O našim mislima

Da li znate, ili ste možda nekada pomislili na to, da naše misli imaju u sebi energiju – snagu?
Već danas je moguće, da sa svojim mislima pomeramo kursor na ekranu, da upravljamo TV-aparatom, protezom ruke ili invalidskim kolicima. Sve je još uvek u granicama institutskih laboratorija ali funkcioniše!
Veoma često, primeri iz svakodnevnog života nam pokazuju, da u svakom čoveku tinjaju duhovne, odnosno psihičke snage, koje mogu da nam obogate život ali isto tako i da ga unište. Kako ćemo dovesti do izražaja da te snage budu od koristi po naše zdravlje, zavisi samo od nas i niko drugi samo mi možemo da ih probudimo.
Kako da svojim mislima sebe ozdravimo? O tome je poznati engleski terapeut Donald Norfolk napisao nekoliko knjiga. Proces zdravljenja podelio je na sedam poglavlja i veoma detaljno opisao kako svojim mislima i razmišljanjem utićemo na naše zdravlje.
Pogledajmo, šta piše u leksikonu Brockhaus, šta je misao i šta je verovanje:
''Misao, to je duhovni proces obrade podataka koji teče između primljene informacije i izdate informacije''.
''Verovati, to je unutrašnja – duhovna sigurnost kojoj ne treba dokaz'', a ja bih još dodao, da verovati drugim rečima znači, "smatrati za mogućim".
Niti jedna religija ne može postojati bez verovanja ali potrebno je da znamo, verovanje – smatranje za mogućim – to je pojam, koji je i bez religije u našem životu neprestano prisutan. Naše verovanje vlada i upravlja našim životom; čak možemo da kažemo da smo zavisni od našeg verovanja. Sva naša prihvaćena verovanja-ubeđenja su u nama duboko ukorenjena kao nekakva naša nepokolebljiva sigurnost. Zato, čovek veoma teško menja svoja mišljenja svejedno, da li o nekome ili nećemu.
Kada su ti naši misaoni oblici (Elementali) - ta ukorenjena verovanja pogrešna; kada su ti usvojeni životni principi negativni i kada su sva ta “naša” neprikosnovena pravila ponašanja – naše “negativne” misli (kada brinemo i kada se sekiramo) - za koja smo se fiksirali protivna pozitivnim normama, tada njihova “negativna” energija stvara neke blokade u normalnom protoku energije našeg eteričkog (astralnog) tela. Blokade određenih energetskih centara (čakre) su uzrok promena koje se reflektiraju na našem fizičko-materijalnom telu i te promene mi tada nazivamo bolest.
Eto, tako mi sa našim mislima i razmišljanjem, stavljamo sami sebe u okov. Počinjemo da sužavljamo svoj energetski potencijal - svoje energetsko polje – svoj imuni sistem, i počinje sve intenzivnije zaustavljanje životnog procesa odnosno, počinju sve intenzivnije da se razvijaju naše bolesti.
Potrebno je da znamo, da svako fiksiranje znači zaustavljanje. Fiksirati se za neke principe isto tako znaći zaustavljati razvoj svoje svesti – zaustavljati evoluciju svoje ličnosti. Drugim rećima to znaći zaustavljati život, jer kretanje je osnovna karakteristika života. Ako nema kretanja nema više napretka, nema razvoja, nema progresa! To se ne odnosi samo na duhovne vrednote, već i na sva kretanja u našem fizičko-materijalnom svetu. I to počev od onog najsuptilnijeg koji se odvija u jezgru atoma, preko onog u ćelijama, sokovima, krvotoku i svim ostalim organima našeg tela pa sve do kretanja naše planete zemlje, našeg sunca i čitavog svemira.
Kada mi svojim mislima i razmišljanjem konstatujemo: …”sada je samnom sve gotovo”…, tada mi sebe u stvarnosti programiramo za odlazak sa ovog sveta i niko i ništa nam više ne može pomoći!
U jednoj kampanji, grupa od oko hiljadu odraslih amerikanaca bila je na kursu upućena u opasnosti koje mogu nastati kod nelečenog visokog krvnog pritiska. Nakon godinu dana, na kontroli se pokazalo, da je kampanja bila promašaj. Umesto da budu zdraviji, svi koji su prisustvovali tom kursu, razvili su viši krvni pritisak, u odnosu na kontrolnu grupu koja nije bila upućena u opasnosti hipertenzije. Neočekivano, dobio se uvid u način rada ljudske uobrazilje. Naučili smo, kako jedna zdravstveno dobro upućena ličnost, u brigi za svoje zdravlje može da se razboli.
Postoje mnogobrojni dokazi, “da su nezdrave navike u razmišljanju štetnije od nezdravog telesnog ponašanja“.
Pored toga znamo da su pogrešni načini u mišljenju i razmišljanju uzročnici mnogobrojnih psihosomatskih oboljenja, a ustvari oni su uzročnici svih oboljenja.
Da li je još potrebno naglasiti, koliko je “zdrav duhovni stav“ odlučujući faktor za zdravlje i prevenciju bolesti?
''Ako znamo da negativna mišljenja mogu biti uzročnici bolesti, onda je potrebno da prihvatimo pozitivno mišljenje kao izvor naše životne snage'' piše Norfolk.   
Svesni smo naših telesnih uzročnika bolesti: nedostatka kretanja, preterane telesne težine, pogrešne ishrane, pušenja, alkoholizma.......ali smo sasvim zanemarili  psihićke faktore (naše emocije), duhovne faktore (naše misli), ali isto tako i naša karmička zaduženja (zakon uzroka i posledice), koji za nastanak bolesti igraju odlučujuću ulogu.
“Zaboravili smo da je čovekov duh osnova – temelj, njegovog zdravlja“, piše Dr. Patrick Pietroni, docent opšte medicine na univerzitetskoj klinici St. Mary’s u Londonu.
 
Stari Grci nisu još ništa znali o bakterijama i virusima, ali su spoznali da čovekova ličnost znatno učestvuje u procesu nastanka bolesti. Platon piše: “Isceljenje nekog dela tela netreba pokušati bez da tretiramo celinu. Nemoj pokušavati da isceljuješ glavu bez da dušu isceljuješ; i ako glava i telo treba da budu zdravi, moraš početi sa isceljenjem na nivou duha (uma); jer najveća zabluda našeg vremena jeste činjenica, da lekari prvo odvoje dušu od tela“.
Da bi stigli do zdravlja treba puno rada na sebi. Trebamo neprestano duhovno da se "budimo" i, da duhovno "rastemo"! Trebamo shvatiti da sve što nam razum govori, to mora da dotakne srce duše naše. Ako ne naučimo da srcem naše duše oplemenimo naše misli i naša dela, tada postoji opasnost da razvijemo jednu sterilnu intelektualnu uobraženost, koja je velika smetnja za bilo-kakvo duhovno buđenje.
Da su naše misli osnovna alatka kojom svaki od nas može sebe da dovede do savršenstva, govori nam i jedna prastara tvrdnja za koju znamo da se pominje u Tao-izmu ali za koju su oni sami govorili da potiče iz daleke prošlosti, i koja kaže:

Pazi uvek na svoje misli,
jer oni postaju tvoje reći;
Pazi uvek na svoje reći,
jer one postaju tvoja dela;
Pazi uvek na svoja dela,
jer ona postaju tvoje navike;
Pazi uvek na svoje navike,
jer one postaju tvoj karakter;
Pazi uvek na svoj karakter,
jer sa njime gradiš svoju sudbinu.