Meso kao hrana, da ili ne?

Faktički, ne postoji ni jedan dobar razlog, zbog koga bi bilo dobro da se čovek hrani mesom i mesnim prerađevinama. Mišljenja i tvrdnje da vegetarijanska i veganska ishrana ima nekih nedostataka, je sasvim opovrgnuta. Međutim, sve više ima nepobitnih dokaza, da je meso kao hrana uzrok za mnoge bolesti naše civilizacije, kao što su: rak, giht, osteoporoza, dijabetes i bolesti srca i krvotoka...
Biološki posmatrano, postoji mnogo podataka koji nam nepobitno govore da čovek nije predodređen kao svaštojed, a još manje kao mesojed. Na isti način mnogo podataka nam govore protiv konzumiranja alkohola i nikotina, no ipak se enormno troši tako alkohol kao i cigarete.
Baš kao što skoro svaka država toleriše i prećutkuje štetnost pomenutih ’’legalnih droga - otrova’’, mnogo gore i napadnije se saleće potrošač kada je reč o mesu i mesnim proizvodima lažno tvrdeći mu, da je meso neophodno potrebna čovekova hrana. Da je to lažna tvrdnja govore nam činjenice, da danas još uvek postoje čitave kulture, čiji narod ne konzumira proizvode iz mesa.
Danas znamo, da nam sve hranljive sastojke koje nam nudi meso, isto tako nude i biljni proizvodi i to u mnogo ’’zdravijem pakovanju’’. Žitarice, mahunarke i orasi su veliki ponudnici koncentrovanih proteina.
Potrebno je i da se podsetimo, da previše proteina koje unosimo u organizam ishranom s mesom, mesnim proizvodima i drugih životinjskih masnoća, često su uzrok da se materija koja sadrži u sebi azot u organizmu pretvori u odpad koji enormno opterećuje naše bubrege, oduzimajući organizmu kalcijum, a što na duži rok dovodi do osteoporoze.

Pogledajmo ukratko kako u našem organizmu protiče fiziologija probave mesa i mesnih proizvoda.
Da bi se razgradilo meso u našem želucu, potrebno je da se u probavnim sokovima nalazi sona kiselina. U tom smislu kiselost u čovekovom želucu je 20 puta slabija nego što je to u želucu mesojeda. To znači, da bi se meso u našem želucu razgradilo, potrebno mu je podosta duže vreme, te se tako taj proces preseljava u creva. Znači, meso se razgrađuje – raspada i u crevima, pri čemu nastaju neki otrovi raspadanja: “steroidi metaboliti“ (kancerogena materija), slobodni radikali (kancerogeni i ubrzavaju starost) i delimično “nitrosamini“ koji su izuzetno kancerogeni.

Želudac mesojeda je na to prilagođen tako da oni što pre izbace svareni ostatak, jer njihova dužina creva iznosi samo 3 dužine njihovog tela. Kod čoveka dužina creva iznosi 12 dužina njegovog tela – što znači, da su u telu čoveka mnogo duže prisutni otrovi raspadanja nego kod mesojeda. To opet znači, da kod čoveka koji jede meso, njegovi bubrezi moraju da obave 4 puta veći posao, nego što se to dešava kod biljne hrane.
                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       
Kako čovek nema zube za kidanje mesa kao što to imaju mesojedi, čovek mora termički da obradi meso (npr. kuvanjem, pečenjem... ), a time se uništavaju encimi u mesu, koji izuzetno potpomažu proces varenja. To znači, da pankreas kod čoveka koji jede meso, mora da nadoknadi nedostatak ovih encima, čime se izuzetno opterećuje, što opet postepeno dovodi do neke bolesti.
Ako svemu tome još dodamo činjenicu, da su mesojedi skoro sasvim rezistentni – otporni na štetna dejstva holesterina i životinjskih masnoća možemo da zaključimo, da je za čoveka konzumiranje mesa i mesnih proizvoda “dugoročno izuzetno štetno“ – baš kao alkohol ili cigarete.

Nezavisno od zdravstvenog aspekta korišćenja mesa u čovekovoj ishrani, pogledajmo kakav je ekonomski aspekt hraniti se mesom danas, pri sve većem konzumiranju mesa i mesnih proizvoda.
Primer kod goveda nam pokazuje, da od svakog kilograma hrane kojom se hrane goveda, samo jedan mali delić energije, nihov organizam usmerava u proizvodnju za čoveka hranljivog mesa. Većinu kalorija i hranljivih sastojaka njihov organizam usmerava na gradnju svog tela: kože, kosti, dlake, krvi i celokupnog sistema organa i tkiva, koje se za čovekovu ishranu ne koriste. Kada se sve to uzme u obzir, dolazimo do činjenice, da, da bi se proizvela količina od jednog kilograma mesa, potrebno je 16 kg žitarica i približno 20.000 litara vode (www.peta.de/web/fleischessen.487.html). Na takav način žitarice koje treba koristiti za ishranu ljudi, umesto toga upotrebljavaju se za ishranu stoke.

Po podacima organizacije FAO (Food and Agriculture Organization) - ogranak UNO, domaće životinje utroše 20% bio mase ovoga sveta i zaposeli su 30% od celokupnog kultivisanog zemljišta. Pored toga 33% rodovite zemlje koristi se danas za proizvodnju hrane za uzgoj domaćih životinja.
Srećom, prašume i otvorena mora su još uvek naši najveći ekosistemi. Međutim, industrijska poljoprivreda kroz seču šuma, masovnog ribolova i ostalih onesnaževanja, nosi odgovornost ne samo za promenu klime, već i za promenu celokupnog čovekovog okruženja.
U Nemačkoj, “Bund“ i “Böll-Stiftung“ zahtevaju, da se ukinu državne subvencije koje se izdaju za konvencionalnu proizvodnju mesa tvrdeći, da prosečan Nemac u toku svog života pojede ogromnu količinu mesa i to: 4 goveda, 46 svinja i skoro 1.000 pilića. Bez industrijske proizvodnje mesa u Evropi to se ne bi moglo desiti.
Zemlje u razvoju kao i druge siromašne države proizvode soju i druge žitarice za mesnu industriju. Samo u Južnoj Americi, Africi i Aziji rezervisano je 27 miliona hektara oranica za setvu soje i drugih žitarica za proizvodnju stočne hrane. To znači, da ove površine nisu na raspolaganju domaćim – lokalnim poljoprivrednicima (www.taz.de/!108781/).

Očigledno je, da proizvodnja mesa počinje da ugrožava čovekov životni prostor.

“The Quardian“ piše: “Očigledno, da je veganska ishrana jedini etički odgovor na danas svetski problem socijalno – pravedne ishrane stanovništva ove naše planete...“

Iz iskustva znam, da je jesti meso i mesne prerađevine isuviše veliko zadovoljstvo, da bi svi pomenuti argumenti uticali na našu, veoma dugo negovanu naviku u prehrani mesom. Pored toga, svakodnevno smo izloženi ogromnom medijskom pritisku, da je meso ne samo zdravo, već da je za naše zdravlje neophodno potrebno... Samo na nama je – na našoj slobodnoj volji, da li hoćemo zaista da se opredelimo za zdravu ishranu ili... nas je baš briga...

Pogledajmo kakvi su danas “savremeni“ uslovi u proizvodnji i preradi mesa i mesnih proizvoda.

Ovim pisanjem pokušaću da vam prikažem istinu o današnjoj ishrani mesom, koje sve više postaje jedna po život opasna avantura. Sve je počelo time, što sam hteo da saznam nešto više o prionskim bolestima, o čemu sam ponešto pročitao na jednom nemačkom forumu. Tražeći preko internetske mreže više podataka o prionima, upoznao sam se, naravno sasvim površno, sa radom prvog istraživača prionskih oboljenja, Profesorom Prusiner-om.
Stanlley B. Prusiner je profesor za neurologiju i biohemiju na medicinskom fakultetu univ. Kalifornije u San Francisku. Saradnik je nacionalne akademije nauka USA, američkog instituta za medicinu i američke akademije za umetnost i nauku. Otkrio je prione i za to područje istraživanja dobio mnogobrojna međunarodna priznanja, kao i Nobelovu nagradu za medicinu 1997 godine.
On piše: ’’Pre više od 15 godina izneo sam hipotezu, da su uzroci za određena degenerativna oboljenja centralnog nervnog sistema kod životinja ali i kod ljudi, možda ništa drugo do proteini. Tada sam te infektivne proteinske čestice nazvao prioni*.
*Prioni su glikoproteini, koji se javljaju u životinjskom i ljudskom organizmu. Drugim rečima, prioni su organski otrov (infektivna belančevina) koja se razlikuje od virusa i bakterija po tome, što su ekstremno rezistentni u odnosu na hemikalije, ali i otporne na veoma visoke temperature – više od 1000°C.    
Na samom početku je sumnja da prioni mogu biti uzroci za oboljenja odbačena kao besmislica. U međuvremenu sve više dokaza ima, da su životinjske proteinske čestice, ali i one kod ljudi, infektivne, nasledne i da spontano uzrokuju bolest BSE (Bovine spongiformna encefalopatija) – sunđerasto oboljenje mozga kod goveda, koje je popularno nazvano ’’kravlje ludilo’’ ali isto tako uzrokuju i Creutzfeld Jakobovu bolest ...’’
Više o Prusiner-ovom izveštaju možete naći na stranicama “Spektrum der Wissenschaft“ pod (www.spektrum.de/alias/pdf/sdw-95-03-s044/907391)

Pogledajmo šta nam o prionskim bolestima govori jedan naš zemljak iz Sarajeva, dr. sci. Robert Elez, dugogodišnji saradnik na istraživanjima u laboratorijama gastroenterološke klinike univerziteta Johann Wolfgang Goethe u Frankfurtu na Majni. O prionskim bolestima napisao je knjigu pod nazivom ’’Smrt iz tanjira’’, čiji tekst sledi u nešto skraćenom obliku:

SMRT IZ TANJIRA-
BSE - bolest ludih krava
Dr. Robert Elez

“Namera ovog teksta nije da ulepša, niti da uveća ili smanji zlo koje se obilato proizvodi u svetu, već da se iznese istina koja se već godinama skriva i zataškava. Ko se plaši istine, još ima vremena da prekine čitanje ovog uznemiravajućeg teksta. Ali onaj ko se ne plaši istine, njemu će se ''otvoriti oči'' i možda će doneti sam za sebe jednu veliku odluku sa kojom će spasiti ne samo svoju kožu, već i svoju dušu.
Ovom prilikom, nije mi namera da delim ljude na ove koji jedu ovu hranu ili one koji jedu onu hranu. Svako od nas ljudi raspolaže svojom glavom i vlastitom slobodnom voljom.
Nadam se da svako od nas ima vlast da sam u svom životu donosi valjane odluke i sprovodi ih prema svojoj svesti i savesti.
Molio bih vas da pažljivo analizirate činjenice, a onda neka svako za sebe donese odluku.
Herodot piše, da je nekada davno, persijski car Darije odlučio, da načini jedan eksperiment koji bi ilustrovao ukorenjenost ljudskih običaja i tradicija. On je pozvao najpre grupu Grka na svoj dvor. Pitao ih je: "Evo, daću vam šta god hoćete, ako pojedete vaše roditelje kad umru?" Grci su se zgrozili. Naravno, nije postojala cena za koju bi uradili nešto tako gnusno.
Darije je zatim pozvao jedan indijski narod iz plemena Halatije. Oni su imali običaj, da kada njihovi roditelji umru njihova tela bez ostatka pojedu. Darije je njima dao malo drugačiju ponudu: "Od mene ćete danas dobiti šta god vam srce zaželi, ako vaše roditelje kada umru spalite ili zakopate." Ljudi iz plemena Halatije su se zgranuli i razbežali.
Ni za njih nije bilo cene da barem za jotu odstupe od svog kodeksa ponašanja. Jer nije lako, ako je uopšte moguće, kazivati istinu i valjano je razumeti sa one druge obale. Zato bih zamolio čitaoce ovog teksta da ne glasaju za i protiv, i da se ne delimo u dva tabora. Običaji, religija i kultura su toliko ukorenjeni u nama da nimalo nije lako svojom snagom stvoriti distancu sa samim sobom i osloboditi se senki svog plemena u korist univerzalnih principa.
Ali Herodotovoj priči i Darijevom eksperimentu time nije učinjen kraj. Nisam slučajno citirao Herodotovu priču o ovom neobičnom eksperimentu. Jer se ova slika upravo ostvaruje danas, u našem modernom i naprednom svetu, i to u svom najodvratnijem obliku. Naime, ljudi prisiljavaju stoku da se hrani uginulim životinjama. A onda mi jedemo ta ista goveda, te lešinare.
Goveda su postala fabrike za preradu crkotina i leševa. Tako smo dobili meso koje samo izgleda kao meso, ali nije meso. To meso je mešavina truleži iz svakojakih lešina i crkotina, antibiotika, hormona, otrova, virusa, bakterija, priona, dioksina...
Ako danas životinje hranimo crkotinama od raznoraznih bolesnih i uginulih životinja, jasno je da i mi jedemo te iste poluraspadnute leševe. Mi danas jedemo crkotine, njihovu krv, njihovo salo, i sve gadosti koje su posledica prirodnog procesa raspadanja.

BOLESTI IZAZVANE JEDENJEM MRTVOG MESA
Ovde namerno stavljam akcenat na "mrtvo meso", jer je to meso zaista mrtvo. Nikada
ne znate od koliko leševa uginulih životinja, i koliko je puta komad koji izgleda kao meso, zaista bio mrtav i na putu raspadanja, ali i na putu do vašeg stola. Drugi aspekt jeste taj, da kada ubiju životinju, prva faza raspadanja otpočinje već prva 3 minuta posle zadnjeg izdisaja pa do sledećih 8 sati, kada sva tkiva počnu da se raspadaju. Posle 8 sati ceo organizam počne da se raspada.
Zanimljivo je, da same ćelije mrtvog tela luče otrove i belančevine koji nju samu
razaraju. Zatim dolaze spolja bakterije truljenja i jedan leš počinje da trune sinhronizovano, i spolja i iznutra. Ni priroda, a pošto su mnogi od vas religiozni kažem - a ni Bog – nisu predvideli da leš ili leš u raspadanju ponovo uđe u lanac ishrane. Zato se mnogi raduju kada vide sveže meso. I neuk čovek zna da što je meso kraće mrtvo, to je zdravije.
Problem jeste što je ono već jako dugo mrtvo i to ko zna koliko puta mrtvo. Ali mi to ne znamo. Nezavisno od smrti kojom je bukvalno pretovaren komad mesa, on je i nosilac mnogih bolesti ili njihovih uzročnika, kao što su: rak (tu mislim na mnoge viruse, retro-viruse, adeno-viruse, papiloma-viruse), hepatitis (žutica), SIDA, Krojcfeld-Jakovljeva (Kreuzfeld-Jakob) bolest, Alzhajmerova bolest i mnoge druge.
Jedna skorašnja studija je pokazala da se različiti uzročnici raka (virusi, toksini, mutageni) nalaze u različitim tkivima ljudi i životinja u procentu od 10-100%! Uzročnici tuberkuloze nalaze se u stopi od 5-50%, zavisno od vrste i podneblja gde živimo.
Na ovaj spisak nije slučajno dospeo virus side (HIV). Danas je naučna javnost prihvatila tezu da je predak side jedan virus koji postoji kod nekih majmuna u ekvatorijalnoj
Africi, a jako je sličan virusu side. Zanimljivo je da majmuni ne oboljevaju od svog virusa
side. Međutim, nauka danas zna da je virus side kod čoveka nastao tako što se meso ovih zaraženih majmuna, potpuno natopljeno zaraženom krvlju, našlo na nečijim stolovima. Po svemu sudeći, virus side, HIV1 i BSE su potpuno nova oboljenja nastala kršenjem prirodnih zakona od strane čoveka.

BSE - PRIONSKA BOLEST
Ovu zadnju grupu bolesti izazivaju prioni. Šta su prioni? Stenli Prusiner (Stenly Prusiner) je pre nekoliko godina dobio Nobelovu nagradu za otkriće priona. On kaže da su prioni u stvari infektivni proteini, autonomni infektivni partikuli, autonomni u smislu da su u stanju da sami izazovu bolest i prenose je sa jednog organizma na drugi. To je bilo
senzacionalno, jer do pre samo nekoliko godina niko nije ni slutio da jedan protein ili
belančevina, sam za sebe može biti uzročnik infekcije, a u slučaju BSE-a uzročnik bukvalnog raspadanja mozga.
Degenerisani protein, prion iz bolesne krave ili ovce ili koze, izaziva subakutnu upalu mozga, sunđerasto rastakanje moždane supstance, gde mozak biva i fizički uništen. Na mestima gde je bolest zahvatila mozak nastaju rupe, pa makroskopski gledano
mozak izgleda kao sunđer. Zato je bolest i dobila naziv Bovine spongiform encephalophatie - BSE.
Kod ljudi, BSE izaziva Krojcfeld-Jakovljevu bolest, novu varijantu Krojcfeld-Jakobove bolesti, Gerstmann-Straussler-Scheinker-ovu bolest, bolest kuru i najverovatnije Alzhajmerouvu bolest.
Kod ovaca slična stvar se zove "skrejpi", a kod miševa i pacova slična prionska bolest zove se "mink". Izgleda da su sve životinje koje su hranjene "crkotinskim
brašnom" takođe obolele od BSE-a. Tu spadaju čak i divlje životinje i životinje na lovištima kao što su jeleni i srne. Naročito je potrebno biti oprezan kada se jedu životinje koje se brzo  ubijaju, brzo idu na klanje, jer zbog relativno duge inkubacije BSE-a one ne dožive svoju bolest, ali to ne znači da su manje bolesne.
Na primer, svinje ne dožive jednu godinu, a inkubacija je dve do četrdeset godina. Dakle, ako i svinju hranimo crkotinskim brašnom, sasvim je jasno da će i ona biti bolesna kao i ostalih tridesetak životinjskih vrsta kod kojih je već viđena slična BSE klinička slika. Samo je pitanje dana, kao i sposobnosti svinjara da varaju širom svetskih pijaca, kada će svinja najavljivati večernje televizijske vesti. Jer svinjski mozak je od svih životinjskih mozgova najbogatiji prionima.
Kada se dođe do novog testa kojim se bolest može identifikovati u ranijem stadijumu, suočićemo se sa novim neugodnim iznenađenima.
                                                                                                          
KAKO JE POČELO?
Mislim da se na ovome mestu nastavlja onaj Darijev eksperiment sa početka ovog predavanja. Izgleda da je BSE-priča počela 1736. godine na ostrvu Nova Gvineja. Tamo je tokom vekova bio ukorenjen kanibalizam. Ljudi su jeli druge ljude. U istočnim delovima Nove Guineje, ljudi su ritualno jeli ljudske mozgove, oči i druge delove tela. Verovali su da će biti pametniji, da će se obogatiti svim vrlinama umrloga ili ubijenoga kojeg su upravo stavljali u lonac. Smatrali su da će se tako umnožiti njihovo znanje, pamet i svest.
Međutim, dogodilo se suprotno. Nastupilo je nezaustavljivo razaranje mozga koje vodi u demenciju, to jest ludilo i smrt. Kompletna plemena, negde i po 200 ljudi, oboljevali su od neobične bolesti koju su sami nazvali "kuru", što znači "smrt koja se smeje", jer su pacijenti često padali u neobjašnjiv trans smeha. Kuru je skoro iskorenila ove kanibale. U to vreme, nije se naravno znalo šta izaziva bolest.
Na primer, jedan dečak star 7 godina, koji je jeo ljudski mozak, umro je za 3 meseca. O njemu se brinuo deda koji je oboleo od iste bolesti, ali je bio u nešto boljem stanju, jer inkubacija kod odraslih izgleda traje nešto duže.
Ova bolest pokreće na agresivnost, izaziva motorne ispade, gubitak ravnoteže (ovi poremećaji su slični gotovo kod svih vrsta inficiranih BSE-om, u svom završnom stadijumu). Kod ljudi dolazi do nekontrolisanih napada agresivnosti, dubokih depresivnih ili euforičnih stanja koja često vode u samoubistvo.
Neki ljudi su izvršili samoubistvo skočivši u provaliju. Naravno, te ljude niko nije sahranjivao. A tamo dole u dolini su pasle ovce. Naučnici još nisu sigurni, ali se smatra da su se ovce zarazile pasući travu u blizini leševa. Ovce naravno, nisu jele ljudsko meso.
I onda, 1730-ih godina, evropski kolonizatori Nove Gvineje prenose gvinejske dobre ovce u Evropu. U Irskoj su te ovce ukrštali da bi dobili još bolju rasu. Tako je cela jedna generacija ovaca iznenada obolela od tajanstvene bolesti. Nastala je pauza do sredine prošlog veka, kad se ponovo dogodio još jedan pomor ovaca.
Pre dvadesetak godina Harold Vilson (Harold Wilson), ondašnji premijer Engleske, odlučuje da se bolesne ovce ubiju i prerade u takozvanu stočnu hranu ili koštano brašno ili crkotinsko brašno, i ponovo vrate u lanac ishrane. Došao je trenutak kada nije bilo praštanja.
Zašto? Ljudi u Engleskoj i Irskoj su preradili leševe uginulih ovaca. A nešto kasnije ne samo ovaca i goveda, već i svake druge bolesne ili uginule životinje.
Beskrupulozna industrija mesa ne samo da je bukvalno išla preko leševa do profita, već je još naterala ljude da jedu te leševe. Ovde se zaista postavlja pitanje - kako sačuvati kožu i kako sačuvati dušu?

ŽIVOTINJSKO BRAŠNO - "CRKOTINSKO BRAŠNO"
Životinjsko ili stočno (koštano) brašno se tako zove ne zato što je namenjeno za ishranu životinja, nego zato što se pravi od leševa životinja. To je "brašno" od životinja, a ne životinjsko brašno.
Dakle, "stočno brašno" ne znači brašno za stoku, nego brašno od stoke. Nije ni to slučajno, da je ovome brašnu dato tako nejasno ime. Stoga samo radi jasnoće, u daljem tekstu ću ga nazivati "crkotinsko brašno".
Postavlja se pitanje - da li je ono što ljudi zovu meso i što jedu, zaista meso? Mora se priznati da spolja gledano zaista izgleda kao meso, međutim unutra ima svega drugog više nego mesa.
Proizvođači "mesa" su godinama bez smetnji vlasti varali narod, da bi došli do profita. Novac je bio u pozadini cele ove priče. Cilj je bio da se stvori odraslo govedo spremno za klanje, u roku od 6 meseci, umesto za dve godine. Jedini način da se to postigne, jeste da se životinji daju gotovi životinjski proteini kao hrana.
I zaista, goveda su narasla za 6 meseci do veličine koju normalno dosegnu za dve godine. Goveda koja su hiljadama godina jela isključivo biljnu hranu, dobijala su samlevenu hranu od mrtvih životinja.
Po nemačkom zakonu, ako ugine neko govedo ili ovca, ono ne sme da se zakopa niti spali. Mora da se dovede veterinar, plati se neka taksa i životinja se odvozi u fabrike koje melju leševe. Melje se zajedno krv, salo, kosti, sve. Isto tako, ako u zoološkom vrtu ugine krokodil ili neka druga životinja, ona završava na istom mestu.
Svi psi i mačke koje ubiju zbog bolesti, starosti ili agresivnosti, takođe dospevaju u ove fabrike. Onda se ta samlevena smesa kuva u ogromnim
kotlovima da bi se uništili mikroorganizmi. Kuva se na temperaturi od 121˚C, pod pritiskom od 3 bara, i zatim prerađuje. Tako se dobija životinjsko ili "crkotinsko brašno".
Svi su bili ubeđeni da je ovaj proces dovoljan da uništi sve uzročnike bolesti iz ovih leševa.
Mi danas znamo da to nije istina. Prione nije moguće uništiti ni na 1000˚C! Goveda koja su bila BSE pozitivna spalili su na 1000˚C, a u pepelu ovih životinja još uvek su bili aktivni uzročnici ove bolesti! Dakle, kuvanje ne pomaže, pečenje ne pomaže. Postoji hipoteza da visoka temperatura ove degenerisane prione čini još opasnijima.

PRIONSKI REKVIJEM - OD USTA DO MOZGA
Kako izgleda put priona od usta do mozga? Svi koji su učili fiziologiju pre 10-15 godina verovali su, da se hrana u organizmu razlaže na amino-kiseline, monosaharide, masne kiseline, itd. Međutim, to nije tako. Postoji jedan deo koji je otporan na sve sokove želuca, pa dospeva u creva nesvaren.
U sluzokoži creva postoje transporteri koji aktivno preuzimaju kompletne DNK, kompletne RNK, i peptide, pa verovatno i cele proteine! Preko portalne vene putuju do jetre, delom se metabolišu u jetri, pa se iz jetre rasejavaju po celom organizmu. Neki su tako tvrdokorni da nedodirnuti dospevaju u udaljena tkiva i organe kao što je mozak ili koštana srž.
Čovek je prisilio životinje koje nikad nisu jele meso da postanu kanibali. Krava će možda neko vreme da odbija ovu hranu, ali kad joj se ne daje ništa drugo, počeće da je jede.
Ova perverzna priča znači da se proteini svih ovih životinjskih vrsta, i čak njihova nasledna supstanca, njihovi geni kao i sve njihove bolesti, virusi, bakterije, otrovi iz njihovih leševa, skupljaju na jedno mesto i tu mesaju, da bi se dobila obogaćena, visokoproteinska doping hrana, koja se zatim skupo prodaje ne samo "običnim smrtnicima", već i sportistima, pa čak i bebama. Ljudi koji jedu meso unose prione i sve ostale gadosti preko usta u želudac.
Prioni, kao i mnoštvo drugog biološkog smeća ne biva uništeno stomačnom kiselinom. Prioni dospevaju u creva, ulaze u krvotok i dolaze do mozga. U mozgu mi ljudi imamo te iste proteine, ali su oni kod nas zdravi. Prioni koji su preko mesa uneti u organizam su bolesni.
Sada se događa jedan jako zanimljiv i neobičan proces kojeg je bar delimično prvi razumeo nobelovac Prusiner. Taj pogrešni protein - prion, uzročnik je jedne reakcije kristalizacije, tako da naši zdravi proteini počinju da se kristališu, deformišu se na isti način kao i ovaj uneti protein, i talože u mozgu razarajući ga.
Dakle, možemo reći da je on infektivan, da je preneo bolest, infekciju. On sam po sebi nije infektivan. Njegova pogrešna informacija jeste infektivna i patogena. Ovaj proces traje od 2-40 godina, koliko traje inkubacija, dok se ne ispolje prvi znaci bolesti.

SIMPTOMI
Početni simptomi Krojcfeld-Jakobove bolesti su: slaba koncentracija, malaksalost, poremećaji vida, poremećaji govora, gubljenje ravnoteže, a naročito motorički ispadi (atonija, katatonija). Javljaju se nekontrolisani pokreti mišića, budući da su naročito oštećeni delovi mozga u zoni precentralis, gde su centri za motoriku. Kod ove bolesti prvo je napadnuta zona precentralis, kao i mali mozak i produženi deo kičmene moždine i oči.
Bolesna osoba je jako agresivna, a potencijalni je samoubica ako je motorički sposobna da izvrši samoubistvo. Smrti su užasne sa polimorfnom kliničkom slikom, ili klasičnom slikom Krojcfeld-Jakovljeve bolesti ili hroničnim oblikom, kao što je Alzhajmerova bolest ili beta amiloidoza. Simptomi su različiti - individualni.
Ima ljudi koji skoro tiho dođu do kraja života i nestanu bez velike drame. Ali u terminalnom stadijumu pacijenti sa manjim motoričkim, ali zato sa pojačanim
mentalnim ispadima, neretko izvrše samoubistvo.
Ako me pitate za lečenje, pomoći za sada nema. Jedini je savet da pazite dobro šta jedete.

UZGOJ STOKE I KLANJE
Kako uopšte danas nastaju goveda? Veterinar prođe sa jednim velikim špricem, oplodi oko 600 krava. Tele koje se rodi, odmah se odvaja od krave. Majka ne sme ni da ga pogleda, ni da ga oliže. Ako krava poliže svoje tele, ceo njen mlečni sistem se menja u pravcu dojenja teleta. Međutim, to se ne događa ako radnici odmah odnesu tele. Materinski instinkt se onda ne pokreće, a endokrini sistem tako radi da proizvodi veliku količinu mleka. Ne više 10 litara, nego 40 litara. Tele dobija kao zamenu za majčino mleko, takozvano "mleko" koje se pravi od mrtvih životinja. To se zove "životinjsko mleko", ali nemojte da vas taj izraz zavara kao "stočno" brašno. To je u stvari "crkotinsko mleko". Naravno, tele onda ne raste 2 godine, nego raste 8-12 meseci i onda bude zaklano. U ovom procesu na svakom koraku se odstupilo od zakona prirode. Profit i samo profit je jedina etika moderne prehrambene industrije.

MLEKO
Problem je što uzročnik BSE-a može da se otkrije samo kod krava starijih od 30 meseci, dok mlađe ne mogu da se testiraju do sada poznatim metodima. "Super krava" i dalje daje 30-40 litara mleka i mi to mleko pijemo. U mleku se nalaze krvne pločice, a poznato je, da se u krvnim pločicama nalazi puno priona, uzročnika BSE-a i drugih prionskih bolesti. Međutim, niko o tome ovde ne govori. Svi kažu da je mleko zdravo. Mleko sada izgleda čisto, jer se današnjim testovima ne može dokazati prisustvo priona.
Ali ne zaboravite da osoba koja će možda tek za 10 godina dobiti prionsku bolest, Alzhajmerovu ili Krojcfeld-Jakovljevu bolest, već je sad ima.
Hormoni rasta su se ranije davali deci koja zaostaju u rastu. To je trenutno popravljalo stvar, ali je kasnije dolazilo do komplikacija. Dolazilo je do nesrazmernog sazrevanja kostiju, dolazilo je do tumora mozga, hormonskog disbalansa i metaboličkih poremećaja, pa su ova deca često umirala od toga. Zato je to izbačeno. Deci se ne daju hormoni rasta, ali se zato daju govedima! - hormoni i antibiotici i crkotinsko brašno. Ta goveda, naravno, završavaju u stomacima ljudi.
Danas postoje psiholozi i psihijatri za naše kućne ljubimce. Dokazujemo koliko je naš Lesi bistar i pametan. A kad Lesi ugine, to jest umre, mi mu načinimo pravi pogreb sa ceremonijom, pa mu još i spomenik sa slikom načinimo. Mnogi psi i drugi kućni ljubimci žive bolje nego mnogi ljudi. Zanimljivo je da ljudi koji žive zajedno sa jednom životinjom personifikuju istu kao da je čovek, dok drugu životinju muče, ubijaju i jedu.

Životinje imaju neku vrstu svesti. Kada goveda idu na klanje, ona tačno osećaju kuda idu. Sve životinje imaju strah od smrti, kao i ljudi. Jedan moj prijatelj koji je stanovao preko puta klanice, pričao mi je, da otprilike negde na sredini mosta preko Majne počinje takva strašna rika goveda, da to niko nije mogao da objasni. I ljudi koji rade u klanicama kažu da životinja oseća da će je oni ubiti. U stanju takvog stresa, životinja luči hormone agresivnosti, stresa, straha, endorfine i toksine iz vlastitih ćelija. Uz već spomenute hormone i antibiotike kojima su životinje tovljene, uz prione i mnoge druge uzročnike kojima vrvi naša šnicla, ima ljudi koji veruju da je u tom koktelu smrti njihovo zdravlje, njihova snaga.

EPIDEMIOLOGIJA
To je samo vic - što kažu da je u Nemačkoj trenutno zaraženo samo 26 goveda. Ne može se sada znati kolika je zaista razmera epidemije. Testovi nisu dovoljno senzitivni, a ovde je tek otpočelo sa testiranjem. Inkubacija bolesti je duga i niko ne može znati koliko je ljudi, goveda, a i drugih životinja inficirano i infektivno.
U Engleskoj je do danas registrovano oko 200.000 BSE pozitivnih goveda. Crne cifre govore i o pola miliona goveda. Toliki broj sa tako slabim testovima. Kakva nas neugodna iznenađena čekaju kada optimizujemo BSE test? Sve životinje koje su hranjene crkotinskim brašnom, a to je oko 98%, potencijalni su nosioci uzročnika prionske bolesti.
Danas se ne može znati koliko je ljudi inficirano BSE-om. Inkubacija traje i do četrdeset godina, a nauci još nije poznata razlika između hroničnog i subakutnog razvoja prionske bolesti kod ljudi. Eksperti procenjuju da nas do 2010. godine očekuje. U slučaju BSE-a čovek može da kaže: "Dobro, neću jesti meso." Ali ko se do sada inficirao, nema mu pomoći. Za sada nema leka. Jasno je da ako prion ne može da se ubije toplotom od 200˚C, onda ne pomaže ni sterilizacija kod hiruških zahvata. I prioni i virus side mogu se preneti transfuzijom ili transplantacijom organa. Poznajem neke pacijente koji ne spadaju u rizične grupe, a imali su peh da obole od side. Leže u bolnici kao žrtve, bez imalo vlastite krivice. Neutesno gledaju u jednu tačku i čekaju.

DA LI SE ZAISTA ZDRAVO HRANITE?
Niko od nas ne brine puno oko toga da pročita etiketu na nekom proizvodu, da bi video šta sve on sadrži. Proizvod je spolja lep, možda je glavni sastojak veoma zdrav. Nekad je vrlo teško spolja prepoznati šta je to zapakovano, jer je proizvod toliko prerađen da je postao neprepoznatljiv.
Poznajem jednog momka koji ne jede meso. Sedim u kantini na Univerzitetskoj klinici i gledam kako ovaj moj drug, ubeđeni vegetarijanac, istresa iz flaše "Magi" na svoju salatu, i to u solidnoj količini. Zaprepastilo me je to koliko ljudi malo znaju o time šta stavljaju u usta i koliko neograničeno veruju onima koji u njima ne vide ništa drugo osim svog profita.
Ja sam nedavno slučajno saznao kako se pravi "Magi". Sve što umre, ugine, umre od životinja, bukvalno sve, bez obzira na bolest, bez ostatka donosi se u jednu ogromnu halu prepunu pacova i miševa. Da to vidite ne biste verovali svojim očima. Kako to zaudara! Sudnji dan.
Neće Đavo uništiti zemlju vatrom, već smradom. Smrad je sto puta gori od ognja. A onda dolaze mali i veliki bageri, uzimaju svojim velikim kašikama životinje, i te naduvene poluraspadnute lešine stavljaju u jedan ogroman lonac. U tom loncu ključa sona kiselina (HCl). Crkotine se bacaju u tu ključalu sonu kiselinu i ključaju dok se potpuno ne raščine do atoma. Onda se ta neobicna "čorba" začini natrijumovim hidroksidom da bi se PH (kiselost) dovela na fizioloski nivo, da bi to moglo da se unosi u ljudski organizam. Još se u "to" stavljaju veštačke arome. "Magi" se onda hladi, flašira, i na simpatične flašice lepi se etiketa koja otvara apetit svima, pa i vegetarijancima koji ne znaju šta čine kada time izdašno začine salatu.
Tek posle nekoliko dana sam ovom svom kolegi ispričao ovu kratku priču. On mi nije verovao, raspitivao se, tražio na internetu, i odmah je raskrstio sa "Magijem". To je prosto neverovatno kako se narod masovno truje uzimajući smesu ogromnog broja otrova u sebe i kako u potpunom neznanju ruinira svoje zdravlje. Kako nas ubijaju i truju na najbrutalniji, najbestijalniji način, a mi nemamo pojma ni o čemu.
Neki ljudi kažu: "Mi se hranimo isključivo biljnom hranom, samo još jedemo mleko i  jaja." Danas to izgleda više ne važi. Onaj ko jede mleko i jaja, koja su dobijena od stoke koja je hranjena crkotinskim brašnom, i sam jede crkotinu.

SIDA IZ TANJIRA!
Sada cu govoriti o dva brata iz Demokratske Republike Kongo. U pitanju su dva brata majmuna - šimpanze. Jedan se zvao Merlin i živeo je do 1985. godine. Koristili su ga u američkim vazduhoplovnim jedinicama u Kongu da regrutuje druge majmune za neke čudne američke vojne ciljeve. Godine 1985 Merlin je umro od starosti, a iz njegovog tela je tek nedavno bio izolovan jedan virus pod imenom Simian immunodeficiency virus (SIV).
Danas znamo da od SIV-a potice virus HIV1, to jest virus side. Ova dva virusa se skoro uopšte ne razlikuju. Afrički zeleni majmuni, šimpanze, a i mnogi drugi majmuni su prirodni domaćini virusa SIV-a. Čudno je da nijedan od majmuna nikad nije oboleo od majmunskog virusa side.
Postoji 16 vrsta Simian immunodeficiency virus-a kod majmuna i nijedan nije patogen za majmune. Oni su zdravi nosioci tih virusa. Oni žive sa njima i umiru, a da se ne razbole od njih.
Medjutim, ljudi u Kongu, u zapadnoj i centralnoj Africi, jako su voleli da jedu majmune.
Ubijali su ih i za njih je majmunsko meso bilo najveća poslastica. Čak nisu cedili ni krv, jer je kod nekih Afrikanaca običaj da ostave krv da bi meso bilo ukusnije.
Dugo godina se nije ništa dogodilo. Međutim, 1959. godine dogodio se biološki skok ovog virusa sa majmuna na čoveka putem konzumiranja majmunskog mesa.
Postoji oko 160 vrsta majmuna, a skoro svi majmuni u zapadnoj i centralnoj Africi su normalni nosioci jednog od 16 majmunskih virusa za nedostatak imuniteta (immuno deficiency).
Ranije se smatralo da je virus side nastao putem polio vakcinacije 1957. godine koju je u Africi sprovela Svetska zdravstvena organizacija, a koja je dobijena delom od bubrega spomenutih majmuna.
Međutim, danas je ta teza iz više razloga opravdano odbačena. Danas ozbiljna nauka zna da je virus side kod ljudi još neadaptirani mutant majmunskog SIV-a. Koliko će miliona ili milijardi ljudi odneti virus side dok se ne adaptira i kod ljudi i postane bezopasan kao majmunski, to niko danas ne zna.
Virus side je prvi put izolovan kod muškarca iz Konga koji je umro 1959. godine. Danas imamo 50 miliona inficiranih u svetu, od čega je 20 miliona već umrlo. U poređenju sa srednjovekovnom "crnom smrti" kada je umrlo 25 miliona Evropljana, ili sa španskim encefalitisom 1918 -1919. godine kada je takođe umrlo 25 miliona, mogli bismo da pomislimo da je vreme da ova epidemija prestane. Međutim, ona neće prestati iz prostog razloga što se stalno odvija globalizacija sveta i bukvalno seoba naroda svakog dana na svakom aerodromu, i što se skoro ništa ne čini da se spreče putevi širenja ovog virusa.
Virus tako brzo mutira da nijedan imuni sistem nije u stanju da razvije bilo kakav front protiv njega.
1969. godine, jedan dečak iz Sent Luisa (USA) umro je od tada nepoznate bolesti. Pre par godina je iz njegovog tela izolovan virus side. Kako se ovaj dečak uopšte zarazio? 1976 godine iz leša jednog Norveškog mornara, takođe je izolovan virus side.
U Zimbabveu, u velikim gradovima, kod više od 70% žena izolovan je virus side iz krvi. Skoro da i nema živih ljudi između 15 i 49 godina u nekim regionima. Ostali su skoro samo deca i starci. Sahrane su tamo masovne, svakog dana. Na jednom groblju je zakopano 108 umrlih od epidemije. Prolazi se mnogo kilometara, a da ne možete sresti odraslog čoveka, naročito u Zimbabveu.
Deca lutaju okolo i ne može im se pomoći. Ne idu u školu, jer škole ne rade. Ako su još dede i bake živi, ta deca su srećna jer ima ko da ih zbrine.
Od 50 miliona HIV pozitivnih u svetu, u Africi se nalazi 40 miliona. Razmere katastrofe su nesagledive, prognoza nezahvalna i neizvesna.
Molim vas zapamtite, da epidemije AIDS-a i BSE-a nisu prirodne katastrofe. Oba zla došla su iz poremećenog odnosa u prirodi, koje je prouzrokovao čovek.

OTROV NA STOLU
Zamislite sada ovu sliku: Svi prerađeni leševi daju se jednoj kravi da ih jede. Ta krava ugine, ponovo je samelju i daju drugoj kravi da je pojede. Krava ponovo ugine, ponovo je pojede treća krava, i tako dalje. Pre nego što to meso dospe na vaš sto, može da se dogodi da svaka ćelija mora najmanje 20 puta da umre i da se raščini. Grdno se varaju oni koji veruju da ne jedu ni salo, ni krv, ni crkotinu, i još bezbroj nevidljivih stvorenja i uzročnika bolesti kojima vrvi naš komad hrane.
Mi i ne znamo šta nam je hrana - mi se hranimo gadostima ovoga sveta. Mi sa našim neznanjem, inertnošću i glupošću, podupiremo jednu demonsku industriju smrti, bolesti i moralne propasti.
Mi nismo u stanju da preuzmemo odgovornost za naša tela i naše duše.
Mi nismo u stanju da naučimo našu decu u kakvom svetu živimo i u kakvoj se opasnosti nalazimo.
Osim prionskog smeća, u tom mesu su antibiotici i hormoni. Njima se životinje dopinguju da bi brzo dobile veliku masu. Preko 1500 tona hormona i antibiotika godišnje se daje stoci u Nemačkoj preko crkotinskog brašna i u injekcijama.
Preko 50% mesnih namirnica zaraženo je raznim klicama, bakterijama tuberkuloze, ešerihije, salmonele... 70% otrovima i karcinogenima kao što je dioksin. Jaja su puna salmonela! Informacije su dostupne i na internetu, pa svako od nas može da vidi šta u stvari jede.

KISEONIK ILI MESO?
Kako radi, na primer, kompanija McDonald´s? Tajna njenog uspeha jeste brza proizvodnja jeftinog mesa. Kako se proizvodi to jeftino meso?
Površina Nemačke je oko 360.000 km2, a toliko se godišnje poseče šume u Amazonu.
Postoji 13 kompanija koje seku i spaljuju šumu. Kako se to radi? Slično kao što se hrane goveda. Poseče se jedno najveće drvo, ono sruši puno malih stabala oko sebe i onda se to sve zapali.
Tamo gde postoji infrastruktura za jeftinu proizvodnju drveta, seče se biomasa bez ostatka i izvozi, najviše u Japan. Tamo gde je pristup teži, sve se po već spomenutom scenariju spali, uništi i sravni sa zemljom. Iza toga dolaze bageri i buldožeri, i sve to poravnavaju. Onda se prave farme za goveda koje se hrane crkotinskim brašnom, genetski promenjenom sojom i kukuruzom, a najmanje travom.
Kada sam čitao te izveštaje, zapanjio sam se da se niko ne pita i da se niko ne interesuje kuda sve to može da vodi? Ako uništimo sve šume u Indoneziji, Aziji, Africi, Južnoj Americi i načinimo plantaže i farme koje nam proizvode jeftinu, ali otrovnu hranu, kao i amonijak i metan, postavljam prvo sebi pa onda i svima vama sledeće pitanje:
Šta je važnije - kiseonik koji našoj planeti samo šume mogu dati ili meso koje ustvari i nije meso, koje se proizvodi na štetu kiseonika?
Kiseonik ili meso?
To je zatvoren krug koji je teško prekinuti.
Na svetu danas živi milijardu i po goveda, a jedno govedo godišnje proizvede 80 kg metana. Taj metan je, prema nekim istraživanjima, čak štetniji faktor za nastanak efekata staklene bašte nego ugljen monoksid i dioksid koji ispuštamo iz svih fabrika, automobila, aviona.
To svi znaju, i industrijalci i političari i sveštenici i Green Peace i sve humanitarne organizacije. Oni koji nisu oportuni i koji bi nešto hteli da učine, oni su slabo organizovani i nemaju moći. Zaista je deprimirajuće i bespomoćno gledati kako su u ime vlasti i novca udarili na resurse, na život, na celokupnu egzistenciju, a da se ništa ne može učiniti, osim ovako uzalud prosipati znanje koje nikom ne treba.
Neozbiljno je i ovo moje predavanje, neozbiljno i arogantno, ako nije ništa drugo osim otvaranje i zatvaranje usta, ako ga ne prati nikakvo delo, već je samo teoretsko izlaganje o nečemu što nema veze sa nama.
Stoga sam za sebe sam doneo odluku da ne budem više samo suvi teoretičar. Pričanje nije nevažno, ali je došlo teško vreme kada se mora i nešto činiti. Mora se i znati, ali samo znati više nije dovoljno.

GENETSKI PROMENJENA HRANA
Jedan deo svojih goveda McDonald´s hrani sojom i kukuruzom, ali genetski promenjenom sojom i kukuruzom. Genetski promenjena soja i kukuruz su mnogo drugačiji od crkotinskog brašna, ali su takođe loši i opasni. Genetski manipulisana soja i kukuruz sadrže u sebi najmanje jedan opasan gen koji je najčešće gen za jedan od antibiotika.
Taj antibiotik je otpad procesa genetske manipulacije i kasnije nije potreban. Koristi se da bi se izvršila selekcija najboljih klonova u laboratoriji. Ovi proizvodi iz laboratorije odlaze na njivu, u štale, u radnje, i završe na stolu za ručak. Jedan naučnik mađarskog porekla je u Engleskoj pre 3 godine dokazao i objavio da kada se pacovi i miševi hrane genetski promenjenom sojom i kukuruzom, vrlo brzo oboljevaju - bukvalno im se raspadaju unutrašnji organi. Uzrok nije poznat, ali su svi hranjeni genetski manipulisanom sojom ili kukuruzom.
Zbog toga je izgubio posao i završio na ulici. Duga je lista onih koji su bili na tragu velikih manipulacija od strane industrije i savest im ne bi bila čista da su ćutali. Ali kada su progovorili, bili su po kratkom postupku neutralisani. Okarakterisani su kao manijako-depresivni alternativci i izbacivani su na ulicu i u zaborav.
Zanimljivo je da je vlada EU predložila da se umesto životinjskog brašna, to jest crkotinskog brašna, kao hrana za goveda koristi genetski modifikovana soja i kukuruz! Pitam se kolika će biti cena štete koju će pruzrokovati ta nova avantura "profitera po svaku cenu"?
Sva stoka će se hraniti genetskim proizvodima, jer se mora održati cena mesa i broj goveda, mora se biti među prvima u svetu po proizvodnji takozvane "hrane" i mora se ponuditi jeftina hrana na svetskoj pijaci. Mora se puno prodati, mora se puno zaraditi. Ako slučajno jedemo tu hranu, ona dolazi u naš probavni trakt. Geni koji kodiraju antibiotike, a koji se nalaze u genetski manipulisanim biljkama, mogu ući u naše ćelije, i ulaze u bakterije koje čine normalnu floru našeg probavnog trakta.
Veliki je broj bakterija koje ulaze u sastav normalne flore u našem probavnom traktu. One su esencijelne za naš organizam i poremećaj u njihovoj ravnoteži može načiniti ne male probleme.
Kad ljudi dobiju gen za antibiotik iz genetski promenjene soje, oni postaju rezistentni (otporni) na taj isti antibiotik. Ako se zbog toga dogodi da se ta bakterija u našem telu razmnoži više nego što nam je potrebno, možemo umreti od banalne infekcije jer više ne postoji nijedan antibiotik koji nam može pomoci.
Aleksandar Fleming, koji je patrijarh antibiotske ere, zgranuo bi se kada bi video kako sve veći broj mikroorganizama nosi gene za rezistenciju i kako postajemo nezaštićeni od banalnih infekcija koje su se do sada lako lečile. To je samo jedan od verovatno mnogih aspekata kojima nas opskrbljuje nova biotehnologija.

PROFIT
Novac je istinski vladar sveta. On znači ugled, lepotu, moć, ispunjenje svih želja; novac je status, prestiž. Novac je naša etika, naša vizija, naš san, naša vera, naša budućnost. Novac - to smo mi. Mi smo mašine za zarađivanje novca. Utovljena goveda dobijaju crkotinsko brašno besplatno; mi međutim skupo plaćamo crkotinsko meso; dakle, mi smo proizvođaci novca, mi smo ovce za šišanje.
U Nemačkoj treba da bude ovih dana ubijeno 400.000 goveda, ne zato što su BSE pozitivni, nego da bi se održala cena goveđeg mesa na nivou EU. Pošto su udruženja za zaštitu životinja ustala na noge, političari kao da su samo to čekali, pa su predložili genijalno rešenje. Toliko su velikodušni da će ih sve poslati u treći svet kao humanitarnu pomoć.
U Engleskoj je ogroman broj goveda ubijen i zamrznut. Samo se čeka da se skine embargo da bi krenuo izvoz. Svi se nadaju da će ovaj trend nejedenja goveđeg mesa izaci iz "mode" i da će se ova bolest zataškati za 2-3 meseca, da bi kanibalizam i nekrofilizam procvetali.

MORAL?
Zanimljivo je, da je zapadna civilizacija toliko arogantna da smatra da ima moralno pravo da ubija životinje i da prisilno pravi kanibale od životinja. Paradoksalno je da se svet naziva hrišćanskim, ali šta zaista ima ovaj svet sa Isusom Hristom? Ako je jedina etika materijalizam i profit po svaku cenu, bez obzira na resurse, ekologiju, zdravlje i humanizam  buduće generacije, pitam se - nije li to upravo sve ono protiv čega se Isus borio?
Najnoviji trend u nauci jeste patentiranje gena, proteina, pa čak i celih organizama. "Patentiranje ljudskog zivota" - kao da je vlasnik patenta sam stvorio gen ili život. Jedna
australijska grupa naučnika prijavila je ove sedmice evropski patent na proizvodnju himere ili mutanata novih bića, koja će biti kombinacija između životinje i čoveka! I dobili su patent za avanturu koja će biti mnogo neizvesnija nego što je hranjenje crkotinskim brašnom.
Engleski parlament je pre nekoliko dana odobrio rad na kloniranju čoveka! To znači da život polako postaje privatizovana stvar, da je ljudski život postao roba, nečije vlasnistvo.
Život je postao izvor profita i to najbolji izvor. I to je tek početak. Naravno, taj zakon je ušao na mala vrata: dozvoljeno je kloniranje samo u terapijske svrhe. Ljudski embrioni po tom zakonu moraju biti ubijeni najkasnije do četrnaestog dana života. Ali, ko će kontrolisati sve laboratorije kada su bogataši to i pokrenuli da bi kupili još par života. Ako bi kojim slučajem jednom trulom bogatašu istrunula jetra, on ne mora da čeka na rizičnu transplantaciju koja se često završava odbacivanjem tuđeg organa, već ce bogataš obezbediti banku organa načinivsi na vreme svoj vlastiti klon. Jetra od klona naravno neće biti odbačena, jer to su njegova jetra.
Dakle, u Engleskoj je taj zakon izglasan. Klon koji nije nimalo manje čovek od svog duplikata, neće imati nikakvo pravo na život. Nije li to bestijalni scenario da pravo na život biva u vlasti jedne tajanstvene oligarhije, svetske vlade u senci? Arogancija do perverzije je opunomoćila neke krugove na zapadu da monopolišu ljudski život, da raspolažu njime, da eksperimentišu, da prodaju život. Sve se može kupiti i prodati. Baš sve. I ljudski život i ljudsko zdravlje i bolest i smrt, pa čak i telo i duša, čak se i celi narodi mogu prodati, i šume i zemlja i okeani i cela Zemlja, pa čak i univerzum.

Već 10 godina unazad zabranjena je upotreba goveđe jetre, slezine, limfnih čvorova i mozga, kao hrana za mačke i pse. Već se deset godina zna da je BSE prionska bolest, već se osam godina zna da se prenosi na sve životinjske vrste, a šest godina se zna da ni čovek nije pošteđen. Zanimljivo je da ovi organi nisu bili zabranjeni za ljudsku upotrebu! Tek se od skora postavilo to pitanje, i to tek onda kada se više nije moglo zataškavati i kada je zaista slom goveđe industrije bio neizbežan.
Lepo je brinuti za životinje, ali je čudno da ljudi jedu hranu koju ne bi dali ni životinjama.
Apsurdno je da u našem svetu 30.000 dece dnevno umire od gladi, a u istom tom svetu postoji preko 660 stranica na internetu za držanje dijete i skidanje prekomernog sala i kilograma.
Na planeti se sada proizvodi hrana za 12 milijardi ljudi. Većina hrane se baca u more ili se spaljuje da bi se održala cena određenoj robi. To je zakon tržista i profita - hiperprodukcija, slobodno tržište, konkurencija, povoljna cena. Da se proizvodi po potrebama tržišta, ne bi se ništa bacalo, ovi bogati bi bili malo manje bogati, svi bi bili siti, Zemlja bi bila čistija i na njoj bi bilo mnogo više kiseonika. Ali to se neće nikada dogoditi.
Govori se da će Isus Hristos ponovo doći. Zamislite kakav će mu doček spremiti njegovi imućni namesnici.
Postavlja se pitanje - ko to gura životinjske leševe u bezmesnu hranu? Zar to nije zločin?
Da li je cena umnožavanja znanja i moći kod pojedinaca gubljenje svakog poštovanja prema životu i egzistenciji uopšte? Možda je dobro to što se pojavila prionska bolest, jer inače niko ne bi ni znao šta nam se nalazi na stolu. Nikoga nije ni zanimalo i svi su bili dobri vernici svoje prehrambene industrije. Siguran sam da se nije pojavio BSE da ne bi mnogo vremena prošlo dok se ne bi probio i posljednji tabu, a to je potpuno vračanje ljudskom kanibalizmu.
Na internetu se čak pojavljuju članci gde ljudi tvrde da je šteta da kad mi umremo da nas zakopaju ili spale, nego da nas lepo prerade - ne u stočno, već u ljudsko brašno. Ovaj korak ne bi bio dalek da se nisu pojavile prionske bolesti.
Za onoga ko je pokrenuo da životinje jedu leševe drugih životinja, nije ništa manje prihvatljivo da životinje jedu leševe ljudi, ili da ljudi jedu ljude, ako to donosi profit.
Da se nije pojavila prionska bolest, ljudožderstvo bi postalo unosan biznis na Zemlji.


HRANA KOJA JE POTENCIJALNI PRENOSILAC OVE BOLESTI
Neverovatno je koliko se veruje produktu koji nam dođe na sto, da se nikada nije ni posumnjalo u njegovu valjanost. Naša naivnost u tom pogledu nema granica i mi ni ne dolazimo na ideju da ima takvih ljudi koji žele da nas sistematski truju u interesu vlastite kase.
Danas je prisutna jedna varka koja se tiče mleka. Svi kažu: mi nismo dokazali prisustvo priona u mleku. Nismo dokazali prione u stočnoj hrani, dakle - nema ih. Kada ugine jedna životinja koja ima infektivne prione u sebi i ugine stotine drugih životinja bez infektivnih priona, i sve se pomeša u crkotinsko brašno, naravno da će se broj priona svesti na izuzetno mali broj koji današnji testovi ne mogu da otkriju.
Ali i tako razređeni prioni su jednako opasni uzročnici koji neće zaobići svoju žrtvu.

Danas je pasterizacija uobičajeni put prerade  mleka. Zakon, inače, dozvoljava da se u mleku smeju nalaziti krvne pločice, trombociti. Isto tako zna se da su krvne pločice kod BSE pozitivnih goveda pune priona.
Kako se stvara mleko? Mleko je sekret jedne žlezde koja ima specijalni molekularni filter, koji filtrira mleko. Jedan deo hormona, trombocita, pa čak i uzročnika bolesti, mogu završiti u mleku. Taj filter je veći kod krava koje daju 30-40 litara mleka dnevno, pa je u njihovom mleku veća količina trombocita.
Postavlja se pitanje - zašto je zakonodavac to dozvolio?
Ako u mleku ima trombocita, onda teoretski, a i praktično, ima i priona. To znači da nije preporučljivo jesti mleko i mlečne proizvode, osim od krava za koje se sigurno zna da pasu negde u planini, a takvih je malo.
Preporučuje se da majke koje doje svoje bebe, a ako to nisu u stanju, da bebama daju neku bio-zamenu za mleko (Bioladen u Nemačkoj). Sojino mleko je odlična zamena za mleko, ali naravno od soje koja nije genetski manipulisana.
Što se tiče mesne hrane, mesnih prerađevina i svih proizvoda koji sadrže žele ili želatin, savetujem - prste dalje od toga.
Želatin se takođe proizvodi od životinjskih ostataka i takođe je moguć put za dobijanje prionske bolesti. Želatin se vrlo često stavlja u raznu primamljivu hranu. Ima ga tamo gde ne bi ni pomislio da ga može biti.
Nedavno sam slučajno pogledao sastav prženog kikirikija kojeg je moje društvo jelo. Nisam mogao da verujem. Pisalo je: kikiriki, so, ulje i želatin!
Želatin se, inače, stavlja u pekmeze, kolače, bombone, kremove, ali nikad se ne zna gde ga sve ima. Pre nego što kupite nešto u prodavnici, pogledajte šta piše na kesici i nadajte se da je proizvođač bio dovoljno iskren da napiše šta je sve dodao.
Kao jedno od sredstava koje je potencijalni prenosilac BSE-a je i šminka. Ruževi za usne, senke i slično prave se od sličnih "sirovina" i preko njih se može dobiti BSE. Ribe u ribnjacima se takođe hrane životinjskim brašnom. Reke su pune svakakvih  otrova, pa tako i rečne ribe. Reke završavaju u morima gde je zagađenje manje, ali postoji.
Što se tiče svinja, dokazano je da preko 80% svinja sadrže ešerihiju koli, ali ne oboljevaju. Taj podatak možete naći na internetu. Da li svinje imaju BSE? Pitanje je da li ga nemaju. Ne treba se zareći da ga nemaju, jer se i svinje hrane istim otpadom kao i krave. Do sada nije dokazano da svinjski prion može izazvati prionsku bolest, ali to nije ni isključeno kao mogućnost.
Još uvek se malo zna o prionskim bolestima, ali verovatno razvoj bolesti, početak kristalizacije, zavisi i od količine priona koja se unese u organizam. Zanimljivo je da se još ne zna da li se ova bolest može preneti sa jednog na drugo živo biće. Ako može, onda bi to bilo strašno. Otkriveno je na preko 1000 mačaka i drugih kućnih ljubimaca da imaju prionsku bolest koja je slična BSE-u. I hrana za kućne ljubimce je iz tog lanca ishrane koji je baziran na preradi leševa. Ako se prionska bolest može preneti i nekim drugim putem osim jedenjem zaražene hrane, na primer preko zaraženog kućnog ljubimca, onda bi se epidemija umnogostručila.
Čovek je stvorio užasan svet u kojem je u stanju sve da učini, da bi dobio novac.

REŠENJE?
Zaista, nikada nije bilo potrebnije da razmislimo šta stavljamo u usta, i koje kriterijume i koju selekciju treba proći svaki komad hrane da bi mu dozvolili mogućnost da se ugradi u naše telo, u našu dušu, u našu svest, u našu misao.
Isto tako morali bismo svaki od nas, svako za sebe, preuzeti odgovornost za svoj život i svoje postupke. I da li imamo pravo ubijati sebe i ubijati druge?
BSE neće zaustaviti sejače priona u njihovoj misiji lova na žive duše, i u principu, mi se mnogo ne razlikujemo od onih goveda koja se tove za klanje.
Ne sadrži svaka namirnica infektivne prione, niti su prioni jedina gadost koja stoji na našem stolu. Kako stvari stoje, najsigurnija hrana bi bila ako bi mi sami obrađivali zemlju i ako bi sami proizvodili svoju hranu. Efikasne zaštite od industrijske hrane u gradu nema.
Mi se nalazimo u lancu proizvodnje i potrošnje koji je međusobno uslovljen i nije ga lako promeniti.
Kada govorimo o zdravstvenoj reformi, ne možete se zaštititi u visoko urbanim sredinama, ama baš nikako. Na selu je to nešto lakše.

DA LI JE NEOPHODNO DA SE LJUDSKA BIĆA HRANE MESOM ZAKLANIH ŽIVOTINJA?
Mnogi lekari kažu, na primer, da je za multiplu sklerozu dobro jesti meso. Međutim, naučnici misle da najverovatnije uzročnik multiple sleroze potiče baš iz mesa. Još se ne zna jasno šta je uzročnik, ali se zna da je u Nemačkoj odnos obolelih više od 1 na 1000 ljudi.
Za mnogo toga još se ne zna, ali svako od nas trebalo bi da uzme što novije knjige sa novim informacijama, ili da pogleda na internetu, pa da za sebe napravi svoj vlastiti jelovnik.
AIDS, BSE i još neke druge bolesti samo su početak zastrašujuće priče koju ćemo uskoro čitati kao naučno-fantastičnu bajku o svojevrsnom i brutalnom biološkom ratu koji bezobzirna i samo profitom vođena industrija vodi protiv svakog pojedinca. Na žalost, ovo nije bajka niti naučna fantastika, već brutalna stvarnost.
Možda ima ljudi koji još neko vreme moraju da jedu meso. Poznato je da Indijanci nemaju gen za alkohol dehidrogenažu koji mi svi ostali imamo. Mi imamo enzim u jetri koji razgrađuje alkohol. To je čudno, ali oni ne mogu da podnesu alkohol. Indijanac ne sme da pije alkohol, jer je od jedne čaše pijan tri godine. Postoje individualne razlike od ljudi do ljudi.
Ne savetujem da se svako drži ovih pravila kao zakona. Svako mora da upozna sebe, da izgradi ispravan odnos prema hrani i da izgradi vlastiti jelovnik prema individualnim potrebama tela i duše.
Bilo koja vrsta fanatičnosti, isključivosti, netolerancije, dovešće do nasilja na sebi i na drugima, i izazvaće više štete nego koristi. Onaj koji donese odluku može samo za sebe da je donese i da preuzme potpunu odgovornost kako za sve svoje postupke tako i za svoj odnos prema pravilnoj ishrani.
Roditelji su dužni svojoj deci, koja ne znaju šta je to meso ili otkuda dolazi bolest, predati valjanu informaciju i pomoći im da izgrade stav prema toj važnoj temi.
Sada je u velikoj modi svinjsko meso. Svi su prešli na svinjsko meso. Govori se da svinja nema BSE. To je gnusna laž. Jer ko to može da kaže kada nijedna svinja ne doživi godinu dana starosti. Kod goveda ne mogu da dijagnostikuju bolest pre trideset meseci.
Inkubacija je oko 2 godine. Svinja dakle nema kada da oboli i da se to vidi. Ali svinja je bolesna. Samo je pitanje dana kada će se boljim testovima otkriti užasne stvari. Jer svinjski mozak je normalno najbogatiji prionima od svih životinjskih vrsta.
Neki kažu da oni koji se hrane isključivo biljnom hranom ne mogu na taj način da unesu vitamin B12. Međutim, vitamin B12 proizvode bakterije u našem probavnom traktu. Verovatno i sam organizam proizvodi B12. To danas doduše nije poznato, ali me ne bi iznenadilo otkriće da je ljudsko telo u stanju da samo sebe snabdeva sa B12.
Da to nije tako, B12 avitaminoza i prniciozna anemija bi bila mnogo češća patološka kondicija. Koliko ja znam, vitamin B12 postoji u mahunarkama, grašku, gljivama i kvascima, u kikirikiju, u svakom boljem musliju i kornfleksu. Oni koji se isključivo hrane biljnom hranom u biljkama imaju i sve druge potrebne vitamine.
Da li je neophodno da jedemo meso?
Po informacijama koje daju istraživači koji prate najnovija otkrića, i prema poslednjim izveštajima Svetske zdravstvene organizacije koji se mogu naći na internetu, a i prema informacijama koje je dao Bog u Bibliji, odgovor glasi: NE.

Već na drugoj stanici Biblije piše da je Bog propisao ljudima šta treba da jedu: "Evo dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme. To će vam biti za hranu" (1. Mojsijeva 1,29).
A posle uzimanja zabranjene hrane i prvog prekršaja Božjeg zakona, Bog kaže Adamu: "Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio, zemlja da je prokleta zbog tebe; s mukom ćes se od nje hraniti do svojega veka; trnje i korov će ti rađati, a ti ćes jesti zelje poljsko; sa znojem lica svoga ješćeš hleb dokle se ne vratiš u prah od kojeg si uzet" (1. Mojsijeva 3,17-19).
Kada su Izraelci izvedeni iz ropstva u Egiptu, Bog je između ostalog hteo da ih očisti i od egipatske loše hrane, pa im je dao manu, nebeski hleb. Međutim, Izraelci su hteli egipatske lonce, egipatsku hranu, kukali su i tražili meso. I Bog je rekao: "U redu, dobićete ono što tražite, sa čime ja nisam saglasan." I jato prepelica je sletelo u Izraelski logor. Halapljivo žderanje tog mesa mnoge je tog dana stajalo života.
Pre 3500 godina Bog je Mojsiju preneo svoj zakon u pisanom obliku. Šesta Božja zapovest glasi: Ne ubij. Ovde se ne kaže ne ubij samo čoveka, nego ne ubij. Niko od nas ne mora da ima ovaj zakon pred sobom da bi znao da je loše ubiti. Osnovna premisa našeg života treba da bude ne samo ne ubiti nego i ne povrediti, i ne samo ne povrediti, već treba pomoći.
Otkud ljudima pravo da uzmu život nekom drugom biću?
Kako može neko da kaže da drži Božji zakon, a da ne drži i šestu Božju zapovest?
Po Bibliji je svako biće stvorio Bog. I svako živo stvorenje Bog je obdario dušom. Svako stvorenje je duša živa.
Neka stoji na svakome od ljudi da izgradi odnos prema sveopštem životu. Ja, kada bih i mogao da zabranim ubijanje životinja, ne bih to učinio. Jer Božjem narodu ne trebaju zabrane, već dostojanstvo i velikodušnost dobrih gospodara zemlje.
Solomon je napisao: "Kad sedneš da jedeš sa gospodinom (jevrejski "masal" što znači "vladar"), pazi dobro šta je pred tobom" (Priče Solomonove 23,1).
Zna se za čijim stolom preti opasnost. Siromašni imaju manje, ali obično su sami proizvodili svoju hranu, koja je bila kvalitetnija od hrane bogatih.
Isus je bio još jasniji: "Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom" (Luka 21,34).

Moram ovde da naglasim zavisnost od hrane. Kao što postoji zavisnost od droge, od cigareta ili alkohola, tako postoji zavisnost i od čokolade ili od mesa, od prekomernih kalorija čije unošenje predstavlja oblik neuroze.
Ko nije u stanju da stavi znak stop na svoja usta, on je zavisnik. Neće biti dugog zdravlja onaj ko živi između klozeta i frižidera, i začinjava šniclu televizijom i koka-kolom. Kad biste samo znali šta se sve nalazi u koka-koli!
Ogroman je broj goveda koja treba uskoro da budu spaljena kao potencijalni prenosioci BSE, podseća na sliku iz Otkrivenja, gde je opisano da će Bog morati da planetu Zemlju spali vatrom, da bi na njoj uništio svaku klicu zla (Otkrivenje 20,10).
Izgleda da će oko pola miliona goveda biti ubijeno samo iz jednog razloga, a to je da se održi cena mesu na evropskom tržištu. Kada bismo samo znali kako smo izmanipulisani sa svih mogućih strana, mnogima bi se duša "zaledila".

ZAKLJUČAK
Ovde mora da bude jasna jedna stvar: BSE i AIDS su nastali brutalnim rušenjem prirodnih principa od strane čoveka. Gospodin Vilson nije sam kriv za svoju "genijalnu" odluku kako da iskoristi 100.000 uginulih ovaca zaraženih skrejpijem, već su krivi svi koji su ga u tome podržali i svi koji su oportuno ćutali. Krivi smo i mi jer mislimo da za ono što ne znamo nismo ni krivi pred Bogom. Ali krivi smo upravo zato što ne želimo da saznamo užasnu istinu i što će naša deca i unuci morati da se stide naše gluposti, ako uopšte preživimo našu glupost.
BSE i AIDS nisu prirodne katastrofe. Za njihov nastanak odgovornost snosi isključivo čovek ili neki degenerisani mutant koji jako liči čoveku.
Sada, kada je otvorena Pandorina kutija sa ovim bolestima, biće vrlo teško vratiti stvari na neku nultu tačku.
Mislite li da je dobro što nemamo pojma koje se nove bolesti upravo sada, dok vam ja ovo govorim, prave u fabrikama smrti?
Apokalipsa još nije ni počela, i BSE i AIDS nisu poslednja neugodna iznenađenja s kojima smo se suočili.“
___________________________________

Ako ste zaista sve ovo pročitali i još uvek ne želite da se odreknete zadovoljstva prehrane mesom i mesnim proizvodima i to je u redu! Konačno svi smo mi manje ili više robovi nekih naših navika. Uostalom, neka vam je uteha, da je većina “civilizovanog“ sveta isuviše troma da bi se odlučili za revoluciju svoje ličnosti.