26. O krštenju

 

 

Krštenje je jedan od najstarijih rituala u hrišćanstvu, i sve hrišćanske crkve tvrde da je krštenje osnovni i temeljni sakrament crkve. Ako i pokušate kritički da razmatrate ovaj široko rasprostranjen običaj čovekov, koji u stvarnosti čak ni površno ne poznajemo, u opasnosti ste da navučete na sebe prokletstvo čitavog hrišćanskog sveta, a nekada i za mnogo manje “grehe” ljudi su bili živi spaljivani.

Pokušajte da upitate nekog roditelja, zašto krsti svoje dete, često dobijate odgovor:  ….”pa takav je običaj” i sa time je sve rečeno. Pri tome u različitim crkvama, i ceremonije su sasvim različite, no uvek propraćene vodom, negde sa samo nekoliko kapljica “svete vodice” a negde krštenika potope celog u vodu. Osnovu za krštenje crkva i njeni teoretičari nalaze u Matej-evom evanđelju, u kome se kaže: “Zato idite i učinite sve narode učenicima mojim! Krstite ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga! Učite ih da vrše sve što sam vam zapovedio!”….. (Mat.28.19-20).

Prvo, da li smo dobro razumeli šta je Hristos hteo da kaže, kada je rekao “Krstite ih”?
Zar još nismo shvatili, da u svakom Hristovom kazivanju moramo tražiti dublji smisao rečenog?
Pogledajmo šta govori sam Hristos, jednom Rimljaninu u vezi krštenja, u pisanju “Veliko Jevandelje Jovanovo”:

01. Rimljanin Cirenius upita: “Gospode, verujem u sve šta nas učiš, da li sam samim tim kršten?''
02. Rekoh Ja: “Ne, kršten još nisi, ali to nema nikakve veze sa krštenjem! Prijatelju, ko veruje kao ti, taj je u duhu več kao da je kršten, i to sa svim blagoslovom krštenja.
03. Jevreji imaju daduše, svoje obrezivanje, koje je nekakvo predkrštenje, no koje za Mene nema nikakvu vrednost, ukoliko obrezani nije istovremeno obrezana srca. Pod obrezanim srcem podrazumevam sasvim čisto i svom ljubavlju ispunjeno srce, koje mnogo više vredi nego obrezivanje od Mojsija pa do danas. Posle obrezivanja, jedno vreme je bilo aktuelno Jovanovo krštenje vodom, koje su nastavili Jovanovi učenici. No i to krštenje po sebi isto tako ničemu ne služi, ako pre toga nije bilo potrebnog pokajanja ili barem posle toga.
04. Zato, ko želi da se poboljša pomoću krštenja vodom, time ne čini grešku; ali neka ne veruje da je voda očistila njegovo srce i ojačalo njegovu dušu. To može da učini samo lična slobodna volja; a voda je samo simbol, da voljom kao duhom žive vode, očistimo dušu od grehova, baš tako kao što prirodnom vodom čistimo svoje lice i druge delove tela od prašine i druge prljavštine.
05. Ko je vodeno krštenje uzeo u takvom smislu, on je potpuno kršten, jer več pre krštenja volja u srcu krštenog učinila je svoje delo. Ako toga nema, sam akt krštenja vodom nema ni najmanju vrednost i ne donosi nikakav blagoslov materiji a još manje nekakvo posvećenje.
06. Isto tako krštenje vodom nezrele dece nema nikakvu vrednost, izuzev što je nekakvo spoljašnje označavanje u smislu prihvatanja u jednu bolju zajednicu i da tom prilikom to dete dobije i neko ime, što opet za život duše očigledno nema ni najmanje vrednosti, već samo neku spoljnu političku vrednost. Te tako, detetu se može dati ime i bez obrezivanja i bez Jovanovog krštenja vodom, i za Mene bi to bilo sasvim jednako; jer nikakvo ime ne posvećuje dušu čovekovu, već samo njegova slobodna, dobra volja po najboljoj spoznaji, da uvek u životu čini samo ono, što je pravo i istinito. Svako ime može da bude posvećeno već i dobrom voljom i dobrim delima; ali obratno to nije moguće.
07. Kada je Jovan krštavao nezrelu decu, što su činili i njegovi učenici, krstio ih je samo ako je u ime deteta neko prihvatio, da se vredno brine o vaspitanju deteta. U tom slućaju, zbog dobijanja imena može da se dete krsti vodom; no krštenje ne posvećuje dušu deteta a ni njegovo telo, barem ne duže nego što to dete odraste i dostigne istinitu spoznaju o Bogu, kroz korišćenje svoje slobodne volje. Do tada njegov zamenik (kum) mora o svemu da brine što je potrebno da bi se postiglo istinito posvećenje, u suprotnom sva odgovornost pada na teret duše zamenika.
08. Zato je bolje, da krštenje vodom tek onda sledi, kada čovek bude sposoban da prihvati svojom slobodnom voljom sve uslove potrebne za posvećenje njegove duše i njegovog tela. Uostalom, da bi posvetili dušu i telo, uopšte nije potrebno krštenje vodom, već samo lićna spoznaja kao i dela za spoznavanje istine iz Boga. Ako već i krstite vodom, nije potrebno da to bude voda iz Jordana. Svaka sveža voda je dobra, no ipak izvorska je bolja i za telesno zdravlje pogodnija nego ustajala voda iz cisterne.
09. Pravo, i za Mene jedino važeće krštenje je krštenje vatrom ljubavi prema Meni i prema bližnjem, uz živu volju i sa Duhom Svetim kao većne istine iz Boga. Ove tri stvari su za svakoga u nebesima jedino važeće svedoćanstvo; a to su: ljubav kao istinit Otac; volja kao živa i istinita reč ili Očev Sin, i konačno Duh Sveti, kao pravo razumevanje večite i žive istine iz Boga, ali samo kao živo delujuća u čoveku i samo u čoveku! Jer što nije u čoveku, nema i ne može imati nikakvu vrednost za čoveka, te tako nema ni pred Bogom nikakvu vrednost.
10. Jer Bog sa svojim Sopstvom ne može biti nešto za čoveka, sve dok čovek ne spozna Njegovu volju kroz Božje učenje, i ne načini tu Njegovu volju za svoju najvišu volju, a to može samo ljubavlju i najživljom voljom, prepuštajući da sve teče po Njegovoj spoznanoj najvišoj volji. Tek tada slika i prilika Božja postaje u čoveku živa i prožima celo čovekovo biće. Gde se to dešava, tamo čovek prodire u Božje dubine, jer slika i prilika Božja u čoveku je najpotpuniji uzor jednog Boga večnosti.
11. Kada se to dešava u čoveku, tada je sve u njemu posvećeno i postignuto je istinito krštenje ponovnog rođenja u duhu. Sa takvim krštenjem čovek postaje pravi Božji prijatelj, te je i sam sebi isto tako potpun, kao što je i Otac u nebesima potpun. I zato naglašavam, svi morate da se trudite svom svojom snagom, da budete potpuni kao što je to potpun Otac u nebesima! Ko nije tako potpun, taj neće doći Sinu Očevom.'' (jl.GEJ.04.110)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži