13. O odmaranju i aktivnosti



U okolini Kane, u kući bogatog Kisjonah-a, jednog od prijatelja i novijeg učenika Hristos-vog, u velikoj trpezariji svratišta, Hristos je govorio okupljenim. ''Taj noćni govor, Matej je detaljno zapisao i dugo se održao među narodom. Janael i Jairut su ga preneli i u Samariju, no vremenom se sasvim izopačio i na kraju zbog toga i izgubio. Dok je postojao, među narodom bio je poznat kao ''nočna propoved''. (jl.GEJ.01.221.25).
Ovo pisanje je izvod iz prve knjige ''Veliko Jevenđelje Jovanovo'':

01. Posle večere rekao je Ahab: ''Gospode, da mi je sve kristalno jasno o Tebi i o Tvojem biću već od Jesaire, to je razumljivo više nego samo po sebi. Zbog mene a i meni sličnih, ne bi bila potrebna takva golema znamenja, da bi nas ubedila da si Ti lično sam Jehova, koji deluje u telu čovečijem, tako-reći pozajmljenim od ove zemlje. Radoznao sam, da li će ovih pet farizeja iz Betlehema, koji izgledaju kao pošteni ljudi, da se zamisle nad tim, ko bi mogao biti Taj, koji je sve njihove bolesnike čudom ozdravio. Ako imaju barem malo pojma o tome, tada mogu skoro rukama opipati, da vekovima običan čovek tako nešto ne može učiniti. Mislim, da bi ih trebalo staviti na probu, pa bi se več pokazalo šta misle o Tebi.''
02. Rekoh Ja: ''Prijatelju, nemoj sumljati u to, da Ja sasvim pouzdano znam, da uopšte nije potrebno da bi ih ometali u njihovom ličnom razmišljanju. Ta zato je sutra tu još jedan dan, kada će se moći mnogo što-šta podesnoga dovesti u red. Pustimo ih da da se ove noći dobro odmore. Kao što šira treba vrenja da bi se promenila u dobro vino, slično vrenje potrebno je svakom čoveku u svojoj ćudi, ako hoće da pređe u punu i istinitu duhovnost.
03. Pogledaj, ako čovek ima sve što mu treba, tada se oseća dobro; ne brine, ništa ne radi, samo uživa i veoma malo ga interesuje da li postoji Bog, da li postoji život posle telesne smrti, da li je čovek nešto više od životinje ili je možda životinja nešto više od čoveka. Baš ga briga za planine i doline, nije ga briga ni za leto ni za zimu; pošto leti nađe neku senku ali i kupalište da se ohladi a za zimu ima toplu odeću ali i peć da se ogreje.
04. Isto tako sve jedno mu je da li je leto rodno ili nije; pošto je sebe obezbedio svim potrebnim stvarima za sledećih desetak godina, a ima i dosta novaca da može kupiti ako mu nešto zatreba.
05. Vidiš, takav čovek tada živi tako lagodno, kao ugojen priplodni bik u štali i ne razmišlja ništa više od priplodnog bika, ali isto tako nije ništa drugo do životinjski uživalac u čovećijem obliku.
06. Ako bi prišao tom čoveku te mu počeo propovedati evanđelje o carstvu Božjem, učinio bi ti isto što bi priplodni bik učinio dosadnoj muvi, koja mu u štali narušava njegovo udobno preživanje; te zamahne repom po gostu koji ga ometa pa muva mora brzo da pobegne da je ne bi povredio ili čak ubio.
07. I gle, takav bezbrižan proždrljivac daće znak svojim slugama da te najure, a sluge koji takođe nisu ništa drugo do rep takvog bezbrižnog uživaoca, koji su zato i tu da teraju muve, zaista će te najuriti; očigledno je da ćeš što pre pobeći na sigurnu udaljenost. Razmisli sada, kakav efekat je imalo tvoje najavljivanje evanđelja jednom proždrvljivcu.
08. Takvim bikovima Ja znam da učinim propovedanje sasvim drugačije; dopustim da ih zadesi jedna zemaljska nesreća za drugom; sa time utonu u svakovrsne brige, strah i teskobe pa začnu razmišljati, tražiti i postavljati sebi pitanja te se pitaju, kako je moguće da budu pritisnuti sa svih strana kada nikada i nikome nisu načinili nikakvu nepravdu i živeli su uvek kao uredni i pošteni ljudi!
09. A sve to im se događa samo zbog nužno potrebnog vrenja.
10. Na nivou pravoga vrenja, kod takvih ljudi javlja se žudnja za prijateljima, koji bi mogli da ih opet smire; i tada pođi ka njima te im najavi evanđelje, tada će te poslušati i nikada više neće podići svoj ponosni i besno mahajući rep!
11. Zato, upravo iz tog razloga je dobro, da ti naši gosti ovu noć dožive pravo vrenje; potom će sami u sebi postati duhovniji i mi ćemo sutra sa njima imati lak posao. Da li shvataš sada to? (jl.GEJ.01.219)
01. Reče Ahab: ''O mudrosti, o mudrosti! Kakve visine i kakve istine su sadržane u Tebi Gospode i kako budalasti smo mi ljudi! Večita istina jeste, da ništa ne može nastati bez prethodne borbene aktivnosti; a ja sam hteo odmah da idem Betlehemčanima i da počnem sa prosvetljivanjem! Oh ja središte svih gluposti! Zar ne kažu i grčki mudraci: 'Svaka aktivnost uslovljena je sa borbom i svaki učinak njegova je posledica', a ja toga nisam spoznao i kako to, da sada to znam !?
02. Da, ako se čovek u svojoj unutrašnjosti ne bori sa sobom i svojim različitim elementima, tada sve što počnemo od spolja, prazno je!
03. Sada su mi sasvim jasne čovekove poučne okolnosti i hteo bi da postavim, moglo bi se reći, glavno životno načelo, i mislim da cilj neću previše promašiti!'' Rekoh Ja: ''Daj da ga čujemo! Ja ga u sebi neću pogledati, pre nego ga ti kažeš.''
04. Reče Ahab: ''Ono što čovek od početka, od svih njemu pozajmljenih osobina, nije prethodno sam sebi dao, to mu ne može ni jedan Bog dati, bez da ga pokvari! Inače, Bogu je sve moguće, ali konkretno pri ovome, čovek ništa ne dobija!
05. Ko prethodno ne spozna samoga sebe, kako da spozna nekog drugog i konačno samoga Boga?! – To je bilo moje načelo. Gospode, da li sam daleko od cilja?''
06. Rekoh Ja: Prijatelju Ahabe, zaista, sve si tačno rekao. Tako je! Ono što čovek ne dodeli sam sebi i sa svojim samostalnim sposobnostima, toga mu ne može i ne sme dati niti Bog, a da ga time ne osudi!
07. Zato, ne budite samo slušaoci Moje besede, nego njeni oduševljeni izvršioci, tek tako ćete spoznavati u sebi njene blagoslove!
08. Pošto je Život delovanje – akcija, odnosno sila koja je uslov za život, a ne besposleno odmaranje, samo tako može i mora da se očuva život, čak i za večno! Znači, sa neprestanom akcijom svih svojih sila, jer u mirovanju i odmaranju nema trajnog života.
09. Određena ugodnost koju vam daje odmaranje nije ništa drugo do delimićna smrt sila, potrebnih za život; kome se i dalje sve više dopada besposleno odmaranje, posebno duhovnih životnih sila – duhovne aktivnosti, pošto bez duhovnih aktivnosti duh zakržljava. Kada duh zakržljava, sve se više i više predaje u naručje istinitoj smrti, iz koje ga posle ni Bog više ne može lako osloboditi.
10. Da, postoji takođe i pravi odmor, pun života; taj odmor je u Bogu i on je za svakog čoveka neizcrpno osrečujuće osećanje zadovoljstva, jer čovek sebe upravlja po Božjoj volji.
11. To osrečujuće osećanje zadovoljstva i to najasnije spoznavanje da se čovek zaista uvek upravlja prema volji Božjeg reda, jeste pravi, potpuno svesni odmor u Bogu, koji je jedini pun života, jer je upravljan sa potstrekačkom snagom. Svaki drugi odmor koji je sadržan iz zaustavljanja životnih sila, kao što sam već rekao, vodi u istinitu smrt, zato što su različite životne sile zaustavile svoje delovanje – ne obnavljaju se. Da li to razumete?
12. Reče Juda Iskariotski: ''Gospode, ako je tako, onda čovek mora bežati od spavanja kao od kuge; jer spavanje je sigurno početak nekih spoljašnjih životnih sila!''
13. Rekoh Ja: ''Svakako! Zato oni koji dugo spavaju, nikada neće doživeti neku posebno dugu starost. Ko u mladosti svom telu priušti pet časova spavanja i u starosti šest, većinom će dugo održati mladalački izgled. Međutim, onaj koji dugo spava brzo ostari, lice mu dobije mnogo bora, kosa mu posedi i u višoj strosti hoda unaokolo kao senka.
14. Tako, kao što telo zbog predugog spavanja sve više odumire, isto tako, pa još i više se to događa duši, ako počne da prestaje sa svojom aktivnošću, i sve to teče po Mojoj reči i volji.
15. Kada se besposlenost ugnezdi u duši, onda se tamo ubrzo ugnezdi i greh; jer bezposlenost nije ništa drugo do blagotvorno delujuća ljubav ali samo za sebe, i sve više beži od bilo kakve aktivnosti za nekog drugoga, jer ona zapravo hoće, da svi drugi rade samo u njenu korist!
16. Zato, posebno se čuvajte od besposlenosti i nerada, jer ono je pravo seme svih mogućih grehova!
17. Kao primer neka vam posluže bilo koje životinje grabljivice. Te životinje napnu svu svoju snagu u uništavajuću aktivnost samo onda, kada ih na to potera silna glad; kada su ugrabile plen i utolile svoju glad, tada se, posebno zmije, opet umaknu u svoje brloge i odmaraju danima.
18. Uporedite grabljivicu sa razbojnikom – ubicom! Takav čovek, koji izbegava svaki rad, mogli bi da kažemo takav đavo u mesu, danima se izležava u nekom od svojih razbojničkih gnezda; kada mu doušnici jave da će pored njegovog razbojnočkog gnezda da prođe bogat karavan, tada sa svojim pajdašima postavi zasedu, bezobzirno napadne karavan, pokrade i pobije trgovce da ne bi mogli da ga optuže! Eto to je plod besposlenosti i nerada.
19. Zato vam kažem: Čuvajte se pre svega besposlenosti i nerada; jer je to put sa široko otvorenim vratima za sve grehove koje možete zamisliti!
20. Uvek je odmor dobar za telesne udove posle nekog rada, ali zato je preterani odmor mnogo gori od nikakvog odmaranja.'' (jl.GEJ.01.220)

01. Gospod nastavlja: ''Ako je neko prešao dug put pa konačno stigao do prenoćišta i ako ne ide odmah da se odmori, već se malo razgibava, sledećeg dana biće na nogama već pre sunčevog izlaska, čitav dan neće osećati umor i što bi više nastavio svoje putovanje, sve manji umor bi osećao.
02. Ako opet neko ko je isto tako umoran od dnevnog hoda, kada stigne do prenoćišta pa se odmah baci na ležište, te ga napusti u podne sledećeg dana, nastaviće put sa savim tvrdim nogama i pijanom glavom, i kada sledećeg dana opet nastavi put, od silnog umora poželeće odmora. Veoma lako se može desiti da sasvim onemoća i ostane da leži na putu, ukoliko mu neko ne pomogne.
03. I šta je uzrok tome? Njegova prevelika želja za odmorom i sa time povezano njegovo slepilo – da odmor čoveka okrepljuje.
04. Ako neko hoće da postigne u nekoj grani umetnosti divljenja vrednu potpunost, u kojoj je potrebna velika spretnost ruku i prstiju, pitam: Da li će je dostignuti ako umesto da svaki dan neprestano vredno vežba, po ceo dan drži ruke u đepu iz kukavičije obazrivosti i straha, da bi mu ruke ili prsti postali pretvrdi i time nesposobni za umetnost?
05. Zaista, čak i Ja sa svom svojom mudrošću ne bi mogao da kažem, za koje vreme bi takav učenik mogao da postane virtuoz! Zato, dragi Moji prijatelji i braćo, iznova vam kažem:
06. Samo aktivnost i opet samo aktivnost za opšte dobro ljudi! Pošto je sav Život plod neprestane i neumorne Božje aktivnosti i samo zato se može i očuvati, i da to večito traje ali samo sa istinitom aktivnošću – radom, jer iz nerada i neaktivnosti ništa ne može da bude i ništa da dolazi sem smrt.
07. Položite ruku na svoje srce i osetićete kako je aktivno – radno! Život našega tela zavisi od te aktivnosti; kada se srce jednom zaustavi, tada je kraj prirodnog života jednog tela!
08. Kao što je mirovanje telesnog srca očigledno potpuna smrt tela, isto tako je i mirovanje duševnog srca smrt duše!
09. Srce duše zove se ljubav, a njenim otkucavanjem – treperenjem ona izražava stvarnu i potpuno akcionu ljubav.
10. Neprestana aktivnost ljubavi, to je ustvari neumorno otkucavanje – treperenje srca duše. Što bolje otkucava srce duše, to više nastaje života u duši, i kada je nivo života u duši tako visok da je jednak Božjem – najvišem životnom nivou, takav nivo života duše u njoj probudi duh Božji.
11. Taj duh Božji manifestuje se kao čist Život, jer je ustvari ta neumorna aktivnost duh, koji kao takav jednostavno prožme dušu, i tada u duši započinje večno neuništiv Život!
12. Vidite, sve to dolazi od aktivnosti i nikako i nikada od lenjog odmaranja!
13. Zato bežite od odmaranja i budite uvek aktivni, telesno i duhovno, i vaša plata za to biće večni Život!
14. Nikada nemojte da mislite da sam na ovaj svet došao da ljudima donesem mir i odmaranje: o ne, doneo sam mač i boj (simbolično)!
15. Ljudi treba da budu naterani na aktivnost, čak i sa nedaćama i raznovrsnim teškoćama, inače bi postali lenji kao i utovljeni volovi, koji bi sami sebe tovili za hranu večnoj smrti!
16. Isto tako nedaće i teškoće su uzrok da u čoveku nastane vrenje, vrenje za vrenjem, te se na kraju ipak razvije i nešto duhovno.
17. Svakako da bi se moglo reći: '' Nedaće i teškoće porađaju i nemilosrdnost, zavidljivost, srđbu, osvetu, proganjanje, razbojništva, ubistva.... to je zaista istina; no koliko god da su to teške reči i teška dela, po krajnjem ishodu bolja su nego lenji odmor, koji je mrtav i koji ne može biti uzrok ničemu što je dobro ali i ničemu što je slabo.
18. Zato vam kažem: Čovek neka bude prema Meni sasvim vruć ili sasvim hladan; mlakog ću ispljunuti iz usta!
19. Odlučan neprijatelj Mi je draži od mlačnog prijatelja; jer odlučan neprijatelj će Me prisiliti ka aktivnosti da ga pridobijem ili da ga prividno pobedim te da ga za večno načinim neškodljivim; sa mlačnim prijateljem postaću i sam mlačan i ako Me zadesi neka nedaća, zar bi Mi mlačan prijatelj bio od koristi?!
20. Zato je mlačan vladar za svoj narod kuga, jer pod takvim vladarem istruli duh naroda, te od ljudi nastanu još samo proždrljivi volovi i tegleći magarci! Oštar i tiranski vladar načini, da narod oživi te je sve puno aktivnosti iz straha pred kaznom; no ako tiranin previše divlja, većinski deo naroda će se dići na ustanak i oslobodiće se svog mučitelja.
21. Mislim da sam dovoljno govorio o značaju aktivnosti – radinosti i ubeđen sam da ste svi razumeli ovo učenje...(jl.GEJ.01.221)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži