35. Zaključak

Najverovatnije je, da će posle pročitane ove zbirke, svako za sebe da donese neki zaključak. Možda će neko sebe upitati: “Zaista sve je to tako, a i ja se nisam baš mnogo trudio za svoju dušu, no šta bi trebalo sada da uradim? Ako mi Ti Gospode ili neko od tvojih pomogne, obećavam da ću uraditi sve što savetujete, da bi poboljšao svoju dušu!“ Ovo je izvod iz jedne “molitve za pokajanje“.

Na slično pitanje nekih farizeja Gospod je odgovorio:
01. “Obećavati je mnogo lakše nego obečano održati! Još ste uvek previše vezani na ovaj spoljni svet i na svoje blago (svoju imovinu), koje je umazano krvlju udovica i siročadi i to je za ovosvetskog čoveka oduvek bila duboka provalija preko koje se veoma teško prelazi.
02. Pošto je Bogu sve moguće, moguće je i okorelom svetovnom čoveku i grešniku da se brzo i uspešno promeni, ako iskreno i punom verom i poverenjem u Boga čini ono što mu Božja mudrost savetuje. Sa promenom svoje volje čovek mora sasvim da se odrekne svim dosadašnjim slabostima, navikama, svim zazubicama i svim strastima, koji se iz nezrelih i vrlo nečistih duhova prirode njegovog mesa (tela) dižu u njegovu dušu, okaljaju je i uništavaju.
03. Ozbiljno izbrojte, sa koliko raznovrsnim strastima ste opterećeni! Zato sakupite najtvrđu volju da sve to otpustite – napustite i onda Me sledite!  Ako to možete, onda ćete ubrzo postići unutrašnju životnu potpunost; bez toga sve je vrlo teško i vrlo mučno.“
04. Farizeji rekoše: “Što se tiče tvrde volje, nju imamo; ako je bilo dovoljno za svakovrsne grehe, zašto je ne bi imali i za ispunjavanje dobroga? “
05. Ja odgovorih: “Da, da, niste pogrešno rekli. Ali čovek uvek sakupi dovoljno volje da greši jer ga u tome podupire primamljivost i strasti njegovog mesa (tela); a volju za činiti dobro u njegovom mesu ne podupire ništa drugo več samo vera u istinitog Boga a pre svega ljubav prema Bogu i nada da će mu Bog uslišiti sva obećanja.
06. Ko sa tvrdom i živom verom, sa ljubavlju prema Bogu i prema bližnjem i ko sa nesmanjenim poverenjem može pobediti sve slabe strasti svoga mesa (tela) i tako postati gospodar samoga sebe, ubrzo će postati i gospodar cele spoljne prirode; time što postaje potpuni gospodar nad sobom, već se nalazi na prvom nivou istinite životne potpunosti, iako će još uvek biti ispostavljen svakovrsnim iskušenjima, koje će ga voditi ka ovom ili onom lakšem grehu.
07. Ako zna sasvim pouzdano da vlada sa svojim osećanjima, da se odvrati od svih zemaljskoh draži i da se usmeri na čisto duhovno Biv-stvo (duhovnu prirodu), tada je to sasvim pouzdano živo znamenje, da je unutrašnji Duh iz Boga sasvim prožeo njegovu dušu i tada se čovek nalazi na drugom nivou unutrašnje, istinite životne potpunosti.
08. Na tom nivou je za takvog čoveka značajno da se izbori za krepost – vrlinu i takvu životnu slobodu, da više ne može grešiti, jer je tada njegova duša sasvim prožeta Božjom voljom i po njoj može sebe veoma lako da upravlja; pošto je i sam postao čist, pa mu je i sve ostalo čisto.
09. Međutim i ako je takav čovek več potpun gospodar celokupne prirode i u sebi najasnije uveren da više ne može pogrešiti, jer je njegovo celokupno ponašanje usmereno na istinitu mudrost Božju, i pored toga on se još uvek nalazi na drugom nivou unutrašnje životne potpunosti.
10. Postoji još i treći – najviši nivo istinite, unutrašnje životne potpunosti.
11. Kakav je to nivo i kako može da se dosegne?
12. Na tom nivou potpuno savršen čovek, i ako dobro zna da veoma lako kao moćan gospodar celokupne prirode, bez greha može da naredi šta god želi, on ponizno i blago savlađuje moć svoje volje i moć svoje vlasti i pri svakom svom postupku iz čiste ljubavi prema Bogu ništa ne uradi a da mu to Bog prethodno neposredno ne naruči. Čak i za potpunog gospodara prirode to je prilično zahtevan zadatak, i on u svojoj punoj mudrosti uvek zna, da se zbog u njemu prebivajuće Božje volje uvek ponaša pravilno.
13. Duh koji se još više udubi i spozna da postoji još uvek velika razlika između posebne volje Božje u njemu i najslobodnije i beskonačno opšte volje u Boga, on tada svoju posebnu volju sasvim podredi opštoj Božjoj volji, i on samo tada učini nešto sopstvenom snagom, ako ga  neposredno na to uputi isključivo samostalna volja u Boga. Ko se tako ponaša dostigao je najvišu unutrašnju životnu potpunost trećeg nivoa.
14. Ko je na tom nivou, on je sasvim jedno sa Bogom i ima kao i Bog najveću moć i vlast nad svim u nebesima i na zemlji i to mu niko i nikada ne može oduzeti, zato što je jedno sa Bogom.
15. To najviše ispunjenje je karakteristično za arhanđele i ne može niko dosegnuti ako pre toga ne dosegne prvi i drugi nivo životne potpunosti.
16. Svaki arhanđeo ima moć, da može u trenutku da stvori sve što bi stvorio i sam Bog; nezavisno od toga ni jedan arhanđeo sam iz sebe ništa ne stvara sve dok mu to sam Bog ne naredi. Zato svaki najviši arhanđeo kada vidi ovaj ili neki drugi nedostatak, osobito kod ljudi na ovoj zemlji, uvek prvo zamole Boga da mu to odobri.
17. Pogledajte ovog mladića (Rafaela)! On se nalazi sasvim na trećem nivou unutrašnje životne potpunosti i njegova volja je, može se reći, već ispunjen čin; no i pored toga sam iz sebe i za sebe ne čini ništa, već samo to što Ja hoću. Ako bi mu rekao: ’A sada učini nešto sam iz sebe i za sebe!’ učinio bi i pokazao isto to, jer je baš to što bi Ja želeo , to je u njemu.“ (jl. GEJ.07.155.1-17)

...i zbunjena svim što je čula i videla, Helias reče: „Od svega što si mi upravo rekao Gospode, počinje da mi se vrti u glavi! Ako si sasvim sigurno Ti taj o kome su proroci govorili, - šta treba, mi grešnici sada da činimo tu pred Tobom?“
I Hristos joj odgovori: „Ništa drugo do da slušate moja učenja, da ih prihvatite i da po njima živite, da iznad svega ljubite Boga, a svoga bližnjega da ljubite kao samoga sebe i time ćete u sebi probuditi svih sedam duhova Božjih, te ćete na takav način postići život večni... (jl.GEJ.07.028.01-02).