30. O bogatstvu

 

 

Mislim, da bi svako želeo da bude bogat izuzev veoma retkih pojedinaca, koji ne znaju šta bi učinili sa svojim bogatstvom. Potrebno je da znamo, da bogatstvo nije prokletstvo, ne, ono je neutralno. Bitno je, šta će čovek da uradi sa svojim bogatstvom, da li dobro ili loše.  

Važno je još i znati, da bogatstvo ne znači samo imati mnogo novca i posedovati mnogo materijalnih dobara, ali isto tako važno je znati da svako bogatstvo obavezuje.

Po polarnom zakonu bogatstvo i siromaštvo su dva aspekta jedne celine i bilo bi veoma interesantno znati, kada je neko bogat a kada je siromašan?

U ovom slučaju moja razmišljanja usmeriću samo na aspekt bogatstva, koje možemo opažati na dve ravni:

- Na spoljnu – materijalnu ravan – kada imamo veliku kuću, skup auto, mnogo novca, kada možemo da vidimo svoje bogatstvo, da ga omirišemo, dohvatimo…

- I na unutrašnju – emocijalnu, duhovnu ravan - kada se osećamo bogatim iskustvom, doživljajima, rođenjem deteta, nađenoj ljubavi…

No bilo koje bogatstvo, uvek ga doživljavamo u sebi – unutra – to je duhovni doživljaj. Duhovni doživljaj zato što samo osećanje zadovoljstva nije organskog (materijalnog) porekla. Osećanje, to je stanje iskustva našeg Duh-Duša-Sopstva. Tamo unutra deluje na naša osećanja kao nagrada ili kao kazna. Međutim, kako će to konkretno da se kod nas ispolji, to odlučujemo samo lično mi - svesno ili podsvesno.

Često, materijalno bogatstvo nema ono dejstvo, koje u nama probudi osećanje unutrašnjeg bogatstva. Doduše, moja kuća, moj auto ili čak moja jahta generalno se ocenjiju kao bogatstvo, ali može se desiti, da neko ko poseduje sve te stvari, još uvek se oseća siromašnim – praznim!

Pogledajmo neka naša iskustva, koja nam pokazuju dve krajnosti:

U prvom slučaju imamo čoveka za koga se govori da je siromašan međutim, on smatra sebe bogatim. Upitajmo se, gde je to njegovo siromaštvo kada ga on ne vidi?

Jedan drugi čovek, za koga se govori da je bogat, može se osetiti čak izuzetno siromašnim. Pa gde je to bogatstvo kada ga on ne vidi?

Pokušajmo da shvatimo, da je zadovoljstvo izuzetno subjektivno osećanje, da je to pre svega ispunjen život i da ta punina života nastaje kroz naše misli, kroz naše reći i kroz ono što činimo, a jako retko kroz ono što imamo ili ono što želimo.

Mnogo dublje je zadovoljstvo kada čujemo da se o nama lepo govori, nego kada nam neko da neki poklon. U svakom slučaju, zadovoljstvo je osnovni uslov da bi mogli da osetimo bilo kakvo bogatstvo.

Zato, možemo slobodno reći da posedovati ne znači automatski osećati to bogatstvo.

Pa kada se čovek oseća bogatim?

Pokušajmo da sebe uporedimo sa jezerom. Svako jezero po pravilu mora imati jedan ili više pritoka ali isto tako i odtoka. Jezero je uravnoteženo, kada ima svoj tok odnosno, kada iz njega onoliko vode iztiče, koliko u njemu i utiče, jer tada su u jezeru ostvareni najbolji uslovi za dobar razvoj života biljnog i životinjskog sveta.

Prenešeno na čoveka mogli bi da kažemo, da čovekov život treba da bude jedan neprestani tok - kretanje, da se taj život u pozitivnom smeru razvija, da nije fiksiran za neke negativne principe, da je čovek otvoren u svakom pogledu i za sva dešavanja, i da on - čovek sva ta dešavanja u svom životu neprestano vrednuje – procenjuje - pozitivna prihvata a negativna odbacuje… To je harmoniziran tok životnosti, i tako se doživljava punina našeg postojanja; to je u nama jedno nezadrživo kretanje… bogaćenje naše ličnosti…

 

Međutim, osećati i živeti takvo bogatstvo, još uvek ne znači da mogu sebi da priuštim auto, kuću ili jahtu, jer za to potreban mi je novac.

Znači, ipak svaki pojedinac mora sam za sebe da odluči kojim merilom će meriti svoje bogatstvo odnosno, da li će kod vrednovanja staviti naglasak na spoljašnju ravan ili na unutrašnju.

Sigurno da je Mahatma Gandhi imao sasvim drugačiju pretstavu o bogatstvu od recimo Aristoteles Onassis-a. Interesantno je, da se sledeća izreka može pripisati i jednom i drugom: “Često je bogat čovek samo jedan siromašan čovek koji ima mnogo novaca.“

Potsetimo se našeg iskustva: Ono što jesmo kao i ono što več imamo nikada nije toliko poželjno kao što je to ono, što nismo, ono čega nemamo ili ono što nam upravo nedostaje. Iz toga proizlazi, da je bogatstvo ili siromaštvo naš subjektivni – unutrašnji problem – problem nedostatka zadovoljstva.

Mi smo uvek zadovoljni kada dobijemo neki poklon ili neku pohvalu, možda smo manje zadovoljni kada je to neka beznačajna stvarčica ali pokušajmo da osetimo zadovoljstvo davanja, jer ono je dublje od zadovoljstva primanja.

 

Svakog od nas barem jednom u životu zahvatilo je prijatno raspoloženje zadovoljstva, u kome je upoređujući sebe sa svojom trenutnom okolinom pomislio ili zaključio, da je po nečemu bogat.

Čak i ovo pisanje je pokušaj, da što vernije prikažem osećanja zadovoljstva činjenicom, da svi mi imamo toliko bogatstva, da bi mogli da se upitamo: Gospode, čime smo sve to zaslužili? Pogledajte: moje misli pripadaju meni i sa punim pravom mogu da kažem da sam bogat mislima; moje reči i moja osećanja pripadaju takođe meni, pa sam i po njima bogat; čak i moj život pripada meni i zašto ne bih rekao da sam bogat i sa životom? Mogu da se krećem gde god hoću, da gledam, slušam i razgovaram sa ljudima, mogu da se smejem, jednom rečju mogu da činim šta god hoću… imam predivnu porodicu – ženu, decu, unuke i svi su zdravi i svi me vole… imam krov nad glavom, redovne prihode-penziju (kakva je takva je) i nismo gladni, zdrav sam – naravno relativno…

Več čitajući ovaj tekst svako može da oseti kako mu ovakvo nabrojavanje bogatstva povećava zadovoljstvo, kako nas čini zahvalnim i kako naša nesreća biva nekako umanjena - odgurnuta od nas. Zapamtimo, nezadovoljni i nesrećni smo samo onda, kada smo stalno koncentrisani na ono što nemamo, kada se sažaljevamo i kada živimo principom “imati“ … tada je nezadovoljstvo kazna, što nismo zadovoljni onim što imamo.

U trenutku kada postajemo svesni toga šta sve imamo i kako bi trbali biti zahvalni za sve što posedujemo, počinje da raste naše zadovoljstvo.

Ne samo zahvalni zato što smo eventualno nešto dobili, več zahvalni u smislu, da celokupno naše biće spozna i vrednuje sve što nas okružuje i da ništa od svega što imamo nije samo po sebi razumljivo.  

Da li možete da pretpostavite koliko je veliko zadovoljstvo nekog pacijenta, kada posle duže bolesti može opet sam da ode u WC i obavi svoje potrebe?

Pođite u starački dom, među nepokretne ljude i doživećete tu svakodnevnost. Pođite među ljude koji žive u teškim uslovima i možda ćete i vi doživeti, da je sreća več ostvarena kad nesreće nema!

Mnogo je vrednije da imamo ono što se novcem ne može kupiti i pokušajte da to ne samo razumete, več i da shvatite ali i da to živite, jer shvatiti je jedno dublje razumevanje. Zato budimo sami svoj psiholog i zavirimo u svoju dušu, jer čovek je mnogo više nego samo njegovo materijalno telo, on je zajednica duha, duše i tela.

 

Svi znamo iz svog iskustva da nas upravo to naše unutrašnje bogatstvo svaki put podigne, kad god padnemo pod teretom životnih problema, da nam daje hrabrost i nadu kad god je zatrebamo, da nam poklanja snagu i sigurnost u svakom trenutku i potrebnu veru, da nikada ne prestanemo u tomu uverenju… eto to je i moje bogatstvo, tvoje bogatstvo – naše bogatstvo, koje je zaista uvek bilo, jeste i uvek biće uz nas u svim teškim situacijama.

I upravo iz tog razloga možemo zaključiti, da zadovoljstvo i sreća nisu nekakvo spoljno stanje, več unutrašnje osećanje – unutrašnje bogatstvo. Pokušajte i vi da posmatrate svet oko sebe i primetićete, da zadovoljni i srećni ljudi vode računa o tome šta misle, govore i rade, a nezadovoljni i nesretni vode računa o tome šta su i ko su, šta sve nemaju i šta bi sve trebali da imaju.

Šta je unutrašnje - duhovno bogatstvo? Mislim, koliko ljudi toliko i definicija. Moje iskustvo mi govori, da svaki od nas može na veoma jednostavan način da bogati svoje unutrašnje bogatstvo ako se odluči, da živi svoj život kao neprestano izražavanje zahvalnosti, jer zadovoljstvo izrasta iz duboke zahvalnosti koju osećamo za sva pozitivna stanja života, te je tako svakodnevna zahvalnost put po kome dolazi duhovno bogatstvo do tebe.

I nemojmo nikada zaboraviti poslovicu koja kaže, da bogat nije onaj čovek koji ima mnogo koječega več onaj, koji je zadovoljan onim što ima.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži