20. Neka Hristova kazivanja



Duhovna zrelost žeteoca

Sledeći odlomci potiću iz “Veliko Jevanđelje Jovanovo”.

1. Roklus reče: ….“Da Gospode, sada sve razumem u dlaku; ali to razumevanje mi prouzrokuje neko otužno osećanje. I ako Ti imaš, o Gospode, za sada još uvek premalo žetelaca, u pozadini sigurno imaš množinu Rafaela (Arhanđela). Oni bi mogli veoma lako, u Rafael-ovoj spodobi, prići ljudima te ih smesta preobratiti, kao što je i mene Rafael korenito preobratio od mog bezboštva i čitav predmet bi na čitavoj zemlji bio sređen za nekoliko časova. Ta i ja sam čovek i uopšte mi nije ni najmanje škodilo; znači i drugim ljudima će to škoditi tako malo a možda čak i još manje.”
2. Ja rekoh: “Vrlo dobro prijatelju moj, od sada pa u buduće to će se sve češće dešavati ali samo ljudima sa tvojim spoznajama i sa tvojim trezvenim osećanjem za pravednost. No takvih ljudi nije baš mnogo na zemlji. Najčistiji i najbolji sa cele zemlje su sad svi skupa ovde; Ja sam naime hteo tako, da se svi od blizu i daleko sakupe tu oko Mene.
3. Ja sam sve njihove okolnosti još davno pre predvideo i usmeravao tako, da su svi u ovo vreme morali biti ovde, da bi ih Ja sam poučio ali i preko Mojih anđela. Tako kao i ti i oni su svi primili nauku linea recta (direktno) iz nebesa; i tako sada su svi ovde sakupljeni!
4. Za sve druge taj najviši i duhovno najbolji prisilni način obučavanja ne bi bio podesan i očigledno bi im više škodio nego koristio, jer bi morali u sve to što ovde učimo i što se ovde desilo, da veruju kao u nužno posledična čuda, a time bi bilo za njih zauvek ili barem za veoma dugo vreme, kraj svakoj slobodnoj spoznaji i svake slobodne volje. Kod vas takvih briga nema, jer imate u mnogim stvarima temeljitu spoznaju a i veliko iskustvo.
5. Kaži, da li te je ijedno čudo zaista zbunilo! Pri svom ličnom pravljenju čuda polazio si od činjenice da na svetu ne može biti nikakvih nadprirodnih čuda; no postojali su ljudi koji su sa svojim sposobnostima i talentom osluškivali raznorazne prirodne sile, te ih potom i oponašali i time druge ljudske ovce do krajnosti iznenadili, pošto oni jednostavno ne mogu imati ni najmanje pojma, kako je moguće, da se čudo koje su videli desi i to samo sa isključivo prirodnim silama.
6. Za čoveka kakav si ti, nijedno čudo nije obavezujuće; naime, ubrzo će krišom početi da se raspituje: Cur, quomodo, quando, quibus auxiliis? (Zašto, kako, kada, sa kakvim priborom), kao što je bilo i kod tebe. Pri iznenada postavljenoj sasvim novoj kući, vrtu, pristaništa i pet lađa, uopšte se nisi posebno začudio; ta u Indiji si upoznao maga, koji je mogao za tren da dočara cele pokrajine. Zašto i ovde ne bi mogao biti neko, ko bi za tren mogao da dočara kuću sa baštom i pristanište sa lađama?!
7. Rafael se bavio tobom da bi te poučio o mogućem boljem; no i sa time nisi bio sasvim zadovoljan, naime, odmah si počeo unapred istraživati, te je Rafael morao da ti otkrije čitav duhovni temelj, kao što je i jedino moguće takav čin zamisliti na čisto duhovnom putu volje. Svi vi prisutni videli ste potom sve do najdubljeg unutrašnjeg temelja, i naravno da si i ti bio time zadovoljan, jer da nisi, ne bi posle svakog objašnjenja dodao: ”ovo mi je zaista tako jasno da ga mogu skoro dodirnuti”. I to što si tvrdio to ti je zaista i bilo jasno; jer sa nejasnoćom i misterijom nikada se nisi zadovoljio. I gle, večina prisutnih su takvi kao ti; niko nije bio zadovoljan samo pogledom na morsku površinu, svako je hteo da sazna šta se to skriva na dubokom morskom dnu.
8. I tako je i ispravno, jer takvi ljudi koji imaju več izuzetno probuđen i rasvetljen razum, lako shvate i razumeju takvo dublje životno otkrivanje i pri tome ipak ostanu slobodni u svom htenju i svojoj spoznaji, i samo takve ljude mogu da upotrebim kao istinske žeteoce na velikom polju Svoje ljudske setve. E pa sada izbroj ih sam i na celoj zemlji zaista nećeš previše nabrojati!
9. Kada kažem da je žetva zrela i velika, ali da je žetelaca vrlo malo i ti ćeš shvatiti uzrok za to. Vama sposobnima, ništa nisam zadržao u pozadini i pokazao i razotkrio sam vam svu beskonačnost i večnost u njihovim glavnim crtama, tako daleko i tako duboko, koliko je to bilo moguće za vaše posebno oštre razumske pojmove i pokazao sam vam veoma jasno, šta će vam kasnije Moj duh otkriti.
10. Kao što sam več rekao, sve to sam mogao pokazati samo vama, inače ni jednom drugom čoveku na čitavoj zemlji, jer nemaju sposobnosti da bez predrasuda rasuđuju i još dugo to neće moći, jer su jedni isuviše zavisni od najrazličitijih praznoverja, a drugi još uvek kopaju preduboko po najcrnjim i sebičnim interesima svetovnog bogatstva, pa zbog toga ne osećaju nikakve potrebe za sve te čisto duhovne pojave, te im one štaviše pretstavljaju nešto potpuno dosadno i nepotrebno za život, nešto što ih ometa u slobodnim aktivnostima.
11. Da li da im Rafaela pošaljem?! Kažem ti, i jedna i druga vrsta ljudi za takve izuzetne pojave, prvo nemaju sposobnosti, drugo, nemaju za tako nešto nikakvog smisla i treće, to bi im više škodilo nego koristilo!
12. Ti ljudi, praznoverni i lakoverni u sve to bi prebrzo verovali. Načinili bi sebi idole od Mene i Rafaela a na kraju i od vas mojih prijatelja, podigli bi nam hramove i potom bi nas častili i slavili kao prave idole. A potpuno ukaljani svetovni ljudi bi nas proganjali kao varalice i neradnike. Kada bi takvima počeli govoriti o Božjim vrednotama i Božjoj vlasti, i pored toga nam ne bi verovali, več bi nas po njihovom mišljenju, kao veoma štetne neprijatelje čovečijeg društva, pokušali pobiti i istrebiti, što će se konačno i desiti Meni samome.
13. Iz svega toga veoma lako možeš videti, koliko pogodnih žetelaca ima na ovoj našoj dragoj zemlji! Pa sada šta drugo da uradimo, već prihvatimo se rada i budimo vredni dok nam jasna svetlost to dopušta; kada nastane tama – noć, niko više neće moći sa lakoćom raditi. Eto i zato smo ovde svi okupljeni i več danas po sunčevom izlasku prihvatićemo se tog velikog posla“. (jl.GEJ.05.129)

Širenje evanđelja

1. (Gospod:) ”Nikako nečemo da tvrdimo unapred: “Tako i tako če biti“; ako čak i mnogo uspemo, niti Ja nesmem ni krajićkom oka da se osvrnem na dalju budućnost, kako ne bi ništa prišlo između Mene i ljudi koje sam stvorio a što bi uticalo na njihovu slobodnu volju.
2. Što se tiče nas, mi imamo samo zadatak, da poučimo ljude o dolasku Božjeg carstva, o čistoj ljubavi i istini i ako je potrebno dodajmo tome još neko malo čudo, koje uvek mora da se iskaže samo kao dobro delo, ali nikako kao kazna ili besna osveta – čak ni tada, ako bi nas slepi i zbog toga vrlo nezahvalni ljudi, najgore unesrečili. Ko bi od vas ipak to uradio, umesto dobroga činio bi zlo i Ja bih mu morao uskratiti svoju milost i povrh toga još bi se na njega osvrnuo ljutitim pogledom.
3. Ovo moje učenje moramo davati ljudima i narodima po celom svetu i to bez ikakve spoljašnje ili unutrašnje prisile; Čuda smete činiti samo tamo gde ljudi veruju živom verom, čvrstim ubeđenjem i svim srcem, bez spoljašnje sumnje i koji imaju veliko iskustvo kao i mnogo znanja o različitim stvarima.
4. Čuda se ne smeju događati medu lakovernim i praznovernim ljudima, pošto bi im na takav način opljčkali svaku iskricu njihove ionako slabe slobodne volje! Tada im ovo Moje novo učenje iz nebesa ne bi koristilo više, nego njihovo staro praznoverje, posto bi odmah počeli pripisivati tim rečima iz nebesa poseban božansko – magičan učinak i dopustili bi da on na njih utiče; u svim stvarima i situacijama bi postali pasivni i prestali bi da se ravnaju po Mojoj nauci.
5. Da, na kraju bi postali tako lenji, kao što su to danas  bogati jevreji, koji su toliko lenji da bi sami molili Boga, več plačaju farizeje i druge ljude da umesto njih mole, pošto sami nemaju zato dovoljno vremena a i bilo bi još i veoma neudobno kada bi sami morali da mrmljaju duge molitve i da se na takav način laktaju.
6. Ako bi se sa Mojom naukom tako nešto desilo, tada ne bi bila više tako daleka opšta osuda kao u Noevo vreme, koje bi opet sve iznova povratilo u stanje istine.
7. Zato učite sve ljude najčistijom istinom i ostavite daleko iza sebe sve mistično i čudotvorno – magično, inače će sve biti vrlo promašeno! Naime, ako čovek iz aktivnosti svoje slobodne volje predje u nekakvu pobožnu letargiju - lenjost, tada prestaje biti čovek te postaje manje dostojanstven od životinje; sličan je gluvom i divljem grmovlju, koje pod spokojnim uticajem sunčeve svetlosti i toplote, neplodno životari kao divljaka, te skoro nije ni sposobna za samostalno delovanje.
8. Kod takvih ljudi, ljubav se ohladi te im sirotinja kao bližnji postanu poput dosadne muve, koja ih ometa u njihovom udobnom svetovnom dremežu. Što se tiče ljubavi prema Bogu, oni to rešavaju tako što za nju plačaju svakovrsnim darovima i molitvama. Pa hajde sada reci Mi, kako je u srcu takvih ljudi sa Božjim kraljevstvom?! Ne kažem da če stanje kakvo je nastalo kod farizeja i Jevreja, nužno nastati i kod kasnijih pripadnika ovog Mog naučavanja; možda će nastati i to več u nedalekoj budućnosti ukoliko ne budete vi, raznosioci ove nauke, delovali dovoljno mudro.
9. Ta i ja vas ne smatram obaveznim, već sasvim slobodnim objavljivačima Božjeg carstva na zemlji. Od Mene čete uvek dobijati uputstvo šta morate tu ili tamo govoriti, ali to nikada neče biti prisila na vašu volju, ta zar niste pre svega još uvek Moja draga i sada sasvim prva dečica.
10. Niti vama, niti bilo kome, nikada neču nametati Svoju volju i po svojoj mudrosti, več ću je objavljivati sa rečima i savetom; a vi je potom morate sa svojom voljom i sa delima prisvojiti, doduše sa svakovrsnim samoodricanjem različitih stvari ovoga sveta.
11. Ta sada znate da čitav svet i njegova raznolika materija postoji radi duha, nikako pa duh radi materije; te bi od vas bila ludost kada bi se sada, kao več polovično produhovljeni ljudi, odlučili da radite za materiju. Međutim Ja vas ni u kom slučaju i ni na koji način neču prisiljavati, da se odlučite za duhovnost naime, svaka prisila jeste i ostaje sasvim privatna stvar svakoga čoveka, pošto upravo od toga zavisi njegov večan život.
12. Nikome ni najmanje ne koristi samo znanje i čvrsta vera, več ravnanje – delanje po njoj. Zato ljude koji će ubuduće preko vas spoznavati istinu o Meni, potstičite pre svega ka aktivnosti i delovanju po toj veri; jer se bez toga nemogu ispuniti obečanja data Mojom naukom. To je isto kao što čovek neće nikada stići u Damask iako poznaje put do tamo, iako najpouzdanije i najdublje veruje da put koji dobro poznaje vodi pravo u Damask, ukoliko nikada ne načini niti jedan korak po tom putu, ili ako više puta namerava da stvarno krene na put ali je uvek zadržan zbog raznoraznih malih poslova, on nikada neće odputovati niti stići u Damask”. (jl.GEJ.05.130)

O ceremoniji

1. (Gospod:)  ”Zato morate kod svojih budućih učenika paziti pre svega na to, da ne postanu isključivo slušaoci i vernici novog naučavanja, več takođe i njegovi oduševljeni ispunjivači - izvršioci, koji su prihvatili nauku kao ubedljivo istinitu; ta nauka če se potpuno obistiniti u svakom čoveku onda, kada čovek oseti na sebi ispunjavanje obećanja koja zagovara, te će reći: 'Da ta nauka je zaista od Boga, pošto se kod mene posle stvarnog uvažavanja, ostvaruju i druga obečanja sadržana u nauci'.   
 2. Kada neko stigne tako daleko, on je več pobednik a sa njim i Moja nauka i postala primer mnogim drugim, koji pokušavaju ali nisu mogli dostići nikakvog učinka; to će im tek početi donositi plodove, iako u početku sasvim oskudne.
3, Zato pri širenju i raznošenju Moje nauke, budite lukavi i mudri kao zmije i lisice, no pri tome uvek tako krotki kao golubovi, čije gugutanje ponekad izgleda ljutito, a u stvari nije ništa drugo do prikrivena ljubav.
4. Sada sve zavisi pre svega od vas: kako čete započeti, tako će se i razvijati. Ako na početku, pri širenju nauke načinite neku malu grešku, kroz nekoliko stotina godina izrašće čitava planina od greha prema pravom Božjem redu.
5. Zato neka vas nikada ne zavedu staroobičajna (iz Starog Zaveta) čaščenja! Niti sabat, niti mlađak (mlad mesec), niti Pismo (Stari Zavet), Niti hram (crkva), niti grobovi proročki, niti krajevi koje sam sa vama posečivao, niti samo magija Mojega imena, niti kuće patrijarške ili neko određeno vreme u toku dana i slična sjajna spoljašnja starudija i ništa od toga neka vas ne zavede sa puta istine koju ste ovde slušali.
6. Jer sve to dosada bio je samo neki uzorak priče o nečemu, što je sada u najsvetlijoj svetlosti i kao najčistija istina sasvim otkrivena; pre, to je bilo simbolično pisanje zapisano na prostrana tla zemlje i veliko pismo nebeskog Oca Njegovoj deci na toj zemlji, pismo koje sada pred vama leži otpečaćeno i veoma lako ste ga pročitali. Ali to pismo (Stari Zavet) odsada nema više nikakve važnosti, niti je odlučujuće za vaš život.
7. Sada je sve u ljubavi prema Bogu i prema bližnjemu, ali ne teorijski, nego istinito – u delu, a za to nije potreban ni sabat, niti mlađak, niti hram, niti posebno vreme, niti ukrašene haljine, niti dugačkih i besmislenih molitvi, niti darova za umilostivljenje, niti volova, teleta ili ovnova za ubijanje i spaljivanje, več samo ljubav – dela ljubavi, koju sam vam več mnogo puta otkrio.
8. Kao pronosioci Moje nauke nikada i nigde ne popuštajte bilo kakvom starom pravilu, niti pri izboru jela, pošto šta god sa merom i određenim ciljem ulazi čoveku kroz usta, nikada ga ne okalja, jedino ono, što dolazi iz srca pa kroz usta na štetu svoga bližnjega! Eto tako ćete sa ovom naukom dati ljudima pravi blagoslov i istinito trajno spasenje, koje će za hiljdu godina i još za hiljadu godina, biti isto tako čisto kao što je sada, dok vam ga Ja lično predajem.
9. Ako budete povezali neku staru ceremoniju sa ovom Mojom naukom, te počeli opet da praznujete neke dane kako bi probudili neke uspomene ili možda neke druge hramske (crkvene) malenkosti, tada će se ta malenkost povečavati iz godine u godinu i kroz više stotinak godina postače istinska “Augijeva štala“, koju će morati da počisti samo opšti sudnji dan”. (jl.GEJ.05.131)

Oslobađanje od ceremonije

1. (Gospod:) “Sa ovim dajem vam Božju i životnu nauku, koja je tako daleko od svake ceremonije kao što je jedan nebeski pol od druguga; tu ne treba sabata, hramova (crkava), bogomolja, posta, lične Aronove palice i svešteničkog plašta, dvorogog pokrivala za glavu, škrinje saveza, kadionice i svete vodice a još manje proklete vode! U toj nauci čovek je sadržan u svemu i osim sebe samoga ništa mu drugo nuje potrebno.
2. U starim uzornim naukama čovek, koji je delimično obogaćivao sebe i oblikovao se u istinitog duhovnog čoveka, predstavljen je pre svega sasvim materijalno. Zato ga je i trebalo predstaviti u raznim, duhu odgovarajućim oblicima kao i ceremonijalnom ponašanju.
3. Ovom Mojom novom naukom, čovek je sasvim sjedinjen u sebi i sa sobom kao u jednoj tački, tako kao što sam Ja sam tu i stojim pred vama, združen sa svim svojim pređašnjim, pra-večitim i bezkonačnim božanstvom, kao u jednoj tački, pa vam govorim, da od sada Božje carstvo i njegovu pravednost ne treba tražiti u jeruzalemskom hramu ili na Garizimu i tamo se moliti Bogu, več čete moći takvo bogoslužje činiti posvuda, gde god je čovek!
4. Čovekovo srce (srce duše njegove) biće živi hram (crkva) istinitoga, jednoga i Jedinoga Boga a dela ljubavi biće jedino istinito bogoslužje (liturgija) a ljubav prema Bogu biće jedina istinita molitva!
5. Pošto nije moguće zamisliti istinitu ljubav prema Bogu bez dela ljubavi prema bližnjem, a ovu opet nemožemo zamisliti bez istinite ljubavi prema Bogu, ove dve ljubavi su zapravo samo jedna sama ljubav, odnosno jedno čašćenje – odavanje počasti Bogu. Ko ima to u sebi, ima sve, sav zakon i svo proroštvo sjedinjeno u srcu svom i ništa mu više nije potrebno.
6. Sa ovime ukidam sve staro zajedno sa Mojsijevim zakonom, ali ne tako kao da od sada njega više ne treba poštovati, daleko od toga, več samo toliko, koliko je on do sada bio spoljašnja, sa zemaljskim kaznama data prinuda, odnosno da ste se morali tako i tako ponašati, tako da je takav zakon svakom čoveku bio sudija; sedeo mu je za potiljkom i bio trajna presuda, kojoj niko nije mogao izbeći. Čovek koji živi pod pritiskom zakona, time je očigledno prepušten trajnoj presudi; a trajno osuđen – doživotno osuđen, je duhovno mrtav i proklet od unutrašnje božanske životne slobode.
7. Samo kada zakon postane njegov sopstveni zakon i kada se podredi slobodi vlastite slobodne volje, samo tada je kod čoveka kraj svakoj osudi, prokletstva i smrti, i Ja sam pre svega došao na ovaj svet, da bi svim ljudima omogućio da se oslobode od jarma zakona, osude prokletstva i smrti, i zato sada oduzimam sve spoljno, te time vas istinski vraćam samima sebi, tek sa time postaćete prava deca Božja i gospodari suda i zakona.
8. Ako vi, pa samim time i vaši učenici ostanete neprestano nepromenjeni u granicama mog učenja, nad vama nikada ne može prići osuda, pošto ste nezavisni od nje; no ako dopustite da u jednom ili drugom delu bude dodan stari spoljašnji zakon i ako se okružite sa bilo kakvim starim, spoljašnjim i formalnim glupostima, tada ćete se iznova podrediti sudu, i smrt će vas zahvatiti toliko, koliko ćete se sami podrediti starom formalnom zakonu”. (jl.GEJ.05.132)

Prednost Božje milosti, nad Mojsijevim zakonom

5. (Gospod): “ Ako imaš vernog i nevernog slugu, zar nisi veliki magarac, ako vernog slugu najuriš samo zato jer je kratko vreme u tvojoj službi, u odnosu na nevaljalca, koji je duže vreme kod tebe ali koji te je varao pri svakoj prilici koja mu se ukazala. Zato morate sasvim da se rešite starog služenja, jer za pravu nauku iz nebesa to služenje ne važi više, jer nova nauka nije nova zakrpa za krpljenje stare, sasvim rastrgane odeće, već je ta nauka sama za sebe nova i sasvim potpuna odeća, koja mora sasvim da zameni staru, istrošenu odeću!
6. Pod starom odećom ne mislim na Mojsijeva i proročka učenja, koja su čisto zlato iz nebesa, več sa alegorijom o staroj i istrošenoj odeći, mislim na vaša ljudska pravila. Sa njima kao i sa hramskim propisima nije moguće više ništa učiniti; Čak kada bi sa sasvim novom zakrpom pokušali da zakrpimo staru, sasvim istrošenu odeću, ne bi mogli da je zakrpimo, jer istrulela tkanina stare odeće nebi više mogla drži šav.
7. U ono vreme, Mojsije je  dao zakon izraelskom narodu za tadašnje vreme, za celokupnu tadašnju privredu, za sve potrebe i svaku priliku; koja su se do sada sasvim izopačila, pa čak i neizopačena, više ne bi bila pogodna za ovu Moju nauku. Dok se zemlja ore, ne može da se žanje; kada posejano pšenično zrnevlje sazri, unajmičemo žeteoce, te tako plug za oranje među žeteocima više nije ni od kakve koristi. Mojsije je orao, proroci su sejali a sada je došlo vreme košnje i žetve, u kome ne možemo upotrebiti Mojsija sa plugom u ruci. Sada ćemo da žanjemo i sklanjamo u svoje žitnice sve što je zrelo; ali posle žetve opet ćete dobiti Mojsijev plug za ponovnu pripremu zemlje i za novu setvu najčistije pšenice iz nebesa, a čuvari polja će paziti da ne dođe neprijatelj, te poseje korov između najčistije pšenice”. (jl.GEJ.04.100.05-07)


Jedna bitnost Hristovog učenja

03. Moje učenje daje vam potpunu slobodu i zato se ne može i ne sme najavljivati mačem i lancima mračnog robovlasništva; jer ono što čoveku daje najveću životnu slobodu, čovek može i treba da spozna i prihvati samo potpuno slobodno. Znači, kao što Ja sve ovo vama dajem besplatno, tako i vi trebate to da dajete dalje besplatno svakome ko to od vas zatraži!
04. To znači, da nikome nisam ništa nametnuo, već sam vas sasvim slobodno pozvao: Ko hoće neka priđe, čuje, vidi i neka Me sledi! I vi ste to učinili svojom sasvim slobodnom voljom. Znači, činite tako i vi u Moje ime i bićete na pravom putu!
05. Ali ko od toga načini moranje, taj neće biti Moj učenik i na svom putu stvaraće mnogo jada, problema i trnja. Zato, neka vam Ja uvek budem čist i istinit primer! Šta bi to Mene već kostalo, da u jednom trenu, Mojom svemogućnošću načinim, da svi ljudi na ovoj zemlji prihvate Moje učenje odnosno, da ih primoram da vrše Moju volju, isto tako kao što to čine i ostale kreature na ovom svetu, koje moraju veoma strogo – najstrožije, da vrše Moju volju? Ali pri tome kakvu to životnu samostalnost one imaju? Kažem vam: nikakvu !
06. Zasigurno je, da jedna tupa i ograničena inteligencija, sa jednom iskrom Moje “morajuće volje” po kojoj mora da bude aktivna, da je ona sasvim nešto drugo, nego jedna neograničena inteligencija koja je usmerena u svim mogućim pravcima prema unutra i prema napolju i koja je povezana sa prosvetljenim umom, zdravim razumom i pri tome još i sa neograničenom slobodnom voljom, kojoj nikada i nizašta neću reći ”ti moraš”, več uvek samo “ti trebaš”! – Moje ponude, Moje zapovesti odnosno Moj očinski savet ! Sve Moje zapovesti koje sam vam davao, nikada nisu bile zakon već samo saveti, koji iskazuju Moju večitu ljubav i mudrost slobodnim ljudima a ne strogi zakoni ćije nepridržavanje povlači vremensku i večitu sankciju.
07. Mojsije je lično mnogo doprineo, da bi Jevrejima usmerio pažnju na otkrivenu Volju Božju a i drugi proroci su to činili. Farizeji su doprineli maksimalnoj kulminaciji ne samo gluposti, več da se iz toga razvije zloća. Da je jevrejstvo na tako slabim nogama je samo posledica činjenice, da su ljudi od Mojih najslobodnije datih saveta načinili morajuće zakone. Kako to mogu da idu zajedno morajući zakoni i čovekova najslobodnija volja, sa isto tako slobodnim i ničim ograničenim rasuđivanjem?
08. Čovekova slobodna volja kao najsvetlije prosvetljenje njgovog uma, oduvek se uzima sa velikom zahvalnošću kao veliki dar sa visina a stroge “morajuce zakone”, čovek će uvek svojom voljom i osećanjima da prokle. Zato je svaki čovek, kada se nalazi pod zakonom istovremeno osuđen a samim time i proklet.
09. Znaći, ko ljudima u Moje ime nameće “morajuće zakone”, on će im umesto Mog blagoslova davati tvrd jaram, teški teret prokletstva i načiniće ih iznova robovima greha i suda.
10. Zato, vaša briga neka bude da širite Moje zapovesti i da time ne stavljate ljudima nove i teško noseće okove na pleća, već ih oslobađajte od starih okova.
11. Ako čovek svojom slobodnom spoznajom uvidi i spozna svetlu istinu Mog učenja i Moju najbolju očinsku volju, tada će već sam svojom slobodnom voljom odlučiti, i sasvim svesno i slobodno načiniti sam sebi “morajući zakon” i po njemu će se ponašati i samo to vlastito i slobodno činjenje biće istinito blagostanje za njegovu dušu ali nametnuti “morajući zakon” veoma teško, bolje reći nikada. Zato kao prvo, “morajući zakon” je za čovekovu slobodnu volju protivnik Božjem redu, jer on ne osvetljuje več zamračuje čovekove vidike a drugo, “morajući zakoni” pružaju zakonodavcu mogućnost da bude nasilnik, vrlo brzo postaje ponosan, ohol i vlastoljubiv, te podanici ili vernici počinju da se boje i puni su straha od zakonodavca, mnogo više nego od samog Boga. Takav zakonodavac zahteva veće poštovanje svojih zakona, nego poštovanja Božjih zapovesti.
12. I eto, iz takvih odnosa počinje da raste mračno praznoverje, odpadništvo od Boga, mržnja prema drugačije verujućim, proganjanje, ubistva i uništavajući ratovi. Pri svemu tome ljudi se pravdaju svakojakim pa i najmračnijim besmislom, kao da time čine Bogu uslugu ako drugačije verujućim – bližnjem, čine najveću nepravdu, zla dela i zločin. Svemu tome krivi su jedino zakonodavci “morajućih zakona.” (jl.GEJ.08.020.03-12)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži