O disanju

Disanje je osnovna životna funkcija svih živih bića. Disanje, to je ritam života i zato se u mitovima o stvaranju kod mnogih kultura kaže, da je dah čoveku,  poklon Božji: …''i u nosnice mu udahne dah života, i tako postade čovek živa duša'' (Post.2/7).
Sa udahom počinjemo da živimo i sa izdahom završavamo ovozemaljski život.
Pravilnim disanjem mi snabdevamo naše telo sa životnom energijom, izbacujemo štetne materije i otrove, a možemo i da obezbedimo sebi fantastičnu snagu isceljenja.
Možda će neko pomisliti, kako je moguće da se disanjem mogu rešiti mnogi fizički pa i mentalni problemi? No, malo je ljudi svesno velike i važne uloge disanja u našem životu. Kada dišemo ispravno, a to je opušteno, duboko i mirno – polagano stomačno disanje, onda je to most između nevidljivog dela našeg postojanja - naše duše i svih suptilnih dimenzija postojanja našeg tela, koje odražava stanje našeg duha.
Zadatak disanja jeste, da naše telo snabdeva kiseonikom, koji preko pluća ulazi u krv i pretvara tamno-crvenu venoznu krv koja je puna toksina, u svetlo-crvenu oživljavajuću arterijsku krv. Što je više venozne krvi to je i veća potreba po kiseoniku.
Psihološki posmatrano disanje služi razmeni gasova – uzimanje kiseonika i izbacivanje ugljendioksida; našu krv bogatimo kiseonikom, jer svaka pojedina ćelija našeg tela uzima kiseonik iz krvi, sagori ga da bi tako stvorila energiju (životnu energiju), potrebnu našem telu i izbacuje ugljendioksid.
Od našeg disanja zavisno je da li će proces razmene materije (ugljendioksid za kiseonik) da teče otežano ili harmonično - otežano pri nepravilnom disanju ili harmonično pri pravilnom disanju.
Pored toga, mnoga istraživanja na području medicine potvrđuju, da postoji veoma čvrsta veza između plitkog disanja i mnogih bolesti. Posebno se naglašava, da je plitko disanje najčešće uzrok za glavobolju i vrtoglavicu.

No i pored toga što je za sve nas ljude disanje od životne važnosti, velika većina ljudi nepravilno - pogrešno diše; diše nepotpuno, grčevito, kratko ili ubrzano, plitko, površno, agresivno, stresno, uzbuđeno ali i ''tehnički'' potpuno pogrešno. Jedna od velikih grešaka jeste, forsiranje tzv. grudnog disanja umesto stomačnog. Grudno disanje ima za neposrednu posledicu manju količinu svežeg vazduha u plućima, a time i lošije snabdevanje našeg organizma sa kiseonikom. Posledica toga jeste, da takvim disanjem vazduh ne dolazi do dubokih, donjih delova pluća čije su alveole u kontaktu sa većim brojem kapilara.
Drugim rečima, grudno disanje je ''tehnika disanja'' kod kojeg doslovce naduvavamo grudni koš, poput nekog razmetljivca kada se pravi važan. Spolja gledano izgleda da su pluća puna vazduha, a zapravo bi puno bolje bilo da je udisaj išao iz stomaka i da se, umesto grudnog koša podigao stomak. Možda grudno disanje lepše izgleda na plaži, ali je stomačno neuporedivo zdravije.
Potrebno je još naglasiti, da ljudi često pri disanju udišu vazduh na usta umesto na nos, što dovodi do toga, da se udahne poprilično bakterija i nečistoća, a u hladnim mesecima još i ledeni vazduh.

Isto tako medicinska istraživanja su dokazala, da duboko i mirno – polagano stomačno disanje, ne samo da dovodi do optimalnog i harmoničnog snabdevanja našeg organizma kiseonikom, već ima i niz drugih pozitivnih rezultata:
-    Pokretanjem dijafragme, rebara i trbušnih mišića nastaje ''masaža'' unutrašnjih organa i poboljšava se rad srca.
-    Pokretanjem međurebarnih (interkostalnih) mišića dubokim i mirnim – polaganim stomačnim disanjem aktiviramo kompletan mehanizam parasimpatičkog dela živčanog sistema; čitavog niza fizioloških mehanizama koji donose opuštenost i smirenje, te tako reduciraju i neutraliziraju štetne posledice stresa.
-    Ispravnim disanjem – dubokim i mirnim – polaganim stomačnim disanjem, možemo da utičemo na naše emocije, da deblokiramo naša osećanja, kao i da oplemenimo našu senzibilnost ali i u porastu je naša sposobnost opažanja, i pri svemu tome, na energetskoj, emocionalnoj i mentalnoj ravni ovakvo disanje je nosioc naše životne energija (Prane).
-    Pored jačanja imunskog sistema, ispravnim disanjem možemo da rasteretimo napone kod glavobolje, da opustimo i stabilizujemo naš unutrašnji nemir, ali isto tako i da smirimo nervozu srčanih problema odnosno, da smirimo ubrzani ili nepravilni rad našeg srca.
Sve pobrojano nedvosmisleno nam pokazuje, da je pravilno disanje kruna našeg fizičkog i duhovnog zdravlja, ali nam i pokazuje, da smo celog našeg dosadašnjeg života disali pogrešno! Oblikovali smo naviku pogrešnog disanja i da bi se pokrenuli u smeru pravilnog disanja, potrebno je da se izuzetno angažujemo; potrebno je da promenimo naviku koja se ukorenila mnogo, vrlo mnogo desetina godina. Potrebno je da se naoružamo voljom, istrajnošću i strpljenjem, i ako u tome budemo dosledni, sasvim sigurno je da će biti i pozitivnih rezultata.

Konačno, svako učenje o postizanju viših stanja svesti počinje rečenicom: ''Zatvorite oči i opušteno, mirno i polagano duboko dišite''…
Ayurveda, ali i svi Yoga pravci uče nas, da samo ispravno disanje - opušteno, mirno, polagano i duboko stomačno disanje može da ima izvanredne rezultate na planu zdravlja, opuštenosti i mira, ali i osećaja izvanredne energije, svežine i vitalnosti.
---------------------------------------------------------------------------------
Potrebno je da znamo, da je naše sveukupno disanje kroz nos (udisanje i izdisanje), jedino ispravan, prirodan i psihološki oblik disanja. Dokazano je, da disanjem kroz nos obezbeđujemo svom organizmu do 15% bolje snabdevanjet krvi kiseonikom. Posledica toga je ugljenmonoksid, koji se stvara u nosnim šupljinama i udisajem automatski transportuje u pluća. Ugljenmonoksid obavlja čitav niz važnih zadataka u našem organizmu i između ostalog proširuje krvne sudove i podstiće cirkulaciju krvi u alveolama. Time se dovodi više kiseonika u organima, organizam – telo se bolje regeneriše a i spavanje se kvalitetno poboljšava.
Disanje ustima ima podosta negativnih posledica. Već činjenica, da se osuše usta dovodi do toga, da se osuši i tanak sloj pljuvačke koji štiti naše zube. Štiti ih tako, što neprekidno spira štetne bakterije sa zuba i sprečeva nastanak kariesa. U suvim ustima i nosnim šupljinama nastaju promene usne flore, počinju da se množe bakterije truljenja, čemu je posledica smrad iz usta. Pored toga i neprijatno hrkanje je posledica disanja ustima.
---------------------------------------------------------------------------------
Postoji više načina ispravnog disanja. Pri vežbi disanja koji ću vam ovom prilikom predložiti, preporučljivo bi bilo, da udisaj i izdisaj bude isključivo kroz nos. Međutim, ispravno je i kada udahnete kroz nos, a izdahnete vazduh kroz poluotvorena usta. U vreme disanja muskulatura lica i vrata treba da bude opuštena. Po mogućstvu oči su zatvorene ili blago otvorene sa pogledom na dole. Nemojte vežbati disanje sa punim stomakom. Pratite pažljivo sve pokrete disanja u vašem telu, jer pažljivo praćenje procesa disanja pojačava energetske tokove vašeg bića.
 
Predlažem vam jednu najjednostavniju Yoga-tehniku opuštenog, mirnog, polaganog i dubokog stomačnog disanja, koju bi trebalo da vežbnate svakodnevno, barem dva puta dnevno:
Izaberite prijatno, mirno i tiho mesto. U sedećem položaju, uspravne kičme, opuštenih ramena, normalno raširenih nogu, sa blago spuštenom glavom i zatvorenim očima, opuštene ruke sa nagore otvorenim šakama stavite na butine (odmah iznad kolena).
Ili:
Lezite na leđa, glava je bez jastuka, opuštene ruke sa nagore otvorenim šakama položite sasvim prirodno uz telo. Podloga bolje da je tvrđa ali nikako jako mekana. Otpustite sve i opustite sebe maksimalno. Zaboravite sva jučerašnja opterećenja, današnji teret i svaku misao na sutrašnji dan. Oslobodite telo i čula od svake aktivnosti. Mislite samo na disanje i pokušajte da mislima i imaginacijom pratite proces disanja.
Mirno, bez napora i polagano počnite duboki stomačni udisaj podižući stomak tako da se blago zaobli, lagano, bez napora ali nemojte se naduvavati. Nastavljajući prirodni udisaj sada mirno podižite grudni koš i osjećajte kako se vazduh penje u gornje delove pluća. Pritom celokupan udisaj, stomakom i grudima pratite brojeći do 4 ili 6 ili neki veći broj (izbegavajte 5), to znači, brojeći do dva (tri ili više) udišite stomačno i nastavite da udišete grudno brojeći do četiri (šest ili više).
Odmah posle toga bez pauze, nastavite izdisaj laganim spuštanjem prvo stomaka, a potom grudnog koša, pritom brojeći kao što ste brojali i kod udaha; odmah potom disanje nastavite sa novim udisajem. Pri celokupnom disanju ni u jednom trenutku ne smete se osećati nelagodno. Ako se to ipak desi to znači, da nešto radite pogrešno. Na početku vežbe neka traju 15 do 20 minuta, da bi postepeno vežba trajala do 45 minuta.
Na kraju svake vežbe, možete ostati da sedite ili ležite i tako se dodatno opustite. U takvom stanju ste spremni za svaku aktivnost, ali mnogo smireniji i zadovoljniji.
 
Veliki učitelj Kriya-Yoge Paramahansa Yogananda, preporučuje nam jednu od mnogih takođe ispravnih načina disanja, koja se mogu primeniti uvek i posvuda, kada sedite ili šetate, pa čak i u autobusi ili u tramvaju:
Usmerite svoj pogled sa zatvorenim ili poluotvorenim očima na sedište trećeg oka – između obrva. Iz tog centra mira, tišine i koncentracije pratite svojim mislima kako se odvija vaš opušten udisaj i izdisaj. Pritom nemojte da primenite nikakvu snagu svoje volje. Sve jeste, treba i mora da bude sasvim prirodno, mirno, polako – lagano i duboko stomačno disanje. Budite tako opušteni, kao da promatrate tuđe disanje.
Svaki put za vreme udisanja vazduha, u mislima pevajte ''hong'' (nazalno), ne izgovarajući (u mislima) slovo ''g''. Za vreme izdisanja vazduha, u mislima pevajte ''so'' (sa rastegnutim ''o''). Iako ''hong'' i ''so'' pevate samo u mislima, nemojte pritom da pomerate jezik.

Zašto pevati ''hong'' i ''so''?
Interesantno je znati, da svaki zvuk u čitavom univerzumu ima svoje određeno duhovno dejstvo – određenu vibraciju. ''Hong'' i ''so'' su svete reči sanskrita i sa svojim vibracijama su potpuno u skladu sa udahom i izdahom. Kada udah propratimo pevajući (u mislima) ''hong'', i izdah sa ''so'', tada tim vibracijama stvaramo izuzetno umirujuće dejstvo na naš duh, time olakšavamo sebi disanje i koncentraciju pri udahu i izdahu.
Kada upražnjavate ovu tehniku disanja na javnim mestima, da ne bi skretali pažnju na sebe tada ne morate da usmerite svoj pogled na položaj trećeg oka.
---------------------------------------------------------------------------------
Nije na odmet da znamo, da je najopterećeniji organ našeg tela srce, koje svakodnevno, danju i noću neprekidno pumpa  približno 11 tona krvi dnevno, snabdevajući naš organizam potrebnom energijom. Hong-so tehnika je naučna metoda koja smiruje rad srca, time produžuje život i oslobađa znatnu količinu energije koju razliva po celom našem organizmu napajajući bilijarde ćelija našeg tela, obnavlja ih i oživljava. Čudesna hong-so tehnika je jedna od najvećih poklona, koju je indijska duhovna nauka poklonila svetu; ona nas uči kako možemo da produžimo naš život i daje nam praktičnu metodu, kako da se izdignemo nad telesnom svešću i da sebe spoznamo kao besmrtan duh.
Ako želite više pojedinosti o koncentraciji hong-so tehnike disanja preporučujem vam blog na internetu: yoganandineyogatehnike.blogspot.com/p/disanje-2.html 
---------------------------------------------------------------------------------
Kada odlazimo na spavanje, pre nego što se uspavamo, pored introspekcije koja treba da nam bude svakodnevna večernja akcija, potrebno je ne samo da sve iz nas otpustimo (brige, sekiracije, sve želje i sve planove…), već i da započnemo da dišemo (udisaj i izdisaj) na nos, ukoliko već nismo navikli da naše celodnevno disanje obavljamo disanjem na nos.
Želim vam puno uspeha u vašim vežbama ispravnog disanja. Srećno!