Globalizacija
Danas se često čuje reč “globalizacija“, i najćešće u ne baš prijatnom značenju. Sama reč globalizacija potiče od latinskog “globus“ – kugla, okrugao, zaokružen, sveukupan, i koristimo je za označavanje naše kugle zemaljske. U savremenom žargonu globalizacija jeste proces stvaranja jednog sveobuhvatnog svetskog društva – Globalne imperije.
U istorijskom razvoju ljudi ove naše planete, oduvek se pokušavalo ''da se osvoji svet'' i da se podredi svojim zamislima. Sve jedno da li u ime persijskog ili nekog rimskog cara, u ime krsta ili polumeseca, imperijalizma ili komunizma, ili u ime američkog, ruskog ili evropskog liberalizma... svima je zajedničko – vlastiti interesi.
Več podosta godina neposredni svedoci smo, kako raste američka globalna imperija, i to sve na račun suverenosti malih naroda i njihovih resursa, konačno, i Evropska Unija jeste proizvod američke globalne politike.
Pokušajmo objektivno i nepristrasno da se upitamo. “šta je globalizacija: opasnost ili šansa?“
To pitanje postavlja M. Cordes primećujući, da u kineskom pismu znak za “opasnost“ istovremeno je i znak za “šansu“. Naš pojam “rizik“, sadrži u sebi istu dvoznačnost međutim, kada mi govorimo o riziku, onda mislimo na nesigurnost koju u sebi skriva neka naša odluka.
“Svedoci smo, da se diktatura sa kojom se danas sprovodi globalizacija u Evropi od strane EU odnosno, od strane američke globalne imperije, nalazi negde na sredini između fanatizma i fatalizma“, tako piše Dipl. Psych. Martin Cordes, sa instituta za psihologiju uni. Osnabrück
Razmišljajući tako o šansama i eventualnim opasnostima, čini mi se da nas optimističke prognoze zagovornika globalizacije i očigledna, naša svakodnevna stvarnost globalnog pokreta nisu baš ni malo ubedile u razumnost ovog stremljenja.
Jedan od poznatijih sociologa današnjice, Prof. Dr. Ulrich Beck piše, da se globalizacija reflektuje uglavnom nepovoljno na osam područja, i da svaka od njih nosi sobom i svoje nesagledive probleme:
• na globalno privredno-geografsko područje (obuhvata rad transnacionalnih korporacija, međunarodne trgovine i protok finansijskog kapitala).
• na globalno informacijsko-tehnološko područje
• na globalna ljudska prava i demokratiju
• na globalnu industrijalizaciju kulture
• na globalnu - policentričnu svetsku politiku
• na globalno svetsko osiromašenje
• na globalno razaranje i uništavanje čovekove okoline i
• na globalnom transkulturnom konfliktu ...
(Ulrich Beck: “Was ist Globalisierung?“ Frankfurt,Suhrkamp,1998)
U intervju za SPIEGEL ONLINE od 22.03. 2009, Beck odgovara:
SP. – “Na širokom frontu eksport je ove godine drastično opao. Da li to znači da je koncept globalizacije propao?“
Beck – “U međusobnom povezivanju, nacije su se na sve i svašta pripremile za slučaj brzog rasta svetske privrede – samo ne na krizu globalizacije. Verovali smo, da će slobodno tržište da reši sve ljudske probleme, da će sve bolje da teče, i da je dovoljno da se jednostavno prepustimo tržištu.“
SP. – “Ipak, globalizacija je u mnogo zemalja sveta srednju klasu ljudi podigla, tako da danas bolje žive nego pre.“
Beck – “Sigurno je da ima ljudi kojima je bolje, koji su se brzo obogatili, ali po našim istraživanjima, mnogo je veći broj onih, koji su gubitnici.“
SP. - “Koji su to ljudi?“
Beck - “To su svi oni, koji su bili zadnjih nekoliko godina na ivici svoje egzistencije, globalizacija je svima obećala stalni rast prosperiteta a za veliku većinu desilo se suprotno. Čitava zamisao o prosperitetu bila je veoma naivna i pored toga što smo imali zadnjih 200 godina gorka iskustava iz dotadašnjih kapitalističkih kriza“
SP. - “Očigledno, da je iz finansijske krize nastala privredna kriza. Da li će iz toga sada da nastane politička kriza?“
Beck – “To se može očekivati. Sada je najveća opasnost porast siromaštva ali i nacionalizma. Već sada doživljavamo neprijateljski trend prema strancima, pogotovo u Velikoj Britaniji i Italiji ...
(www.spiegel.de/politik/deutschland/soziologe-ulrich-beck-)
Pogledajmo kada i kako je iznova počeo američki kapital, uglavnom nasilno, da širi svoj uticaj - svoju imperiju.
Austrijski hroničar i publicista Richard Melisch, napisao je više knjiga iz oblasti globalizacije. Jedna od njih je “Der letzte Akt: Die Kriegserklärung der Globalisierer“ (Poslednji akt: Globalizatori objavili rat). Jedan skraćeni uvid u sadržinu ove knjige može se naći na internetu, čiji prevod sledi:
''Posle propasti boljševizma 90-tih godina prošlog veka, američki kapital obogatio je svet novim načinom, kako pobediti taj isti svet, i kako da ga potčini sebi, te je izmislila “Global Empire“ (Globalnu imperiju) čistog materijalizma. Ovaj materijalistički pogled na svet ukida sve dosadašnje pretstave o vrednosti.
To znači, ceo svet – svi ljudi, sve ideje, cela priroda i sva materija, sve - ama baš sve, postoji još samo kao “stvar“, koja sama za sebe nema nikakvu vrednost, već samo svoju cenu, a sve što ima cenu, to se zna, može da se kupi i da se proda.
Znači, najviši cilj globalizacije jeste, da se sa profitom ostvari kupo-prodaja. Da bi mogao da se ostvari taj idealni svet, potrebno je od svih država ovog sveta načiniti jedno jedinstveno sveobuhvatno svetsko tržište. Od mnogobrojnih naroda, potrebno je da se načini jedna jedinstvena masa “humanih resursa.“ Taj cilj se može dostići samo ako se svi narodi ovog sveta prethodno prevaspitaju, kako i na koji način da oni sami razgrade svoju tradicionalnu kulturu i svoje versko ubeđenje.
To praktično znači, objava rata svim narodima sveta. Upravo ta objava rata u pismenom obliku postoji več nekoliko meseci i upravo o tome vam govorim u ovom pisanju.
Očigledno je, da su ljudi iz New York-a i Washington-a koji sanjaju kako da postanu gospodari sveta, dozvolili svom najuspešnijem strategu, da isplaniranu i temeljito razrađenu strategiju ovog specijalnog rata pismeno objavi. Reč je o Thomas P. M. Barnett-u i njegovoj knjigi “The Pentagon’s New Map: War And Peace in The Twentyfirst Centry“ (Pentagonova nova mapa: rat i mir u 21 veku), koja je izašla iz štampe 2004 godine u izdanju Berkley Books, New York.
Barnett je studirao političke nauke na Harward-u, i krajem 1990 god. važio je u USA za jednog od značajnih strateških istraživača. Bio je profesor na ''U.S. Naval War College (mornarička ratna akademija) u New port-u, Rhode Island, i bio je upoznat sa svakim procesom odlučivanja i na svim nivoima tajnosti. Svoju vrednost Barnett opisuje ovako:
''Kada bih hteo da učestvujem u stvaranju nekog novog svetskog poretka, morao bih prvo da naučim kako taj svet funkcioniše u ekonomskom smislu. Praktično, ovaj svet danas jeste nama dividenda iz proteklog hladnog rata, koji se pretočio u naš kapitalistički sistem, i koji je sa našom vojskom odbranjen od opasnosti komunističkog pokreta'' (str.196).
Ugledna Wall Street*-ova firma ''Cantor Fitzgerald'', koja je nuzgred rečeno, u godini 2000 realizovala petdeset hiljada milijardi US dolara (fifty trilliondollars), što u vrednosnim papirima, što novčanim transakcijama, iste godine je angažovala Barnett-a za istraživanje i izradu novih pravila i strategije kako uvesti širom sveta globalni ekonomski red. Projekat vodi Barnett, a učesnici su vrhunski naučnici, vodeće vojne ličnosti, pretstavnici Wall Street-a i ''Think Tanks'' (ekspertski istraživači).
*(Wall Street je jedna ulica na Manhatah-u (New York City), u kojoj se nalaze mnogobrojne banke kao i najveća svetska berza koja pripada grupi New York Stock Exchange (NYSE Euronext), sa više od 3 000 zaposlenih i koja ima svoje filijale u Amsterdam-u, Brüssel-u, Lissabon-u, Paris-u i London-u).
Barnett objašnjava: ''Naš projekat, čiji rezultat treba da dovede do čitavog niza uputstava za budućnost, odnosno naša pravila igre specijalnog rata, nazvao sam ''New Rule Sets Project'' (Projekt novih pravila igre).
Radna grupa je započela svoj rad u birou Cantor Fitzgeral-da, na spratu 107 ''New Yorker World Trade Center''. Nekoliko dana posle udara od 11.09.2001, Barnett je premešten u Pentagon, na mesto savetnika za strateška pitanja, u birou ministra odbrane Donald Rumsfeld-a.
Osnivanje ovog biroa predloženo je od strane jedne privatne američke banke, i vođen je od strane interesne zajednice ''visokih'' finansijera, političara i stručnjaka iz vojno-industrijskog komleksa. To potvrđuje več skoro 100 godina staru tvrdnju, da Ameriku oduvek vodi Wall Street. To što se do sada pretpostavljalo, sada je postalo očigledno. U USA svu moć preuzela je privatna firma ''Pentagon & Wall Street''.
Barnett na str. 29 svoje knjige dalje piše:
''Oba svetska rata, u sadejstvu sa samorazarajućom nacionalističkom ekonomijom iz 1930-tih godinan uništili su sve dotadašnje uspehe, koje su započete 1870 u smeru globalizacije sveta. Posle 1945 USA je odlučila da počne sa stvaranjem novog globalno-svetskog poretka odnosno da počne sa izradom druge faze globalizacije.''
Tako je počelo uvođenje Maršalovog-plana, opšte preusmeravanje US-vlasti, osnivanje ministarstva odbrane (Defense Department), agencije CIA (Central Iintelligence Agensy), čitav niz internacionalnih organizacija kao što su OUN – Organizacija Ujedinjenih Naroda, MMF - međunarodni monetarni fond, uvođenje ekonomskih pravila igre kao što je GATT (General Agreement on Trade and Tariffs), sporazum Bretton Woods-a o kontroli zapadne valute, kao i stvaranje vojnih alijansi (NATO, SEATO i sl.).
Mudri ljudi tog vremena, kao što je bio Georg Kennan, smatrali su da je najvažnije da se prvo isključe iz igre oko globalizacije militantna Nemačka, imperijalistički Japan i ekspanzionistički Sovjetski Savez – odnosno sve ''odpadničke države onog vremena. Zaključili su da pobeđene u drugom svetskom ratu kupe (to buy off), a Sovjetski Savez da se stavi na kolosek za čekanje (to wait out).
''Kao vođa New Rule Set Project,'' piše Barnett, ''imao sam redovno posla u Pentagonu kao i u World Trade Center-u i primetio usku povezanost između naših nacionalnih-sigurnosnih potreba i širenja globalizacije po svetu. Potrebno je da se redovno usklade dogovori između Pentagona, tajne službe i Wall Street-a …''
Kao prvo, potrebno je izraditi mapu sveta iz koje treba da se vidi gde je globalizacija dobila korene i gde treba tek da se uvede. Svoj veliki nastup (vidi str. 154) imao je marta 2002. Tada je svojim saradnicima iz ministarstva odbrane Donald Rumsfeld-u i njegovom zameniku Paul Wolfowitz-u, pokazao izrađene mape sa naglaskom, gde se nalaze države koje još nisu pod kapom globalizacije:
''Ovo što ovde vidite, to je glavna borbena linija u ratu protiv terorizma a tamo je zona razmeštaja US-borbenih snaga za rat u 21 veku.'' Barnett dalje tvrdi: ''Posvuda gde je globalizacija uzela korena, na vlasti su pouzdane vlade koje ne trebaju ni političko ni vojno mešanje. Ali ako pogledamo preko tih granica, vide se neuspešne države (failing states), kojima je potrebna naša budnost ali to su i konfliktne zone iz kojih se hrani terorizam, koji je najveća opasnost ne samo za sigurnost Amerike, več i za napredak globalizacije u svetu.''
Globalno povezane države (vidi str.132) Barnett označava kao CORE (jezgro) a još ne povezane države kao GAP (međuprostor). Države jezgra su: severna Amerika, Evropa, Rusija, Kina, Japan, Indija, Australija, Novi Zeland, Južna Afrika, Argentina, Brazilija i Čile, sa ukupno oko četiri milijardi stanovnika, od ukupno šest milijardi.
Odpadničke i neuspešne države koje se upiru globalizaciji - države koje se nalaze u međuprostoru (GAP) ili države koje se upiru novim pravilima igre (New Rule Set), Barnett ubraja autoritarne monarhije i diktature kao što su: Saudi Arabija zajedno sa nekim arapskim i afričkim državama, Severna Koreja, Kazahstan, Azajbeđan, kao i sve druge države koje su svoje sirovine konfiskovale ''u ime naroda''. Tu spadaju velik broj južnoameričkih i afričkih država ali i podosta muslimanskih država …
Barnett naglašava, da države koje nisu u ''našem svetu'', za njih to znači:
''…biti usamljen, siromašan, pod pritiskom diktature i u neznanju … (vidi str.49). Za masu naroda to znači nedostatak kapitala, manjak zadovoljstva, bez biračkog prava, i bez mogućnosti putovanja … Ako je nepovezanost (diskonnectedness) naš stvarni neprijatelj, onda u ovom ratu moramo one pobediti koji se upiru globalizaciji, kao i sve druge teroriste, a one koji ispruže svoje ruke ka jezgru slobodnog sveta, njih je potrebno osloboditi …''
Sa ovim je dat jasan strateški cilj: Uništiti sve protivnike, koji se protive globalizaciji i put slobodi koju ona stvara. ''Ako je potrebno insceniraćemo jedan novi 11 septembar (trigger a new 9/11).''
''Ako mi Amerikanci u ovom ratu imamo žrtve, patnje i poginulih, možemo biti sigurni da smo kratkoročno i dugoročno nešto doprineli za napredak čovečanstva. Moramo da razumemo u kakvu igru smo se upustili: Ništa manje nego u budučnost globalizacije.
Globalizacija je istorijski proces, čiji krajnji cilj je tek onda ostvaren ako su data obećanja sprovedena i ako sve još nepovezane države budu oslobođene. Ako ne održimo naša obećanja, tada će da oslabi spremnost zemelja međuprostora (GAP) da uđu u slobodan svet, i velikom delu sveta biće uskraćen blagoslov globalizacije. To nije samo žalosno, več to je i nepravedno ali i za nas amerikance to znači velika šteta za našu ekonomiju i privredu u celini.
Konačno, Amerika je jedina zemlja sveta, kojoj je još od osnivanja udahnut ideal napretka u smeru jednog (globalnog) sveta. Mi smo personifikacija povezivanja. Globalizacija je poklon svetu. Ovo nasledstvo da ne priznamo, značilo bi ne priznati vodeću ulogu naše zemlje, da je ona ustvari vodeća sila ovog sveta u 20-om veku. Ometati pobudu globalizacije tako, što bi dozvolili da se zemlje međuprostora (GAP-a) sa svojim nasilničkim snagama suprotstave napretku značilo bi, da negiramo večitu istinu, koja nam govori da su svi ljudi po svojim potrebeme jednaki odnosno, da imaju pravo na slobodu, život i sreću na ovom svetu. ''We the people'' ( mi, kao narod - kako to piše u ustavu USA, - prim.) moramo konačno biti ''We the Planet'' ( Mi, celokupan svet)!''
Na stranici 122 Barnett piše: ''Globalizacija to je stanje osigurane međusobne zavisnosti. Da bi globalizirali privredu i društvo, mora da se prihvati, , da vlastita budućnost mora biti pod uticajem spoljnjeg sveta i da se moraju zaboraviti vlastite tradicije. Moramo da prihvatimo uvoz robe i proizvoda i da one treba da preplave unutrašnje tržište. Vlastita proizvodnja i roba mora se uključiti u konkurentnu borbu ili da nestane. Mi amerikanci več danas živimo u takvoj multi-kulturnoj, slobodnoj trgovinskoj zoni i uživamo u apsolutnoj slobodi da idemo gde hoćemo, da živimo gde hoćemo i da svoj život organizujemo onako kako nam odgovara.''
''Nova pravila igre'', piše na str.270, ''neće više biti predmet pojedinih država, već će biti data od strane globalnih organa.'' Dalje na str. 198 piše: ''Samo globalizacija može svetu da donese mir i napredak. Preduslov za to jeste, da sve funkcioniše bez ikakvog trenja a zato je važno da se neometano obezbede četiri uslova:
1. Neometano naseljavanje useljenika:
Ovo je potrebno zato, da opadanje nataliteta zemalja jezgra (GORE), se nadoknadi iz zemalja međuprostora (GAP). Do 2050-e godine dve trećine novih useljenika u USA imaće latino-američke korene. Situacija nije dobra u Japanu ali i u Evropi. U Evropi ima mnogo desničarskih i neprijateljski orijentisanih političara u odnosu na useljeništvo, koji podbadaju narod. Umesto 300.000 useljenika, Evropa bi morala da do 2050-e god. Dozvoli ulazak useljenika po 1,5 miliona godišnje, kako bi im broj stanovnika ostao konstantan.
2. Nezadrživ protok nafte, zemnog gasa i ostalih sirovina:
U globalnom svetu države neće smeti da raspolažu sa svojim sirovinama. Sirovina mora da se privatizuje, internacionalizuje i da bude orijentisana na tržište.''
O ratu za pridobijanje poslednjih rezervi nafte i zemnog gasa, Barnett piše:
''Mora nam biti jasno, da veoma mnogo zemalja na ovom globusu ima od našeg vojnog prisustva u persijskom zalivu više koristi nego mi sami. Često se iza ovih koji se deru ''Krv za naftu'', kriju antisemiti, koji traže da USA napusti zaliv, da je nafta njihova i da napustimo Izrael. Ljude, koji govore o društvima koji su gladni nafte moramo da potsetimo, da ta nafta pulsira kroz našu celokupnu privredu i ne služi samo da oni napune svoje rezervoare na svojim drumskim krstaricama.
3. Uliv kredita i investicija, izliv profita
Američke i evropske investicije u ''azijsko privredno čudo'' zadnjih 20 god. Iznosi 25% od ukupne sume. Ako se, kao što se očekuje, energetska potreba Azije za sledećih 20 god. Duplira, onda će se i duplirati investicione potrebe iz zapadnih zemalja. To bi bila jedinstvena prilika, da se ojača uticaj američkih i evropskih finansijskih centara u tim regionima posretstvom FDI (Foreign Direct Investment), koji će na taj način da jača ali i da tamo uvede globalna pravila igre.
4. Neometano angažovanje američkih sigurnosnih snaga (export of US-security servicwes to regional markets): Phil Ginsberg, glavni šef Cantor Fitzgerald-a, zainteresovan je da se širom sveta obezbedi da dobiju pravo na nova tržišta tamo, gde nova globalna pravila igre još ne važe. To može da se sprovede samo pomoću vojne intervencije. Ako stvar posmatramo iz ugla američke vojne intervencije, onda vidimo slabu motivaciju. Na primer: plaćanje razvojne pomoći siromašnim zemljama. Drugim rečima, posvuda, gde moraju da se uvedu globalna pravila igre, kako bi se obezbedilo Cantor Fitzgerald-u novo tržište, mora u toj zemlji da se stacionira američka vojska.''
''Da bi razumeli to nasilno i istorijsko bojevanje koje nam pretstoji, moramo mi – amerikanci neophodno da prihvatimo pomenute 4 tačke globalizacije i da uvidimo, da naši sinovi i naše ćerke, koji trenutno služe u našoj armiji, neće uskoro da se vrate kući, jer Amerika mora dugoročno da se angažuje u zemljama GAP-a (međuprostora). Njihov je zadatak , ne samo da zauzdaju nasilje i terorizam, već i da osiguraju globalizaciju u celom svetu.''
Politička i privredna strategija globalista
''Na početku se javio problem (str.147), da iza antiglobalizacije nije bilo opipljivog protivnika.'' Ali na strani 109 Barnett priznaje: ''U nedostatku nedvosmislenog neprijatelja, zaključio sam da ulogu najveće smetnje (main treat) pripišem radikalnom islamu.''
''USA se odlučila za strategiju ''sprečavanja'' (str.57), što znači, da velike sile imaju pravo da protiv ''odpadničkih'' država vode preventivne udare (preemtive strikes), kada god je to potrebno i pritom koristeći oružje za masovno uništavanje.'' Na str. 305 naglašava, ''Tlačitelji vlastitog naroda kao što su Castro na Kubi i Chavez u Venecueli, moraju se što pre ukloniti …''
''Ako se desi, da se neko ne pridržava naših ''pravila igre'' (str.350), mi ćemo intervenisati, da bi zaštitrili jezgro (CORE) … mi smo ovlašćeni od strane istorije (str. 356), da uklonimo svaku smetnju i da štitimo globalno jezgro država, zato što znamo koju cenu plaća naša nacija ali i čitav svet, za pobedu našeg pogleda na svet.''
''Udar od 11-og septembra ponudio je USA jedinstvenu priliku (str.142), da dosadašnju koncentraciju vojno-tehničke sigurnosti zapadne Evrope i severoistočne Azije proširi na nove krizne regione. Drugim rečima, moramo da napustimo zemlje jezgra (CORE), i da uđemo u zemlje međuprostora (GAP). Doduše Bušova vlada je na 11 sept. reagovala, ali je propustila da svetu objasni naše ciljeve i naše razloge, tako da smo se sada u posleratnim problemima oslobođenog Iraka morali sami snaći. Ona je propustila, da svetu objasni zašto smo jednostrano zaključili pravnim normama i načinom ponašanja, da stogodišnje osnove diplomatskog i međunarodnog sporazumevanja treba preraditi i nove postaviti. Na primer: naše preventivne ratove protiv ''odpadničkih država'' međuprostora (GAP), kao što su to: Iran, Sirija, Severna Koreja … doduše, to je strategija koja bi mogla pogrešno da se razume od strane Kine ili Rusije. No USA uzima sebi pravo, da njena vojska interveniše u slučaju neposlušnih država u okviru zemalja u jezgru (CORE).''
Da bi se sprečilo tako nešto, predviđeno je (str. 372):
''… u Evroaziji NATO mora da obuhvati sve drđave bivšeg Sovjetskog Saveza. Uz Azijsku obalu Pacifika, postavićemo sigurnosni dogovor sa svim obalskim državama i pre svega sa Kinom. To će sobom da povuće užu stratešku alijansu sa Indijom i ostalim državama centralne Azije kao i uzduž persijskog zaliva … Na privrednom području, poguraćemo stvaranju bilateralnih i regionalnih slobodnih trgovačkih zona. Zahvaljujući NAFTA (Severoamerička slobodna trgovačka zona), danas su Kanada i Meksiko uže povezane sa USA, nego što je to bilo u 19-om veku …''
''Globalno povezivanje država jezgra, koje se iz Evrope šire po bivšim zemljama Sovjetskog Saveza i severne Afrike, je veoma značajno za smanjivanje broja država međuprostora (GAP). Usled brzog starenja svog stanovništva, Evropa ne može sebi da dozvoli da svoje probleme rešava pomoću sezonske radne snage, več moraju kao i Amerika da otvore svoje brane za neometano doseljavanje. Desno usmereni i protivnici useljavanja moraju da se ućutkaju i da nestanu sa javne tribine i to što brže! Mi globalisti, ne smemo dozvoliti da se nove države jezgra, zbog svojih privrednih teškoća vrate opet u stanje međuprostora (GAP). Iz tog razloga moramo da ih što bolje vežemo za nas, i da vodimo računa, da se u našoj zajednici osećaju prijatno… Niko nije pogodniji od međunarodnog monetarnog fonda, da globalni sistem sačuva od bankrota države…''
''Zvanično, nas amerikanaca ima 20-i deo od ukupnog svetskog stanovništva (str.307), proizvedemo ¼ celokupnog otpada koje uništava okolje i potrošimo ¼ energije od celokupno raspoložive u svetu. Međutim, Amerika se specijalizovala, da svoje državne dugove izvozimo a sve drugo uvozimo. Kako nam uspeva da živimo iznad svojih mogućnosti, a da i pored toga ostvarujemo velike deficite? Mi jednostavno dovodimo svet do stanja, da kupuje naše sopstvene dugove (menice), samo zato, jer imaju poverenja u Uncle Sam-a, a i naš dolar je jevtin. Posao sa našim menicama (trasury bills) je neverovatno jednostavan. Da li znate koliko košta štampanje tog malecnog papirčeta? Skoro ništa! A da li znate šta dobijamo za uzvrat? Dobijamo video rekordere, automobile, kompjutere itd.! Prestanite da kukate, jer ako jednom svet shvati, kako to prodajemo vazduh, možemo doći u veliku nepriliku. (If the world ever caught on to what a great deal we hawe going here, we would be in real trouble!)''
''Za nas bi bila velika opasnost, da nam zataji ova strategija (str.378) odnosno, da opadne spremnost sveta da kupuje naše menice (dugove). Pošto novac vlada svetom, takav razvoj događaja bio bi jasan pokazatelj našeg uspeha protiv terorizma. Pre deset godina jedna petina američkih menica (dugova) bilo je u inostranom vlasništvu, danas su to dve petine. To je dokaz nepoljuljanog poverenja u američku vlast.
To nije samo poverenje u američku privrednu sigurnost, več to je poverenje u američku državu koja garantuje postojanost i sigurnost globalizacije. Kada je Amerika morala da proda svoje menice (dugove), kako bi mogla da finansira rat u Iraku, stranci su kupili 4/5 ovih menica u iznosu od 100 milijardi dolara!''
Svoje nabrojavanje ciljeva rata (str.383), Barnett zaključuje sa priznanjem:
''Možda će me neko proglasiti za sanjara, no ja čvrsto verujem u to, da će sve granice da se ukinu, da će sve razlike u religioznim pravcima da otupe i da više neće biti razloga za primenu sile i ratova… Amerika se uvek trudila, da svet promeni. U vreme posle drugog svetskog rata, stotina miliona ljudi je oslobodila od bede i siromaštva. Sada je došlo vreme, da naša nacija uvede dugoročnu stratešku sigurnost u svet. Naša je obaveza, da zemljama međuprostora (GAP) donesemo mir.''
Godinu dana posle pojave Barnett-ove knjige ''The Pentagon's New Map'', njegove strategije i teze za globalizaciju, bile su poznate selom svetu i to ne samo u krugovima političara, vojnih i privrednih stručnjaka, več i tema mnogih međunarodnih konferencija i ubrzano sazvanih ''radnih grupa'', jer Barnett nije samo bio govornik novog koncerna Pentagon & Wall Street, več svetlonoša buduće američke svetske politike.
Reakcije na njegov elaborat kreću se od naglašenog oduševljenja na strani internacionalista, do striktnog odbacivanja od strane nacionalista. Iz tog razloga Barnett je osetio potrebu da napiše novu knjigu ''Blue Print for Action – A Future Worth Creating'', 2005 god., u izdanju Putnam's Sons, iz New York-a. Može da se kaže, da je nova knjiga ustvari bila ''Plan napada za bolju budućnost'', pri čemu je diskutabilno o čijoj budućnosti je reč. Na strani 2 piše: Mi moramo da učimo ne samo da vodimo rat, več i da pobedimo da bi bilo mira.''
Američke vojne snage imaju potrebnu nadmoć, da u svakom ratu pobede i svaki mir da osvoje. Ali šta potom? Možda je krajnje vreme, da njihova vojska nauči ''da vodi mir'' a ne samo ''da vodi rat''.
Predložen, novi plan osvajanja predviđa, pored klasišnih ratnih instrumenata svojih vojnih snaga: Armije, mornarice, vazdušnih snaga i mornaričke pešadije – instrument posleratne administracije.
Ovu misao je ministar odbrane Rumsfeld prihvatio tvrdi Barnett (str.23) i več je pristupio prestruktuiranju US-borbenih snaga, koja će u budućnosti biti sastavljena iz manjih i mobilnijih jedinica. Pripadnici ovih jedinica neće biti mobilisani kroz obaveznu regrutaciju, već kao i u privredi – preko interneta i to za ''određeni posao''.
Konstantno proširivanje globalizacije vodiće ka tome, da će ratovi koje vodi USA protiv država ''međuprostora'' (GAP) bivati sve ređi. U nastavku njegovih razgovora sa ministrom odbrane Rumsfeld-om i razgovorima sa SOCOM (Special Operations Command) u gradu Tampa (Florida), dogovoreno je, da bi to bile trupe za tajne akcije u pozadini neprijateljskih linija, priznaje Barnett (str.113):
''Složio sam se sa Rumsfeld-om, da se SOCOM mora koncentrisati na 'direct actions', a to znači: 'killing the badguis' (zločeste mangupe treba pobiti). Danas sve ređe ratujemo protiv armija ili vlada, moramo da gonimo pojedine teroriste, koje treba likvidirati ili zatvoriti i osuditi. Setimo se naših uspeha pri likvidaciji pojedinih vođa Al-Qaida u Avganistanu, hvatanja Miloševića u Srbiji i Saddam-a u Iraku... Pri tome je objava poternica širom USA veoma značajna: Na osnovi ovih lista, ceo svet zna, koje protivnike globalizacije i koje teroriste treba loviti... Kao i Hitlera, danas tražimo Osama bin Laden-a: živ ili mrtav! Dokle god traje ovaj rat protiv terorista, američki specijalni agenti u tim zemljama će i dalje teroriste da ubijaju (str.123). I pored toga, potrebno je od strane Pentagona, CIA i naših saveznika, doneti nova pravila o postupku, pritvoru, saslušanju i osuđivanju zarobljenih terorista.''
Sprovođenje ove kampanje
''Kao prvo, moramo da nastavimo sa obnovom naših strategija na bliskom istoku'', piše Barnett na str.217. ''Posle Iraka na red dolazi 'odpadnička' država Sirija. Kao što je već rečeno, Iran će kao protivuslugu nuklearnom rešenju i priznavanju Izraela, dobiti pravo da pripadne zajednici država
Ako pratimo Barnett-ovo izlaganje bliskoistočnog scenarija, videćemo da sa time neće više postojati nikakva smetnja za globalno povezivanje celokupnog islamskog sveta. SOCOM-u ostaje još samo zadatak, da isključi vladare severne Koreje, Kube i Venecuele.
Barnett misli (str.227): ''Mnogi misle, da je 'globalizacija' i 'amerikanizacija' jedno te isto. Kroz nekoliko godina niko neće više tvrditi, da je globalizacija američka zavera radi preuzimanja vlasti nad celim svetom.''
Jer pored USA i Evropska Unija (EU), zahvaljijući evru, proširiće se u svetsku privrednu silu. Zajedno će ''Evropska Centralna Banka'' i ''US Federal Reserve'' da kontrolišu globalnu monetarnu politiku.
Evo jedne radosne vesti koju Thomas Barnett upućuje našoj omladini:
''U globalnom svetu omladina svih zemalja imaće samo dva ideala: prvo bolju budućnost, i drugo više zadovoljstva. Tek kada budete bili u zajednici država jezgra (CORE)'', poručuje Barnett, ''omladina zemalja međuprostora (GAP) primetiće, da je MTV za vas pripremio specijalne programe. Tada će vaše zemlje otkriti Holivud kao tržište i tada ćete imati u vašim gradovima veličanstven doživljaj Diznilenda i tek tada će moći u vašim gradovima i u vašim programima, da gostuju poznati međunarodni pop- star umetnici (str. 234).''
''Sve mračne sile, koje su vekovima težile da nasilno porobe ljude nestaće. Svi ljudi vredni, talentovani i pogodni, uživaće u svetu bez granica, zidova i bez ratova''... Još jednom Barnett naglašava potrebu da globalizacija ustvari jeste čist materijalizam. ''Više nije potrebno sakupljati neke vrednosti ili stremiti ka nečem višljem... važan je samo profit, to treba da bude i vaš ideal!''
Na putu ka sretnom svetu, Barnett je dao primer i 2004 god. usvojio je jednu kinesku devojčicu (str. 137).
''Moja porodica je plava, svetle kože i debelog nosa. Njena porodica je sasvim drugačija. Ali, potrebno je razgraditi strahove i predrasude i probuditi novu nadu. Kada smo to dete prigrlili, istovremeno smo usvojili i njenu kulturu, odnosno budućnost našeg novog globalnog sveta... Svako ko se opire mešanju rasa deluje nemoralno i nesavremeno. Ja sam siguran, da su prvi ljudi imali svetlu kožu... zar to nije bio i Isus Hristos dok je hodao ovom zemljom?(str.282).''
Šta se deševa sa neprijateljima globalizacije?
Sledeće pretnje posebno su usmerene nepopravljivim i neposlušnim nacionalistima, kojih ima podosta u Nemačkoj i Austriji.
''Od čega se brane naši protivnici? Oni ne odbacuju udruživanje, niti prednosti na privrednom području, več se samo plaše gubitka ličnog identiteta u okviru jednake, urbanistične i otvorene mase, u kojoj ipak svaki pojedinac može da zastupa svoje interese (str. 280).
Ne samo u zemljama međuprostora (GAP), več i u okviru jezgra (CORE) doživljavamo snažan otpor od strana religioznih i revolucionarno motivisanih zajednica. Takvi revolucionari i teroristi šire izopačenost i licemerje huškajući rat protiv nas, što znači i protiv svog naroda.
Oni se neće ustručavati i da urade gnusne stvari kao što je to radio Hitler, samo da bi zadržali svoju jazbinu. Pokušaće da potkopaju naš moral čineći terorističke napade tipa Perl Harbur ili 11 septembar 2001 god…
Ali, istorijsko iskustvo nam govori da će oni biti uništeni. Naša planeta je puna osobenjaka koji su protiv mešanje rasa i kultura, i zatvoreni su za logiku ekonomije. A logika ekonomije je globalizacija, koja mora biti multi kulturna i multi rasistična.
Ako sile unutar zemalja jezgra (CORE) ne sabotiraju, pobeda globalizacije se ne može zaustaviti.
Naravno da ću'', priznaje Barnett, ''nerazumne argumente naših protivnika uzeti k'znanju. Ali ako pruže otpora globalnom svetu, ja zahtevam: pobijte ih (I sau: Kill them!'' (str.282).
Šta možemo i šta bi morali mi da uradimo?
Predstavio sam vam objavu rata od strane globalista. Ko ume da čuje i da čita, prihvatiće to veoma ozbiljno. Ko ne razume ili ne želi da razume o kakvoj ogromnoj opasnosti se radi, njemu se ne može pomoći.
Jedna stara arapska uzrečica možda bi mogla da se primeni na naše sugrađane i savremenike i ona kaže: Kamilu možeš da dovedeš do pojila ali ne možeš silom da je napojiš.
Predveče 14 jula 1789 godine, kada je pariska rulja nagrnula na Bastilju, i time gurnula stari svetski poredak Evrope u novo razdoblje liberalizma i materijalizma, u Versalju je kralj Ludwig XVI, pred odlazak na spavanje napisao u svoj dnevnik samo jednu jedinu reč: ''Rien''(= danas ništa…).
Ni on, ni njegovi dvorjani nisu primetili da je nastupila promena svetskog značaja.
Upravo danas doživljavamo, da se naši političari i privrednici našeg zapadnog sveta neodgovorno ponašaju. Da li zbog neznanja, iz lične koristi ili iz međunarodne solidarnosti – tek ćute. Kao i većina od tih takozvanih predstavnika naroda, i nekadašnji dinosauri imali su tako mali mozak, da kada bi im neko stao narep, to su primetili tek posle sedam minuta.
Kako se ponašaju narodi i vlade koje još imaju osećanje časti, u slučaju kada im se pod nos stavi objava rata? Da li postoje narodi koji će američkoj imperiji da pruži otpor? Da , to su Rusi, Kinezi, Indijci, neke srednjo-azijske države, Venecuela, Brazilija, Bolivija, Argentina, Iran i ostale ''odpadničke države''. Većina njih udružila se u SCO (Shanghai Cooperation Organisation), jednoj slobodnoj ne-militantnoj alijansi država, sa ciljem da se suprotstave globalizaciji.
Na šta čekaju naši političari i kako bi se to oslobodili od groznog davljenja globalizacijom? Od davnina zadatak političkih vođa bio je, da zastupaju interese svog naroda i da spreče štetu koja bi mogla da nastane. Za to nije potrebno da daju nikakvu zakletvu jer to je svetinja koja se sama po sebi razume i jer je to pitanje časti. Zar ne bi bilo sasvim razumljivo, da se naša današnja politička elita odupre ukidanju svog naroda? na minaret, nego što će ''naši'' prtedstavnici naroda da se
Izgleda, da će pre da se uspuze kamila probude i preuzmu svoje obaveze i svoju odgovornost.
No Mi smo narod, to znači da imamo pravo, obavezu i odgovornost da sebi izaberemo vođstvo, koje neće biti pomoćnik i sluga stranih lobista i utopijskim teoretičarima besmisla već onim, koji će se boriti za suverenitet naroda kiji ga je izabrao. Možda se u našem duhovno propalom svetu još mogu naći muževi i žene, u kojima još tinjaju elementarne vrednosti, u kojima još gori plamićak istine, časti, vernosti, odgovornosti, spremnosti na žrtvovanje, moralnost i koji su u svojoj veri snažni, da će Bog – Gospod, uvek da ih prati na njihovom teškom putu. Takve uzore bi želeli da sledimo.
Oni će kao prvo, da nađu put spoznaji, da zajednička korist ide ispred lične koristi. Drugo, njihovo merilo će biti uspešno političko i privredno delovanje ne profita radi, več za dobro i u korist društva. Treće, oni će uspešno da se bore protiv nametnutog praznoverja, da jedino neometan privredni rast i nasilna progresivna poreska politika vodi narode ka uspehu, već će da nađu zdravi povratak privredi koja će da obezbedi radna mesta i proizvodnju u čitavoj zemlji. Na kraju, ona će voditi računa, da profitno orijentisana sirovinska baza služi društvu u prilog usklađivanju socijalnih i privrednih tokova, vodeći računa, da se naše prirodne rezerve štedljivo koriste.
Maria von Ebner je jednom rekla, da se niko ne bori tako snažno protiv svoje slobode, kao što to čini sretan rob. Kurjačka vremena koja se naziru, biće ispit – da li je naš narod još sposoban i da li još ima volju da preživi i da ustane kao slobodna i ponosna kulturna nacija, spremna da se za te vrednote bori.'' (http://kulturstudio.wordpress,com/der-letzte-akt)
Pokušajmo da prepoznamo politiku današnje (2014 god.) Evropske Unije, u svetlu Barnett-ovog pisanja od pre 10 godina odnosno, stremljenje američkog kapitala, u stvaranju i širenju svoje Globalne Imperije.
''Sve je očiglednije, da EU raste u sve veću neoliberalnu, nedemokratsku i militarističku zajednicu''… tako tvrdi Nemačka udružena levica. (www.eu-kritik.de/wp/)
Pogledajmo šta piše Sönke Paulsen, nemački docent, psychotherapeut i publicista, u svojoj studiji o lisabonskom ugovoru:
''Prosto je neverovatno, kako to mogu 200 miliona evropejaca da ratifikuju jedan ugovor, koga celokupnog nikada nisu upoznali i još manje o njemu diskutovali. Lisabonski ugovor koji je osnova za pristup u članstvo EU, po mnogim elementima čini od demokratske Evrope, leglo bespravne zajednice. Pogledajmo koliko su ograničena demokratska ovlaščenja evropskog parlamenta na jednom primeru:
Prvo stoji, da niko u EU ne sme biti kažnjen smrtnom kaznom odnosno, da niko u EU ne sme biti pogubljen.
Potom je dato objašnjenje: 'Ubistvo se neće smatrati povredom ovog člana zakona, ako je nastalo primenom sile, koja je bila neophodno potrebna da bi nekoga sprečili da učini nezakonito nasilje; da bi nekoga zakonito uhapsili kada je u begu od zakona ili kada je potrebno sasvim zakonito da se neko spreči, u pozivanju naroda na pobunu ili na ustanak' – kraj citata.
O ovom zakonu nisu raspravljali ni EU-parlament ni nacionalni parlamenti članova EU, taj zakon je jednostavno proklamovan od strane EU-komesara. To ne znači samo da je svakoj članici EU zakonski dozvoljeno da opet uvede smrtnu kaznu, već to ujedno znači, da je i do sada u evropskom pravnom prostoru bilo dozvoljeno nametanje i izvođenje smrtne kazne.'' (www.saarbreaker.com/2009/03/12-)
Publicista Alexander Nabert, u svom Jakob Jung Blog tvrdi:
…''da 'američka demokratija' sve više postaje militantna diktatura, pokazuje nam i slučaj od 31.12.2011 god. kada je Barak Obama potpisao akt 'NDAA' (National Defense Authorization Akt), koji je vojsci USA dao još veća prava od onih, koja im je dao podpisavši (posle 11 sept. 2001) 'USA PATRIOT Act'.
Ovim zakonom US-vojsci daje se ogromno pravo i legimitet, da se sasvim isključi ljudsko pravo prema svakom građaninu u koga se posumlja da je potencijalni terorist. Takav građanin ne dobija nikakve pravne podrške. To znači, da USA vlast može da uhapsi potencijalne teroriste bez sudskog naloga odnosno, da US-vojska može da organizuje zatvoreničke logore unutar , ali i van teritorije USA, i da osumljene za terorizam zatvori i saslušava bez vremenskog ograničenja – znači doživotno. USA-senat je ovaj zakon (NDAA) izglasao sa 97:3 glasa.
Mnoge međunarodne organizacije kao što su OUN, EU-savet, Amnesty International i još četiridesetak međunarodnih organizacija izrazile su svoju zabrinutost.
Očigledno je, da zatvor Guantanamo nikada neće biti ukinut. Naprotiv, već sada se zna, da u nekoliko evropskih zemalja US-vojska ima svoje nove zatvoreničke logore... zar to nije očigledno vojna diktatura!?
Jedan od senatora, republikanac Ron Paul, označio je prihvatanje ovog zakona kao 'pad u tiraniju i totalitarizam'.
I ako se od Barak Obame očekovalo da će staviti svoj veto na 'NDAA', vidno uzbuđen izjavio je; 'potpisao sam ovaj zakon, i ako sam imao ozbiljne primedbe u vezi hapšenja, saslušavanja i krivičnog gonjenja navodnih terorista'. Pitanje ostaje, kako to da je ipak dao svoj potpis na ovaj zakon.'' (www.jakobjung.wordpress.com/2012/01/10/ndaa-)
Prof. Dr. Dietrich Murswiek, profesor javnog prava na univerzitetu Freiburg piše: ''Takozvana kriza dugova ili finansijska kriza u zemljama EU, sa sve većim paketom Evro-spašavanja, sve više porobljava narode Evrope primoravajući ih, pogotovo južne države, na neispunljive mere štednje. U tim zemljama ovi 'paketi štednje' već su potpuno udavile njihovu kompletnu ekonomiju.
EU-stabilizacioni mehanizam je vrhunski domet Transferunije. Mislim i tvrdim, da se pod izgovorom na 'Evrokrizu' teži ukidanju svakog oblika nacionalne suverenosti pojedinih država članica EU. Sve je glasniji zov 'treba nam više Evrope' i 'potrebno nam je zajedničko upravljanje ekonomijom'. EU postaje sve opasnije i gladnije božanstvo – Moloh. Istorija nam je pokazala šta se dešava (SSSR ili Jugoslavija) kada ljudima hoćemo da oduzmemo identitet. Tvrdim, da ne postoji evropski identitet, zato je potrebno da se branimo od nasilne EU-diktature...'' (www.eu-diktatur.com) .
Ako zavirimo malo u Američko zdravstvo od pre 50-ak godina, srešćemo se sa početcima planiranog uklanjanja starih, invalidnih i teško bolesnih ljudi - nekorisnih ljudi. Jedan veoma aktivan pobornik ovog pokreta bio je Dr. Richard Day, National Medical Director Rokefeller-ove sponzorisane organizacije ''Planned Parenthood'' (Plansko roditeljstvo). Njegov predlog da: ''ograničavanje pristupa povoljnoj medicinskoj nezi olakšava eleminisanju starih ljudi'', prihvatili su njegovi naslednici.
Danas, Dr. Ezekiel Emanuel, savetnik za zdravstvo predsednika Obame, javno se zauzima i zahteva eutazaniju starijih i invalidnih ljudi naglašavajući, da je moralna obaveza ovih ljudi da dobrovoljno prihvate eutanaziju. O tome je govorila Helga Zepp–LaRouche, Nemačka novinarka, na internacionalnom skupu Webcast Berlin 21.08.2009.
(www.dailymotion.comvideo/xa8zbq_obama-ezekiel-emanuel-und-euthanasi_news)
Upravo tako, kako se sve kreće u američkoj-globalnoj imperiji, tako se postepeno sve uvodi u Evropskoj Uniji. Pogledajmo kako funkcioniše zdravstvo u zemljama EU, sve jedno da li je to u Nemačkoj, Austriji ili Sloveniji . Vlasti su u svakoj zemlji sve odluke o brizi za pacijente predate su u ruke osiguravajućih društava (po EU-zakonu), koje odlučuju o tome šta medicinsko osiguranje pokriva, odnosno, šta lekari smeju i šta ne smeju da rade, kao i o obimu tretmana, pogotovo kada je reč o starijim i invalidnim ljudima.
Slovenački novinar Jaka Furlan na svom vebsajt-u ''ujet.si'' piše o Jane Bürgermeister austrijskoj novinarki koja, je zaslužna za otkrivanje spletke i prevare oko smanjivanja svetske populacije pomoću smrtonosne vakcine:
''Mnogo činjenica je govorilo, da su svinjski i ptićiji grip (2009) razvijeni u laboratorijama i pušteni u javnost sa ciljem masovnog ubistva pomoću vakcinacije.
Zanimljivo je, da je zbog toga istražna komisija EU-a, koju je vodio Nemački lekar Dr. WolfgangWodarg utvrdila, da pandemije nije bilo, da cepiva nisu bila sigurna i da cepljenje nije bilo potrebno.
Takođe i British Medical Journal, jedna prestižna zdravstvena revija objavila je svoje zaključke o svinjskoj gripi (virus H1N1), koja između ostalog kaže, da su pripreme za lažnu gripu počele več 2004 godine...
Slovenačka novinarka Katja Štok je za RTV načinila tri intervjua sa Jane Bürgermeister.
• 26. september 2009 – http://www.rtvslo.si/svet/baxter-je-v-slovenijo-poslal-cepivo-z-zivim-virusom-pticje-gripe/212921
• 27. september 2009 – http://www.rtvslo.si/svet/burgermeistrova-baxter-v-cepivo-ze-vstavlja-nanocipe-2-del/212951
• 12. junij 2010 – http://www.rtvslo.si/svet/na-trgu-novo-cepivo-za-gripo-ki-je-ze-zahtevalo-zrtve/232314
Posle prva dva intervja objavila je i odgovor farmacijske korporacije Baxter:
• 3. oktober 2009 – http://www.rtvslo.si/svet/baxter-testni-material-je-bil-res-po-nesreci-okuzen-3-del/213689
Hteo bih da naglasim, da Jane Bürgermeister nije luda, nije neuračunljiva i nije teroristkinja, več hrabra žena koja se usudila da tuži farmacijsku korporaciju Baxter, pretsednika Obamu… ukratko sve one za koje je imala dokaze da su upleteni u prevaru. Hrabro je uspela da učini ono, za šta drugi nisu imali petlju. Mnogi su znali za nesigurnost cepiva, ali samo ona se usudila da pokrene pravni postupak za dokazivanje i kažnjavanje krivaca. Njene tužbe su zaustavljene, austrijsko tužilaštvo i vlada ne istražuju optužbu, več su nju lažno optužili, da bi joj time oduzeli pravnu podlogu i tako zaustavili pravni proces koji je ona pokrenula, Jane (Đejn) kaže, da sve dok je na slobodi govoriće po svojoj savsti i da će nastaviti da goni sve odgovorne za namerno uništavanje zdravlja neupućenih ljudi.'' (www.ujet.si/janeburgermeister-mora-na-sodisce)
Pogledajmo kako je tekla ekonomska i privredna situacija u jednoj od EU-država u Sloveniji, koja sada doživljava svoju desetu godinu članstva u EU.
Klemen Furlan, finansijski stručnjak i predsednik društva finansijera Slovenije piše:
''Iako je Slovenija predstavljala samo trinejsti deo SFR Jugoslavije, njena privreda predstavljala je trećinu izvoza i petinu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u tadašnjoj Jugoslaviji.
Kao samostalna država, Slovenija se godine 1991 ubrajala među jednom od najuspešnijih sradnjo-evropskih tržišnih privreda. Kratko rečeno, imala je devizne rezerve, tolar (platežno sredstvo) je bil konvertibilna valuta, zaduženosti nije bilo a neki paradni konji privrede bili su na vrhuncu svoje moći.
Onda je došla 2004 godina i pod vladom Janeza Janše, Slovenija je predata u ruke EU, i počelo se govoriti, da dolaze neka nova vremena i da ništa više neće biti kao što je nekad bilo. Najpre se govorilo o novom načinu zapošljavanja, o mobilnoj radnoj snagi i preko noći su iskrsle agencije koje su posredovale pri zapošljavanju.
Praktično, sve se svelo na to, da su slovenačke agencije za zapošljavanje počele da ''uvoze'' radnu snagu iz Slovaške, Moldavije, Bosne, Srbije... za znatno manju platu od domaćih radnika, pri tom su bili bez zdravstvenog i penzijskog osiguranja, bez godišnjeg odmora i regresa i sa mogućnošću da ih poslodavci otpuste kad god hoće.
Na to su slovenački stručnjaci pa i radnici počeli da odlaze na rad u Italiji, Austriji, Nemačkoj... za veću platu ali još uvek dosta manju od one koju ima domaća radna snaga u tim zemljama.
I eto, na takav način počela je Kalvarija radne snage u zemljama EU.
Iste godine (2004) rodila se reč ''tajkun'', i počeo je pogrom na ''crvene direktore'' iako su bili uspešni. Politika je sa predumišljajem širom otvorila vrata liberalizaciji, koja je omogućila tajkunima u sprezi sa bankarima da ostvare svoje snove.
Tada je politika probudila lakomost tajkunaca i mnogi su počeli da ''ćare'' u novonastalom političko – feudalnom uređenju Republike Slovenije. Sasvim razumljivo je, da su u svemu tome imali umešane prste i stranci.
Tako je počeo totalan raspad mnogih slovenačkih preduzeća, čije mesto sada zauzimaju preduzeća iz bogatog dela EU.
Tada, te kobne godine počela je i sramna tragedija sa bosanskim radnicima, koji su pali u zamku novih zakona o zapošljavanju, što je omogućilo novim preduzećima da iskoriste te radnike pod okriljem važećih zakona i da ih na kraju bez zaslužene plate jednostavno najure iz države.
Danas, Slovenija ima ozakonjeno iskorišćavanje i sistemsku diskriminaciju zaposlenih. To što su doživeli bosanski radnici, to sada čeka slovenačke radnike ali i sve druge koje su agencije za zapošljavanje dovukle u Sloveniju iz Slovaške, Moldavije itd. (www.financnitrgi.com/blog/kdaj-in-zakaj-se-je-zacelo-potapljati-)
Pogledajmo neke brojčane podatke o Sloveniji:
- Od 2009 – 2013 godine u Sloveniji je propalo 2.976 preduzeća. Rekord je bio u godini 2013, kada je propalo 922 preduzeća. (www.zurnal24.si/rekordno-stevilo-stecajev)
- Januara 2014 na za zavodu za zapošljavanje R.S. bilo je registrovano 129.843 nezaposlenih.
- U maju 2014, pod stečaj je otišla nekada slavna industrija konfekcije Mura, i otkaz je dobilo skoro 1.200 radnika.
- Prošle godine samo u Austriji je bilo zaposleno 12.300 slovenačkih osoba.
(www.siol.net/novice/svet/2013/07/zakaj-je-)
- Po podatcima iz ''Statističnega urada Rep. Slovenije'' u godini 2013, iz Slovenije se je iselilo 14.378 osoba. (www.zurnal24.si/eksodus-iz-slovenije-)
U donjoj tableli data su poskupljenja za period od 1991 do 2011 godine:
Godina 1991 2001 2006 2007 2011
Dugozrnasti pirinač, 1 kg 0,19 1,56 1,77 1,84 2,23
Pšenično brašno, 1 kg 0,06 0,54 0,61 0,71 0,88
Beli hleb, 1 kg 0,12 1,41 1,90 1,93 1,78
Testenine, 1 kg 0,18 1,53 1,66 1,79 2,06
Svinjski kotlet, 1 kg 0,82 6,20 4,83 5,19 5,60
Celo pile, 1 kg 0,35 2,95 2,87 3,11 3,65
Sveže mleko neobrano,1 l 0,06 0,54 0,56 0,60 0,82
Kokošja jaja klasa A, 10 kom 0,18 1,01 1,30 1,46 1,59
Puter, 250 gr 0,18 1,20 1,42 1,53 1,91
Jestivno ulje, 1 l 0,18 1,00 1,43 1,49 2,30
Jabuka, 1 kg 0,15 0,74 0,82 0,99 1,19
Krompir, 1 kg 0,05 0,32 0,53 0,71 0,64
Šećer beli, 1 kg 0,11 0,75 0,82 0,82 1,00
Mlečna čokolada, 1 kg 0,99 6,77 7,88 8,30 8,60
Pivo, 1 l 0,14 1,34 1,39 1,43 1,81
Cigarete uvozne, 1 kutija 0,05 1,56 2,32 2,53 3,20
Karta za gradski autobus 0,05 0,75 0,97 0,93 0,84
Dnevne novine 0,07 0,57 0,79 0,82 1,20
Šoljica kafe u lokalu 0,05 0,59 0,81 0,93 1,16
Šišanje ženske duge kose 1,14 18,29 23,79 25,25 30,83
Trenutna vlada pretsednice Alenke Bratušev, koja je najavljivala smanjivanje plata i penzija, u maju 2014 je konačno isto tako propala.
Eto takva bi ukratko bila rekapitulacija stanja današnje EU-Slovenije – propast. Nažalost, potkupljeni političari u Sloveniji kao i u ostalim državama članica EU prodali su svoju zemlju i svoj narod sa činjenicom, da postanemo sluga EU-a, umesto da se borimo za pravo da budemo sami svoji gospodari i da budemo suverene, slobodne, nezavisne, samostalne, demokratske i socijalne države Evrope...
Znamo da se srpska vlada veoma trudi da Srbiju ugura u Evropsku Uniju, ali i da većina srpskog naroda ne zna šta ga u stvarnosti čeka u toj EU. Zato, evo nekoliko pitanja srpskim građanima:
- Zašto ne želite da budete sami svoji gospodari i zašto bi rađe da budete sluge EU-vlade u Briselu?
- Da li barem predpostavljate šta sve može da znači izjava Kanclerke Merkel: ...''EU nije socijalna zajednica''...
- Da li ste več čuli, da Austrija ima jednu od stabilnijih privrednih sistema među članicama EU?--- Pitam vas, šta mislite zašto srpski mediji nikada ništa ne javljaju o demonstracijama austrijanaca, na kojima se zahteva izlazak Austrije iz EU-zajednice, a koje se održavaju svakog 26-og dana u mesecu, na Wien-Stephanplatz-u?
- Zašto se bune kada su među najboljim?
- Zašto nose plakate sa natpisima:
Stop sa rasprodajom Austrije!
Stop sa uništavanjem naše neutralnosti!
Stop sa učestvovanjem u EU-militarizaciji!
Stop sa spašavanjem banaka i uništavanju Austrije!
- Zašto Dr.Karl Schahtschneider, profesor javnog prava i privrednih nauka tvrdi, da EU-diktatura vodi stvaranju centra moći sa sedištem u Brisel-u?
- Da li ste čitali neku od knjiga Dejvid Ajka (David Icke) u kojima nam pokazuje u kakvoj stvarnosti živimo? Ima ih i na srpskom jeziku a jedna od njih je i ''Ljudska raso ne kleči više'' ili ''Globalna zavera''.
- Da li znate, da je još 2004 godine u tajnosti organizovana EU-paravojna policijska vojska pod nazivom EUROGENDFOR, koja je zadužena za smirivanje velikih narodnih demostracija, kojoj je dato pravo, da i oružjem savlada demonstracije... (www.inhr.net/artikel/eurogendfor-die-privat-arme-der-eu) ...
Na kraju ovog pisanja o američkoj globalnoj imperiji citiraću, meni veoma dragu, Jane Bürgermeister:
''Barbarski zločini 20 veka bili su zločini učinjeni od strane države. Kriminalna država kao što je bila nacistička Nemačka, gurnula je tada Evropu u srednji – mračni vek i proganjala i pobila milione ljudi po koncentracionim logorima.
Danas, nalazimo se na rubu nove totalitarne policijske EU-države, gde su naša civilna prava sve više nemilosrdno sakaćena terorističkim i kojekakvim drugim nasilničkim zakonima.
Međutim, Bog je sa nama i nema razloga da se plašimo, jer svaki od nas je značajna i močna ličnost… zato što se tamo duboko u nama nalazi iskrica svetlosti – iskra Božjeg duha, koja ne može nikada da se ugasi.''
