O krizi

Danas u našem prebrzo razarajuće-razvijajućem svetu, čoveka sve češće obuhvate osećanja, da se nalazi u nekakvoj krizi – pred nakakvom provalijom - oseća se pun briga, sekiracija i očajanja. Posvuda, u svakoj pori našeg života, sve više preovladava nekakva nesigurnost:
Kako da nađem bilo kakvo zaposlenje?
Da li ću moći?
Da li ću imati?
Kako da platim?
Kako da mu kažem?
Šta da radim?
Kako ću sada sam, samcijat?
Šta sada?
Kako dalje?
U čoveku sve više raste beznađe, bezvoljnost, izgubljenost, depresija…
Zar sam stvarno u svom životu dogurao do provalije?

Jedna Niče-ova izreka kaže:''Ako čovek svakog dana stoji na ivici i gleda u provaliju, jednog će dana provalija pogledati u njega''. Doduše provalija može da bude i neki duboki šaht ili neka duboka rupa u koju se može upasti. No već i same reči provalija, ponor, bezdan, ambis ili kriza imaju nekakav sumoran odjek – kao nešto, što je duboko, mračno, nepoznato i ne vidi mu se kraj; kao nešto nepremostivo i nesavladivo; kao nešto iz čega ću se teško – veoma teško izvući! Da li je uopšte ''kriza'' prava reč za takvo osećanje?
I tako eto upao sam u nekakvu krizu i stojim pred provalijom ali čini mi se, da još nisam u nju sasvim upao!
Da li je to moja prednost, što još nisam u nju upao… ili to samo zamišljam? Ponekad pomislim, možda bi bilo bolje da več jednom upadnem u tu provaliju, jer već sada mi je ceo život porušen.
Eto na takav način mi počinjemo sebe nezadrživo da guramo sve dublje u provaliju stvarajući svoju ličnu kriznu situaciju.

Odmah na početku ovog razmišljanja potrebno je naglasiti, da svaku krizu trebamo da prihvatimo, da se sa njome suočimo i da vidimo kakvu poruku nam ona šalje, jer svaka kriza hoće da nas probudi i da nam kaže: dragi moj, tako kako je do sada sve išlo, dalje ne može da ide!

Možda mislimo da smo pametno osmislili svoj život i kako je uopšte moguće da nam se tako nešto desi u životu? Promislimo unatrag, promislimo dobro, iskreno i nepristrasno!
Možda smo prihvatili neku nastalu situaciju, priliku ili šansu nedovoljno razmišljajući o njoj? Možda smo bili namamljeni svojim čulima, pohlepom, strastima ili nekim drugim suludim željama… i očigledno da to nije bilo pametno jer eto iz toga se porodila kriza ili je to ubrzalo ulazak u krizu koja nas sve dalje gura u provaliju? Možda smo na neki drugi način nešto zabrljali?
Šta god da smo uradili, to je bila naša – lična odluka. Zapamtimo, da smo sve to sami sebi stvorili ili da smo jednostavno ne razmišljajući mnogo o tome dozvolili da nam se to desi.

No, šta je tu je. Svaka kriza u našem životu nas obično veoma grubo probudi iz našeg naviknutog toka i primorava da tražimo neko rešenje i da krenemo novim putem.  Često kada smo u krizi kao da smo sasvim izgubljeni; kao da smo već na dnu provalije… ali podsetimo se tada: ''da čak i kamenjem koje nam bacaju pod noge, može da se gradi nešto lepo''(J.W. von Goethe). Zato, pronađimo blago, koje je sakriveno u porazu, u krizi i u problemima. U svakoj krizi može biti prikrivena neka nova šansa i zbog toga kažemo, da u krizi može biti i neko blago prikriveno. No, kao što je to kod svakog blaga, potrebno je podosta truda da se ono i pronađe.

Najvažnije je da znamo, da su problemi i krize sastavni deo svačijeg života, pa i našeg – mog i tvog, no i pored toga niko ih ne voli. One su lekcije - predmeti koje trebamo da naučimo u našoj školi života; to su iskustva koja nas jačaju. Pored toga važno je još i da se angažujemo i tražimo, šta bi mi sami mogli da činimo, da nas krize ne bi sasvim izbacile iz našeg koloseka – iz našeg života.

Možda će sledećih 6 preporuka da nam pomognu da se iščupamo iz svojih problema!

1 – Krize pripadaju životu.
Život je za ljude i za celokupnu prirodu tako ustoličen, da je neprestano izložen promenama. Uvek iznova život od nas traži da mu se prilagodimo. I biljni svet mora da nauči da se snalazi i sa vrućinom, sušom, hladnoćom ali i sa štetočinama.
Mi – ljudi, trebamo da se ozbiljnije pozabavimo sa našim problemima i da ih kritički što bolje sagledamo. Sve jedno da li je u pitanju neka obična ''rekla-kazala'', slaba ocena, bolest, razvod, finansijske teškoće, gubljenje zaposlenja, smrt ili nešto drugo.
Iako se trudimo da budemo dobri ljudi i da sve što činimo bude ispravno i dobro, ipak naš život ne teče uvek pravolinijski i onako kako bi mi to želeli.   
Ako se baš nalazimo u teškoj situaciji, onda se setimo, da život želi da nas ohrabri – da bi se pokrenuli – da bi bili snažni za rast i razvoj, jer to je pred nama. Ne zaboravimo, da život uvek daje kada treba da daje, jer iza svakog uzroka, kojega mi sebi stavimo u životu, neminovno slede posledice, a iza posledica veoma često slede još i neke obaveze! Eto, tako se rađaju naši problemi.
Baš kao što biljka kroz kišu, buru, sneg i nevreme razvija čvrstu stabljiku, tako ćemo i mi kroz naše krize da jačamo svoju snagu. Shvatimo, da svaku krizu treba da prihvatimo kao jedan novi izazov – nov ispit – novu borbu. Sve krize su prirodne potrebe, da u svoj život unesemo jedan nov sadržaj i da iz tog sadržaja isklijaju nova rešenja. Zato, potražimo smisao naše krize, jer najčešće je ona u samoj krizi prikrivena. Znajte da život ne želi da nas kazni ili da nam učini nepravdu čak iako to na prvi pogled tako izgleda.
Sve promene i sve krize, milom ili silom, su sastavni deo našeg života. Kada potom svaku problematičnu situaciju sagledamo nesebično, sa ljubavlju, voljom i strpljenjem, najčešće ćemo zaključiti: ''…da sam se ja lično, veoma naivno upustio u zagrljaj nekoj avanturi…'' Ali shvatićemo još i, da smo iz toga podosta naučili i da smo u razvoju svoje ličnosti barem malo porasli.

2 – Negativna osećanja pripadaju životu.
Baš kao što krize, prepreke i teškoće, tako i negativna osećanja pripadaju životu. Oni su obavezni pratioci u situaciji kada sve krene naopačke. U takvom loncu, koji je pod pritiskom naših negativnih osećanja, nalazi se mnogo toga: žalost, tuga, očajanje, razočaranost, strah, bespomoćnost, osećanje krivice, usmljenost, zavist, bes…
Ta negativna osećanja imaju zadatak, da nas probude i da nam pokažu, da se nešto dešava što mi ne želimo. One su naš alarmni uređaj, koji nam daje signal da smo u opasnosti. Ali podsetimo se, da svako naše negativno osećanje još je i veliki potrošač naše životne energije i zato enormno iscrpljuje naš organizam.
Zato, uvek akceptirajmo – prihvatimo svoja negativna osećanja, jer kada su već tu, nema smisla da se protiv njih borimo. Dozvolimo im da se ''dešavaju'' ali iznađimo, da li smo stvarno u opasnosti; da li je opasnost zaista tako velika kao što mi to mislimo. Budimo gospodari svojih osećanja i nemojmo dozvoliti da nas ona bacakaju kroz život. Mi treba – mi moramo, da budemo gospodari svojih osećanja!

3 – Sve je prolazno.
Kao što znamo da svaka kiša jednom prestane i da posle svake noći svane jutro, baš tako i naše krize, koje pripadaju životu, jednom prestaju. Sve na ovom svetu, kad-tad, jednom prestaje.
Zato, ohrabrmo se i recimo sebi: ''I to će proći – izdrži – znam da će sve da se sredi, jer je sve dobro''. ''Čak i kada nas neko šutne u stražnjicu, to može biti korak unapred''. Usmerimo svoj pogled na činjenicu, da i pored problema koje imamo, mi imamo mnogo, čak tvrdim veoma mnogo značajnih pozitivnosti u svojoj svakodnevnici.

4 – Žalbe i optužbe.
Žaliti se i kukati na momentalnu situaciju, sasvim sigurno neće promeniti tu situaciju i donosi nam samo kratkotrajna i lažna olakšanja. Našu prošlost ne možemo nikako da promenimo, a ni sadašnjost kukanjem i jadanjem isto tako ne možemo promeniti. Međutim, ne smemo dozvoliti da naša prošlost utiče na našu sadašnjost jer budućnost ne možemo niti da zamislimo dokle god se bavimo prošlošću. Nemojmo uludo da trošimo svoji energiju. Angažujmo svoja iskustva iz prošlosti i tako poboljšajmo svoju sadašnjost.
Promenimo se; potražimo nov smer u životu kojim ćemo krenuti. Prošlost je prošla, gledajmo unapred. Jedno mudro rešenje jeste:
-  Da prestanemo da se žalimo na ono što je prošlo.
-  Da uvedemo red i mir u svoj život. 
-  Da počnemo da budemo zahvalni za sve one probleme koje nemamo.
-  Da počnemo da nabrajamo: ''imam oči – gledam, vidim; imam uši – slušam, čujem; mogu da hodam; da govorim, da pevam; mogu da mislim i da snevam; mogu da… puno toga mogu i mnogo toga imam…
-  Da počnimo da budemo zahvalni za sve što imamo, jer mi ste bogati i znajmo da nije bogat onaj ko ima mnogo novca, već onaj koji je zadovoljan sa onim što ima.
-  Još je važno i znati, da je za život potrebna i dobra doza hrabrosti i uhvatimo se već jednom u koštac sa svojim životom.

5 – I najmanji korak unapred jeste napredovanje.
Kada nam je naš život iz osnova uzdrman, tada se često desi da od silnog drveća ne vidimo šumu. Na svim frontovima u našem životu moramo da se angažujemo i da donosimo odluke i promene. Naravno da postoji opasnost, da sebe ubedimo, da ''to i to'' nikada nećemo rešiti.
Imajmo više poverenja u sebe, jer i mi smo jedinstvena i neponovljiva ličnost.
Da bi imali bolji pregled nad situacijom, beležite i notirajte sve što treba i mora da se uradi ali isto tako ''otkačite'' sve ono što ste već uradili.
Imajmo ljubavi, volje, istrajnosti i strpljenja sa sobom, sa svojom okolinom, sa situacijama i potsetimo se, da i svoj dom nismo podigli u jednom danu – sve treba svoje vreme.
Kada počnemo da sređujemo svoju krizu, počnite od temelja i ne dozvolimo da nas niko i ništa obeshrabri. I nikada nemojmo zaboraviti da i kada idemo brzinom puža mi se krećete unapred.

6 – Život teče dalje.
Čak i kada u nekom trenutku ne vidimo nikakav izlaz i kada situaciju vidimo kao bezizlaznu, potrudimo se jer uvek se može naći neki izlaz iz nastale situacije. Kada se od silnih drveća ne može sagledati šuma, tada se treba popeti na ''neku uzvišicu'' i da sa nje sagledamo celokupnu situaciju.
Upitajmo sebe:
-  Šta može trenutno teška situacija meni da donese pozitivnog?
-  Kako da se sa svojim mislima osvrnem na moju celokupnu krizu?
-  Šta sam to naučio iz te krize, i na šta bi mogao da budem zahvalan?
Na kraju prisetimo se, da svaka promena u pozitivnom smeru, jača našu mudrost i naše samopouzdanje. Važno je još i znati, da nam svaka teškoća i kriza nudi šansu da iznađemo, koje snage i koje sposobnosti se u nama nalaze i da ih koristimo. Ali najvažnije od svega jeste da shvatimo, da se nesebična i nepristrasna ljubav - Božja ljubav nalazi iznad svega i da se sa njome sve može oplemenititi – ama baš sve! Uverimo se sami u to. Srećno!