ''Čovek ne sme više da ima prava na život i ljude treba tretirati kao svaku drugu sirovinu''. Dalje, u jednom predlogu za US-senat između ostalog pisalo je: ''Jedna razumna procena broja stanovnika za svetsko industrijsko društvo, na nivou aktuelnog životno-materijalnog standarda Severne Amerike, ne bi trebalo da ima više od milijardu ljudi. Taj cilj mora se ostvariti u sledećih 30 – 50 godina''.
Kada je 09.09.1994 god. ovaj predlog pročitan u US-senatu, izbuknuo je ogroman protest i morao je da bude povučen. Da li i odbačen, to će neko od nas možda doživeti.
(www.zeitenschrift.com/artikel/ueberbevoelkerung-eine-milliarde-ist-genug)

Jedan savetodavni organ Bill Clinton-a, ''President`s Council on Sustainable Develoment'' (Pretsednikov savetodavni organ za održavanje razvoja) zaključio je, na osnovi svetskog skupa u Rio de Janeiro 1992 god., da ...''na svetu broj stanovništva ne bi trebalo da bude veći od 500 miliona.
U tom kontekstu, pokušajmo da razumemo izreku jednog poznatog pretsednika USA, Franklin D. Roosevelt-a koja glasi: ''U politici ništa se ne dešava slučajno. Ako se nešto desi, možemo biti sigurni, da je to na takav način i planirano.''
Interesantno bi bilo znati, kako USA-režim namerava da sprovede ove zamisli?
Spekulacija o rešavanju prenaseljenosti sve više ima u medijima ali i na raznoraznim podijumskim diskusijama. Sigurno je, da bi trebalo da se odlučno potrudimo da taj problem mi kao narod isto tako sagledamo, jer konačno radi se o našim zivotima – o našem postojanju.
Ne samo da gledamo šta se to nama o glavi radi, vec i da vidimo, registrujemo, razumemo, shvatimo, vrednujemo i konačno da reagujemo, jer svaka civilizacija se rađala, razvijala, sazrevala, i toliko dugo egzistirala, zavisno od toga sa koliko mudrosti je bila ''naoružana''. No, sa druge strane ne smemo zaboraviti, da svaka egzistencija uvek ima svoj početak ali i svoj kraj. Sve mi se čini, da kraj naše civilizacije neće biti krunisan ni sa malo mudrosti.
 
Konačno, to što će propasti ''zapadna civilizacija'', sve više izgleda da joj ne možemo ni u čemu pomoći, ali to i ne treba da nas zabrinjava. Sve dosadašnje civilizacije su propale. Treba da nas zabrinjava činjenica da je danas, u vreme nuklearnog naoružanja u opasnosti da nam propadne ceo ovaj svet !!!
Svet, koji sve više potseća na veliko bure puno baruta – nuklearnog naoružanja.
Još skoro juće, nauka je tvrdila i nametala nam apsurdne misli: ...da je moguć beskrajan rast u ograničenom prostoru; da će nauka da ozdravi čovekovo bolesnu okolinu; da je budućnost čovekova sadržana u tome, da će sve manje da radi i sve bolje da živi; da se čovećanstvo kreće iz siromašne sadašnjice u budućnost punu izobilja...
Verujem, da i vi uviđate, da je na ovakve ''naučne'' iskaze, svaki komentar besmislen.

Pogledajmo oko sebe! Nekada, naša nauka pa i naše iskustvo nas je učilo, da količina informacija povećava informisanost ali samo do izvesne granice. Ako je količina informacija i dalje u porastu, informisanost počinje da se smanjuje i počinje da se povećava zbunjenost. Kao da smo sasvim zaboravili na tu našu praiskonsku mudrost – na naše iskustvo... I zato danas, upravo tu zbunjenost doživljavamo na svim nivoima čovekove delatnosti.
Zar nije naša svakidašnja situacija mal-te-ne stigla već do takvog usijanja, da bi trebalo da se upitamo: Gde to srlja naša civilizacija, koja raspolaže sa tako silnim znanjima i ogromnom količinom informacija a nikako nema ni volje ni vremena (čitaj novca) da to nepregledno polje pregleda, još manje da ga “sažvače” i baš nikako da ga tako sagleda, obradi i izući kako bi mogla i da ga korisno upotrebi...
Ako svemu tome dodamo rizike nesagledivih problema koji mogu nastati opštom ludošću naoružanja, globalizacijom, genskom i biotehnologijom, snabdevanje energijom i pitkom vodom, dominacijom kompjuterske tehnike i sve većem povezivanju medijske mreže, haos je zaista  vrhunski.

Pogledajmo još jednom u našu današnju situaciju. U kakvu EU-zajednicu se mi – balkanci, svim silamu uguravamo?
Odmah posle drugog svetskog rata, USA-rezim je sa Maršalovim planom ojačao nemačku privredu, i tako stvorio jaku osnovu za stvaranje EU. U isto vreme osnovao je i vojnu Organizaciju NATO (severo atlantski pakt), koja će da štiti i čuva EU; MMF banku koja će da ''pomaže'' EU države; GATT- organizaciju, koja se trudi da u celom svetu ukine sve zakone kao i carinu, koji ometaju slobodnu trgovinu i tako postavljala temelje za današnju globalizaciju;  Organizovao je i Organizaciju Ujedinjenih Naroda sa sedištem u New York-u, kako bi mogao da kontroliše ko treba, a ko ne treba da prisustvuje sednicama OUN... I sve to uticalo je da se u Evropi sve više oseća neo-kolonijalistička atmosfera na čelu sa USA-režimom. Zato je USA-režim ovakav kakav jeste, sve je manje popularan među članicama EU.

Svoju želju za samostalnošću EU-''Trojka'' (Nemačka, Engleska i Francuska) počela je jasnije da pokazuje 1998 god. osnivanjem zajedničke Evropske Centralne Banke, koja je svoj status ''EU-Organ'' dobila potpisivanjem međusobnih ugovora 2007 u Lisabonu. U godini 2014 ECB dobila je svoje stalnu sedište u novopodignutoj zgradi u Frankfurtu uz velike protestne mitinge koje je organizovala levica smatrajući, da ''Trojka'' time ukida samostalnost i suverenost manjih država unutar EU i da usmerava zajednička sredstva u ''Grčku rupu bez dna''.
(https://de.wikipedia.org/wiki/Europaische_Zentralbank)

Eto, i tako su počele EU članice polako i sve više da se opiru EU-hegemoniji, najezdi neoliberalizma i savremenog, neo-kolonijalizma. Danas, britanski ekspert za ekonomiju Philippe Legrain tvrdi: ''EU se nalazi u ubrzanom raspadu. Bogatije države unutar EU počele su da uvode graničnu kontrolu i da grade duž svojih granica bariere. Izbegličko-migraciona kriza ograničava slobodu kretanja i koći trgovinu. Dok tako EU ispada iz svog koloseka, Britanci se pripremaju da 2017 god. napuste EU.''

Jean Claude Juncker, pretsednik evropske komisije izjavljuje: ''EU mora da ima bolje odnose sa Rusima, i to bez USA-diktata.'' Uostalom, zašto USA i dalje ima uobičajnu trgovinu sa Rusima a insistira da Evropa zbog Ukraine prekine sa Rusima trgovinske odnose?

Američki politolog George Friedman, ujedno sef agencije ''STRATFOR Global Intelligence'' u svojoj ''Studie'' od 14.03.2015 izveštava o stanju u Evropi. Iznosi podatke iz kojih se vidi, da se EU sve više odvaja od USA, da želi da bude nezavisna, da hoće svoju armiju i da ne želi više NATO trupe na svojoj teritoriji. Isto tako sve je više glasina, da USA mora da povuče iz EU svoje trupe kao i svoje atomske rakete. EU želi da se više usmeri svojim prirodnim susedima: Rusima, Kinezima, Indijcima, Arapima, kao i nezavisnim latino-američkim državama, ali isto tako i Africi, što sve skupa više ide ka miru...
''Zato, što se EU nije odlučila za slobodnu trgovinsku zonu sa USA, planirano je od strane globalne Elite, da se EU raspadne. Kako će to da se izvede?
Prvo treba sve države bliskog istoka i severne obale Afrike, koje ne sarađuju sa US-režimom dovesti u totalnu propast i ruševinu. Paralelno sa ovim akcijama treba organizovati invaziju izbeglica,  usmeriti je u Evropu i time će se 'ubiti tri muve' – na severnoj obali Afrike, na bliskom istoku ali i u celoj  EU zavladati će nered i haos''.
(www.freundschaft.net/14/03/2015/us-regime-wunschdenken-so-)

Novinar ''Compact online'' Michael Martens, pod naslovom ''Fluchtlinge als Waffe'' (Izbeglice kao oružje'' opisuje, kako se organizovano šalju izbeglice za Evropu.
''Destabilizirajuća USA-strategija mora evropske države što više da drži u dužničkom haosu – u zavisnosti – da štedi na svim resorima a najviše u zdravstvu, školstvu, kulturi, na penzijama odnosno, da se bave što više svojim unutrašnjim problemima. Što više se optereti njihova privreda 'štednjom' na svim nivoima, to se više slabi njihova snaga ali i konkurentnost. Evropa ne sme da bude jaka već uvek zavisna. Odnosno, jedna drzava mora biti zavisna od njene lokalne Elite, lokalna Elita jedne države mora biti zavisna od EU-Elite, a EU-Elita mora biti zavisna od globalne Elite.''(www.compact-online,de/fluechtlinge-als-waffe/)

Austrijsi časopis ''Info Direkt'' u svom broju od 05.08.2015 pod naslovom: ''Insider: Die USA bezahlen die Schlepper nach Europa'' (USA plaća šlepere za Evropu)! Ova neverovatna tvrdnja dolazi iz redova austrijske tajne službe: Prema informacijama austrijske odbranbene službe (Ostereichischen Abwehramts) postoje podatci, da su USA-organizacije plaćale vozače šlepera da ilegalno uvoze izbeglice u Evropu.
Veoma detaljno se opisuje, kako su američke organizacije stvorile model sufinansiranja i kako podnose najveći deo troškova transporta izbeglica šleperima za Evropu. Reć je o istim organizacijama koje su svojim radom zapalile i bacile u haos Ukrajinu pre godinu dana.

Isti časopis od 13.08.2015 god., pod naslovom: ''Rothschild und die Asyl-Industrie'' (Rotsild i industrija azila) piše: ''Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova, uplatilo je privatnoj austrijskoj firmi 'ORS' 21 miliona eura, da se brine, snabdeva i čuva izbeglice, no upitajmo se kome pripada firma 'ORS'? Austrijska 'ORS' pripada švajcarskoj firmi 'ORS Service AG', koja opet pripada švajcarskoj 'Ox Group', a koja je u leto 2013 kupljena od strane britanske 'EPE' (Equistone Partners Europe) a ona opet pripada 'Barclays Bank'-i koja je jedna od najuticajniji firmi u svetu, i koja sa svojih 30 ulagača zajedno, pripadaju bankarskoj porodici Rothschild. 'Frankfurter Rundschau' je dodao svoj komentar, da je 'Barclays Bank' jedna od 147 koncerna, koji uglavnom kontrolišu celu svetsku privredu''. (www.info-direkt.eu/rothschild-und-die asil-industrie/)  

''Washington Post'' javlja: ''CIA prorokuje građanski rat u nemačkoj i EU.''
Poznate američke novine citiraju bivšeg direktora CIA, Michael V. Hayden-a: ''Najkasnije do 2020god. Nemačka neće više postojati! Raspad svih normativa, islamizacija, masovna besposlica, pritisak izbeglica koji će u prvoj generaciji da pruže otpor integraciji u nemačku  zajednicu, i koji će to pravo da iznude možda čak i upotrebom oružja, i sve to biće uzrok građanskog rata...
Već danas Nemačka ima na dnevnom redu preteran alkoholizam. Sve više se množe i sve su glasniji desno usmereni glasači. Najverovatnije će prvo početi sukob između desno i levo usmerenih građana, potom siromašni protiv bogatih, muslimani protiv hrišćana i jevreja, migranti protiv domaćih... i tako će opšti haos da gurne u propast nekadašnju zemlju pesnika i mislilaca''.
 
Pogledajmo hronologiju početka raspadanja EU:
27.05.2014 Drama u Francuskoj, raspad EU počinje u Parizu.
19.04.2015 Posle izbora u Finskoj, u vladi ima dosta EU skeptičara.
17.06.2015 Mađarska počinje da gradi ograde na svojoj granici.
20.06.2015 Švajcarska predviđa raspad EU i nerede u Evropi.
Sept. 2015. 5 000 vojnika švajcarske-armije nalazi se na zapadu zemlje, na vežbi ''za slučaj raspada Evrope''.
Sept. 2015  Počela masovna migracija izbeglica u smeru EU.
04.12.2015 Uspeo referendum u Danskoj protiv uže saradnje sa EU-paravojnim trupama.
Decembar 2015 raspad šengenskog sporazuma.
Januara 2016 Registrovano u Evropi više od 1 milion izbeglica.

Najverovatnije je, da ako nastane neki otpor, pobuna, ustanak ili neka ratna kriza u nekoj od zemalja u Evropi, tada možemo očekivati da će intervenisati EU-paravojna formacija ''Eurogendfor'' ili ''EU-Beattlegroups'' koji su predviđeni – planirani za ''sređivanje nemirnih situacija u zemljama EU zajednice'', i koji su obučeni kao ''visokokvalifikovana mašinerija za uništavanje živih ciljeva'' – za ubijanje.
(https://wissenschaft3000.wordpress.com/2015/09/09/httpwp)

Čudno je, da se EU ne angažuje na rešavanju problema sa izbeglicama (taj problem danas rešava svaka evropska država na svoj način – kako zna i ume), već se bavi ratom u Ukraini i Siriji, i uporno pravda svoje ratne akcije kojima se i dalje zadržava haos u regionima rata. Dobija se utisak, da Globalna – američka strategija jeste, da se Evropa uvuče u sukob sa Rusima ali i u vojnu avanturu sa Sirijom i Ukrainom.
Pogledajmo kako ceo politički spektar država EU neprestano govori, kako štiti ''interese najslabijih'', u ovom slučaju interese izbeglica, dok u stvarnosti veoma aktivno učestvuje u velikom i unosnom poslu. I na kraju sve se svodi na to, da Brisel u istoj meri kao i Vašington učestvuju u proizvodnji haosa na globalnom nivou, koji je Evropi več doveo 1 milion izbeglica. Očigledno je, da će na kraju evropski poreski obaveznici platiti sve troškove ove avanture.

I tako eto, nedvosmisleno vidimo našu jadnu civilizaciju 20-prvog veka, kako zajedno sa njom i mi srljamo bezglavo, srljamo i govorimo da idemo napred – no očigledno je, da čak ni to ne znamo, da li zaista idemo u smeru za koga bi sa pravom rekli da vodi unapred!?
Bojim se, da samo srljamo, bez jasnog cilja, bez kompasa.... – i da samo zamišljamo da idemo unapred.
Unapred, ka čemu?
Kada sam bio mlađi – mnogo mlađi, tadašnji naučnici su nas ubeđivali, da će razvoj tehnologije i tehnike svetu doneti svetlu budućnost, u kojoj će ljudi malo da rade  a bolje da žive… i sasvim je normalno, da su za svoje ''naučno-istraživačke radove'' – za svoja proročanstva, dobijali sasvim solidne honorare. Tako je to i danas. Svako ko neće da služi interesima lokalne Elite, nacionalne ili globalne, postaje jeretičar, obeležen, nepotreban i odbačen.
A narod, masa ili kako poneko kaže gomila, i danas baš kao i oduvek, trudi se da preživi i pored sve težih životnih prilika.
Nekada davno, rimljani su svom narodu, da bi ga smirili, davali ''hleba i igara''. Kada su došla ''bolja'' vremena, Beč je svojoj vlasteli izmislio ''Weib, Wein und Gesang'' (žena, vino i pesma)… i tako vidimo da svaka Elita svom stadu smišlja neki opijum…

Hajde da se upitamo, zašto kada govorimo o našem postojanju, zašto je sve, ili skoro sve čemu stremimo u ovom našem savremenom svetu, isključivo usmereno samo na materijalno postojanje, i zašto se nalazi na prvom mestu uvek i samo materijalni aspekt našeg postojanja?  
Doduše, poneki od nas bave se i duhovnošću, međutim čini mi se, da se ta ''duhovnost'' uvek nalazi na drugom, trećem ili čak na sporednom koloseku. Ne dajemo joj skoro nikakvu važnost. Uvek je ona isključivo ''eksoteričnog'' - spoljašnjeg karaktera. Naše ''esoteričko'' bistvo – naš unutrašnji svet, skoro uvek je zasenčen našim materijalnim potrebama kojima nema granica. To znači, da smo svu ili skoro svu svoju pažnju isključivo usmerili u prolaznost, u ''ta samo jednom se živi''...  To opet znači, da večina ljudi živi samo draži svojih fizičkih čula, da bi jednom tamo pri kraju zaključili, ''eto došlo je vreme odlaska''!

Možda nije na odmet da se potsetimo, da i u ovoj tami postoji barem iskra svetlosti, koju nažalost ne vidimo iako čak u nju gledamo. Ta svetlost je oduvek bila, jeste i biće uvek sveprisutna. Međutim, još našim pretcima je rečeno: ...''ušima čete čuti, ali nečete razumijeti i očima čete gledati, ali nečete vidjeti, jer odrvenelo je srce ovijeh ljudi''... (Mat.13/14).
I upravo to je naš problem – odrvenelo je srce naše – predali smo se u zagrljaj potrošačkog mentaliteta i postali žarki obožavaoci savremenih dešavanja... te ne vidimo kuda nas sve to vodi...

Da li ima smisla da se upitamo, a kako bi to trebalo da živimo?
Jedna od važnijih, a možda i najvažniji životni cilj, trebalo bi da nam bude, da se naučimo da razlikujemo između naših potreba i naših želja. Ako živimo jednostavno i skromno, onda nemamo mnogo potreba ali naše želje su beskonačne. Međutim, ako želimo da postignemo unutrašnji mir, slobodu i zadovoljstvo, tada je potrebno samo da su nam važne naše potrebe. Tada je potrebno da se čuvamo od neprestano novih želja i neprekidnoj jurnjavi za lažnim sjajem isključivo materijalne sreće.
Nemojmo da zaboravimo, da svaka ostvarena želja uvek bude uzrok za rađanje nove želje. Što je više vaša sreća zavisna od vaših spoljnih potreba, verujte - to je manja verovatnoća da čete je ikada naći.

Potrebno je da znamo, da su želje za luksuzom najsigurniji put za veliko nezadovoljstvo u našem životu. Nemojmo da dozvolimo, da budemo robovi stvari – robovi materije. Nemojte sebe i druge da ubeđujete da je parket bolji od itisona samo zato jer vi imate itison. Drugi ljudi opet misle da je itison bolji, topliji... Verujte mi, da ima mnogo više ljudi koji su zadovoljni, a nemaju ni itison ni parket u svom stanu. Znajte, da svaka naša ispunjena želja porađa novu želju i tako to ide u nedogled – željama nema kraja.
Ogranićimo naše potrebe na minimum i upotrebimo svoje vreme zato, da u sebi pronađemo zadovoljstvo i sreću u malim stvarima  - na jedan veseli smešak, na jedno toplo i srdačno ''dobro jutro'', na činjenicu da smo mogli ustati iz kreveta, da možemo da se krećemo, da imamo krov nad glavom, da nismo gladni, da vidimo i slušamo, da možemo sebe da poslužimo, da možemo nekome da se nasmešimo, da su nam deca zdrava, da možemo nekome da pomognemo, da imamo neko zaposlenje, da...
…sećam se, kako je moja bolesna sestra, posle dužeg nepokretnog ležanja u krevetu bila zadovoljna – upravo srećna, kada je opet mogla sama da ode na WC…
Potsetimo se: Bogat je čovek kome treba malo a ne onaj koji ima mnogo. Setimo se još i, da iza zastora naše svesti, na kome protiću raznorazni filmovi o životu, radosti, bolesti, smrti itd. – da se iza tog zastora naše svesti, nalazi naša besmrtna duša. Razgrnimo jednom taj zastor i prepoznajmo iza te materijalne varke našu besmrtnu bitnost.
Uzdignimo svoju svest, koja je skoro uvek kolebljiva i podignimo je na prestolje unutrašnjeg mira i skromnosti – i znajmo da je to prestolje, prestolje Božje. Tek tada će naša duša biti i danju i noću u stanju svog unutrašnjeg mira – u stanju zadovoljstva – u stanju unutrašnjeg bogatstva.
Pravo zadovoljstvo – sreću, nalazimo samo onda, kada smo naučili da sami sebe savlađujemo, kada smo stvorili naviku da živimo jednostavno i skromno, kada mislimo na Božji način i kada smo naučili da trošimo malo novca – to važi čak i onda kada zarađujemo dosta novca i kada bi mogli sebi da priuštimo koječega. Znajmo, da kada imamo dobre prihode, tada možemo i dobro da pomognemo drugima, jer mnogi trebaju našu pomoć... mnogima možemo da pomognemo ali samo ako hoćemo...
Potsetimo se još jednom, 3,7 milijarde ljudi, to je više od polovine ljudi ovog sveta, živi ispod nivoa dostojanstva čoveka – živi u bedi i gladi.
Potsetimo se još i jedne pravedne logike koja kaže: ''Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše, najviše će se iskati od njega''.(Lk.12/48)
I konačno, setimo se još i, da je danas prvi dan od ostatka našeg života – meni od mog, tebi od tvog, njemu od njegovog itd...  jer svako treba sam da poželi da se probudi - svojom slobodnom voljom, ako hoće. Trebalo bi... jer samo tako bi mogli svi zajedno možda i da spasimo ovu civilizaciju...ali ako čovek to ne želi, onda ne mora... i to je u redu.
Eto, tako bih danas 16. 04. 2016 zaključio ovo razmišljanje o savremenosti 20-prvog veka.