10. Putevi života

 

 

Kada nismo potpuno zadovoljni našim putem kojim idemo kroz život, kada se pojave misli u smislu ''ovo ovako više ne ide'' najčešći razlog tome jeste, da nam utisci čulnog sveta i naša podsvest ne pružaju više nikakvo zadovoljstvo.
To je bio jedan od razloga, zašto su ljudi davnih vremena odlazili da čine ''pokoru'' na reci Jordan, da se ''pokaju'', i da ih Jovan krstitelj, vodom Jordana simbolično ''očisti od grehova'', te da se tako opet vrate na ''pravi'' put.
Priznati svoje ''grehe'' – priznati da smo zalutali znači, postati svestan svog položaja i stanja u čulnom i demonskom svetu, i svoje odvojenosti od duhovnog sveta.
No, pri tome problem jeste, koji je to od mnogih puteva ''pravi'' put?
Tako eto počinje odiseja traženja ''pravog'' puta, koji po merilu tragaoca, treba da bude od dotadašnjeg: lepši, lakši, bolji, korisniji, sređeniji, pošteniji, plemenitiji, duhovniji, Božji .... ali u svakom slučaju ta gradacija zavisi od nivoa svesti svakog tražioca posebno, i najčešće ona nema nikakvih dodirnih tačaka sa duhovnošću.

Kada sam bio na samom početku svesnog traženja puta kojim bi trebalo da idem kroz život, to je bilo davno, mnogo davno. Danas, verujem, znam i siguran sam, da se još uvek nalazim na putu traženja i da skoro svakodnevno otkrivam neku novu facetu tog neizcrpno složenog dijamanta koji se zove Život.
Puteva – puteva života ima mnogo, vrlo mnogo, baš kao što ima i istina vrlo mnogo; a istina ima više nego što ima ljudi na ovom svetu i tako, svaki čovek ide kroz život svojim putem koji je opet rezultat njegove istine.
Kada čovek spozna neku novu istinu, najčešće tada pokušava i da promeni put kojim ide.
Ponekad ga ta nova istina toliko uzdrma – probudi – osvesti, da iz osnova menja svoja ubeđenja, shvatanja i svoje životne principe.
Ponekad ga muka u životu dovede do toga da prizna, da je put kojim je do tada išao – živeo, bio stranputica.
Ako tada shvati da postoje mnogo puteva, tada začne među njima tražiti onaj pravi, i ako je na tom putu traženja uporan, istrajan, nepristrasan i pun nesebičnog strpljenja, shvatiće da postoji samo jedan pravi – istiniti put i da je sadržan u onoj Gospodovoj rečenici: “Ja sam Put, Istina i Život” i da su svi ostali putevi stranputice!

Svi putevi vode nekom cilju ali kada idemo stranputicama, tada nismo sigurni gde ćemo stići.
Često želimo prečicom da stignemo do cilja – stranputicom - brže i lakše i zato omađijani sebičnim željama i ciljevima, koristimo se i ponekim ili čak i svim porocima ovog sveta; kao što su laž, krađa, otimačina, sileđijstvo, razbojništvo itd... samo da bi stigli tamo pre drugih!
Stranputice, na kojima se mukotrpno luta, i na kojima se veoma lako i zaluta, najčešće vode u ćor-sokak ili čak i u provaliju, gde možemo da izgubimo čak i svoj život. Često su to u izvesnom smislu čak i duhovni putevi ili bolje reći ''putevi duhova'', kao što su: vračarstvo, magija, mistika, okultizam, astrologija, tarot, paranormalni fenomeni … i još mnoga druga stara, novija ali i najnovija, veoma popularna imena.

Savremen svet je naprosto lud za nadprirodnim. Da li postoje duhovi, šta to rade veštice, kako stupiti u kontakt sa mrtvima ... to su samo neka od pitanja, sa kojima možemo veoma brzo da zainteresujemo slušaoce.
''...Prezentacija paranormalnog putem masovnih medija, časopisa, televizije, filmova, seminara i kojekakvih radionica je jako unosan posao i namenjen je 'svima od 8 do 88 godina starosti' piše na jednom plakatu, koji poziva da za samo 60 eura doživite 'zdravo telo u zdravom duhu' (!?). U stvarnosti sve to namenjeno je uglavnom još ne formiranim ličnostima koje je najlakše zainteresovati za takve stvari, jer prvenstveno oni su uvek spremni na traženje u oblasti graničnog područja, sve jedno da li je reč o egzistencijalnim pitanjima ili o duhovnosti. Pritom, interesantno bi bilo saznati zašto najčešće traže na pogrešnom mestu? Da li zato što se do izvorske vode čovek mora pomučiti a ustajala voda u dolini je tu pored nas?''
Sve to bavljenje sa tim nepoznatim silama, ....''jeste pokušaj da se manipuliše okolina i ljudi, to je pokušaj ljudi, da ostvare nešto iz svoje sebičnosti, kako bi barem donekle upotpunili neke svoje najskrivenije čežnje i hirove. Sve te prakse imaju za svoju osnovu: manipulaciju; pri čemu se želi staviti žrtva u položaj zavisnosti – ropstva i prisile, kako bi se ostvarile određene težnje onog koji vrši tu manipulaciju.''

Poznati rumunski vrač Katalin Falcesku, koji več šest godina boravi u Srbiji (Negotin) priča: ''Prava vračara mora da obavi svoju ponoćnu 'molitvu' nekom svom predpostavljenom, koji joj daje snagu i volju da uspe i istraje.Ta 'molitva' mora biti izgovorena uvek u određeno vreme, ma gde se ta osoba nalazila. Tu nema izuzetaka i izgovora, inače, još iste noći može da se oprosti sa svojom glavom. Ovde su greške nedopustive i nema ispravki. Treba izaći na guvno, poprskati se vodicom u kojoj su noćivale magijske trave, kleknuti i pognute glave zahtevati dodatnu moć. U tim molitvama treba tražiti dodatnu snagu i želju da se uspešno proteraju čini, da se neka osoba omađija i privoli, da se puste 'omrazi', da neko ozdravi.... Na drugoj strani ima takvih molitvi u kojima se zahteva da se neko razboli i postrada, da nema poroda i uspeha na sudu, školi, putu, sa stokom.... To su opake stvari, ali i to se radi za velik novac. Ima mnogo takvih, bez obzira na njihove izjave, da se bave samo poštenim radom i da pomažu samo u nevolji. U to sam potpuno siguran, da se oko toga ne bi lagali i izmišljali svakojake gluposti.''
Ikonija Ružić, poznata kao baba Kona, vračarskim poslovima se bavi više od šezdeset godina. Odrasla je u podnožju planina Miroč i Deli-Jovana, između ostalog priča: ...'ima nas podosta. Evo na primer, u Mosni je baba Anka, u Golubinju Mika, u Klokočevcu sam ja, u Crnjaku Mila, u Rudnoj Glavi su Milica i Veselina, u Vratni Desanka, u Urovici Marija'..“ eto tako piše poznati istraživač Zlatimir Pantić.

Sve je to sasvim drugačije u velikim gradovima, u ''civilizovanim'' uslovima, tamo vrač ili vračare - savremeni magovi, su organizatori mističnih škola, seminara ili ''radionica'' tipa: “kako da budete sretni” i “kako da dođete do potpunog ozdravljenja” pa čak i “kako da i vi postanete mag”!
Snalažljiviji magovi – učitelji – najčešče varalice, oboje svoje seminare još i turističkim putovanjima, “na kojima se približavate neposredno Bogu, hodajući svojim nogama, stazama kojima je hodao Hristos, i sve to za neverovatno malu cenu, za pet dana samo 780 eura pod uslovom da uplatite celokupan iznos još u toku ove nedelje”. Nedelju dana uoči polaska na put, organizator vas pismom potseća i pita, da li ste sebi već obezbedili avionsku kartu Frankfurt – Jeruzalem.

I sasvim prirodno, da se i takvi putevi nazivaju “duhovni putevi”, ali takvi putevi vode u ćor-sokak, gde se isto tako žanje samo ono što je posejano. Ta zakonomernost u našem životu teče nemilosrdno hteli mi to ili ne; nezavisno od toga da li nju priznajemo ili ne-priznajemo!
Život je beskrajan tok neizbežno uslovljen zakonom uzroka i posledice a beskrajnost u tom slučaju znači, njega ne može zaustaviti ni smrt, jer Život teče dalje na drugim nivoima - u drugim dimenzijama, - u nedogled.
Eto, data nam je slobodna volja, da sami odlučimo da li hoćemo beskraj ili “samo dovde”!?

Pogledajmo pobliže, šta su uglavnom ciljevi ovakvih puteva - okultno-mističnih praksi:
• Zaraditi novac i pridobijati bogatstva u bilo kom vidu;
• Pridobiti što više tajnih sposobnosti i moć nad ljudima, nad duhovima, nad prirodnim silama, prirodi, zemlji, kosmosu;
• činiti čuda tajanstvenim sredstvima i metodama;
• prepoznati i ovladati prirodnim elementima i zakonima prirode;
• da se stvara, održava i uništava;
• da se priziva sreća ili nesreća;
• da se ostvari moć, uticaj i bogatstvo;
• da se priziva zdravlje ili bolest;
• da se utiče na okolinu: zaštitnički ili drugačije, na nečiju volju ili nevolju ili da se neko kontroliše;
• da se što više pridobijaju ljudske spoznaje;
• da se maksimalno pridobija energija......
Varalice ali i praznoverni ljudi sva ta svojstva i sposobnosti pripisuju Bogu, i da bi ih što više pridobili, to čine uglavnom na dva načina:
• najčešće sujevernim sretstvima i bez poznavanja bilo kakvih okultnih praksi ili;
• svesnim poznavanjem nekih od pomenutih okultnih praksi.
Poneki ljudi ne žele da shvate da u prirodi života postoji red - prirodni red – Božji red i da zakonomernost ne poznaje i ne priznaje našu ljudsku želju da živimo ''preko reda''. Život nam daje uvek kada treba da daje, kada zaslužimo i po strogo određenim pravilima i određenom redu.

Međutim, to što pojedinac ili grupa čine pri sprovođenju tih okultnih praksi, šta se pri tome oslobađa, u kojim duhovnim dimenzijama se pritom kreću i koga kontaktiraju, o tome veoma retko neko nešto zna. Sve se dešava po principu: ''Ako pomogne, radimo na tome i dalje, ako ne pomogne, nikom ništa!'' Da su ovakvi pokusi sve drugo samo ne bezopasni, i da mogu nastati teške opsednutosti ''paklenskim duhovima'', to vrlo retko dožive, ali su zato veoma česta depresivna stanja, koja medicina ne zna kako da leči, i u kojima pojedinci budu skoro redovno opsednuti i suicidnim mislima.
Kada se svesno čine takvi eksperimenti, tada se dobrovoljno i poslušno podređujemo uputstvima i pravilima, dobijenim ili propisanim iz onog nivoa duhovnog sveta, koji ne bi smeli da kontaktiramo upravo zato, jer ne poznajemo zakonomernosti toga sveta.
Pre ili kasnije svakom magu (vraču ili vračari) biće jasno, da su magično–okulistička dejstva učinjena ne vlastitim umećem, već delovanjem pomenutih duhovnih sila i zato su spremni da svašta čine, samo da bi pridobili ali i zadržali naklonost ovih duhova.
Oni pak koji se bave ''belom magijom'', u svojoj dobronamernoj naivnosti misle, da za to, što su im ciljevi dobri i ispravni, da je to i po Božjem redu, da je Bogu milo i da je pomagano Božjim silama – arhanđelima i anđelima. Duhovna bića sa kojima stupaju u komunikaciju podupiru ih godinama u tom uverenju.
Zato je veoma teško ubediti sve one koji se bave tako-zvanom ''belom magijom'' da i pored toga što su im motivacije i ciljevi dobri, oni su to samo naizgled, i da se i ''bela magija'' bavi nedozvoljenim metodama koji su svi do poslednjeg protivni Božjem redu. Tek kada ''beli mag'' potpuno padne pod uticaj ovih, na izgled, dobrodušnih duhova, odnosno demona u svetlosnom obliku, kada postanu sasvim zavisni i opsednuti tim duhovima prirode – demonima ali i svojim lično stvorenim Elementalima, tek tada pokazuju oni svoju pravu, istinitu prirodu a tada je najčešće suviše kasno da bi mogli da se od njih oslobode.

U našem narodu još uvek i veoma mnogo praktikuje se bajanje, vračanje, gatanje, gledanje u šolju, u dlan, u karte, u pupak, u kosti, u žar itd... Praznoverje je tako rašireno da se u nekom vidu odomaćilo skoro u svakom domaćinstvu. Vrađbine su postale običaj i tradicija, koje se praktikuju ne samo po našim kućama, već i u crkvenim obredima.
Evo jednog primera, piše sveštenik SPC-Altena, za ''da se ne zaboravi'': ''....položajnik kada uđe u kuću i pozdravi ukućane sa ''Bog vam pomogo'', ode pravo do ložišta koje je več pripremljeno i počne da đara vatru govoreći pritom na glas: Kolko iskrica tolko parica, kolko iskrica tolko zdravlja, ...tolko dece, tolko pšenice, pilića, prasića, ždrebadi, teladi, .... Bože daj, Bože daj, Bože daj ...''

Postoje bezbroj praznovernih običaja, tradicija – magijskih metoda i varijanti, no svima je zajedničko, da se ostvare egoistični ljudski ciljevi.

Prosto je neverovatno kolika je ogromna raspostranjenost koriščenja zaštitnih sredstava i pribora, koji se koriste čak i od strane visoko-obrazovanih ljudi!
Tržište je prepuno raznoraznih amuleta, talismana, fetiša, medaljona, maskota, okovratnika, narukvica, krstova i krstića, potkovica, dragog kamenja, relikvija, osvećenih predmeta, magnetnih uložaka, svete vodice, svakojakih zapisa koji se ušivaju u odeću itd, itd.....
Nošenje lančića sa zlatnim krstićem oko vrata sigurno označava simboliku priznavanja Hrista.
Staviti se pod Njegovu zaštitu da, ali ne spoljašnjim oznakama! Bog je duh i svako priznavanje Boga mora biti u duhu, odnosno vršenjem volje Njegove a ona glasi: '' Ljubi Boga svim srcem svojim (srcem duše svoje), svom dušom svojom i svim umom svojim a bližnjega svoga kao samoga sebe .'' Sve drugo, što ne sadrži u sebi te elemente jeste praznoverje! Možda će neko reći da je to je tačno ali da je to što čine sasvim bezazleno!
No, kako ne postoji bezazlena krađa, tako isto ne postoji ni bezazleno praznoverje, jer sve što utisnemo u našu potsvest ili svest, postaje činioc naše ličnosti - formira naše životne principe!
Pogledajmo šta o tome govori Gospod, u kratkom izvodu iz knjige ''Himmelsgaben'' (nebeski darovi), koju je neposredno diktirao J. Lorber-u:
''Uzmimo na primer jednu sliku, na kojoj sam prikazan razapet na krstu. Ako saberemo sve takve slike po celom svetu, da li će zbir tih slika više da pomogne nego jedna jedina slika ili, da li će veće slike imati veću snagu od manjih slika? Da li će možda posvećen krst biti snažniji od neposvećenog – i da li će posvećena slika na glavnom crkvenom oltaru biti mnogo snažnija, od neke isto tako posvećene ali manje slike koja se nalazi u nekoj kapelici?! Zar ne vidite već na prvi pogled, koliko je sve to glupo?'' (jl.him.383.35-36)

Hristos se veoma jasno izrazio, u ''Veliko jevanđelje Jovanovo'' knjiga 8, kada je rekao:
''Šta to mogu nekome da pomognu, neki određeni znaci, relikvije, kamenje, brojevi, mlad mesec i znaci zvezda? Ne samo da ne koriste već štete duši a kroz nju i telu.'' (jl,GEJ.08.215.12)

Kada se bavimo praznovernim akcijama, sve jedno da li svesno ili nesvesno, mi sebe stavljamo na nivo vibracija koji vlada u astralnom svetu gde borave takvi nezreli duhovi (vrači, vračare, veštice ...) i time istovremeno sebe stavljamo pod njihov uticaj.

Iskustva su pokazala da se najčešće nešto i ostvari ali sasvim suprotno od onog što se tražilo. Znači, ko svoje bogatstvo ostvari okultnim metodama, na kraju bude sasvim siromašan; ko ostvari svoju ljubavnu vezu na ovakav način, uvek doživi i razvod pa i mržnju od strane te osobe.
U sredini gde vlada praznoverje i gde se praktikuje spiritizam, vračanje, magija i okultizam bilo koje vrste, tamo se veoma često dešavaju mnoge čudne – misteriozne stvari ali najčešće su to: strah, mora, depresija, odnosno neobjašnjivi ''napadi'' iz nevidljivih izvora, ''unutrašnje nevolje'', opsednutost, nevolja za nevoljom, bolesti itd, itd

Jednom prilikom, Gospod o tome odgovara Kisjonah-u, ali i svim drugim prisutnim učenicima:
''....zato molim tebe ali i sve ostale prisutne, da ovo zadržite za sebe, jer nije za svakoga dobro da sazna o ovome; svi ti egipatski i persijski vrači nalaze se u savezništvu sa duhovima - demonima, gnomima (i svojim Elementalima) i uz njihovu pomoć izvode svakakve vrađbine. Sva takva vračanja (uz pomoć duhova prirode i duhova pakla), su Bogu odvratna, te onaj koji ih upražnjava, zaista će teško doći u carstvo Božje! Jer ovakvi vrači onemogućavaju tim duhovima da nanovo uđu u meso (da se reinkarniraju); a kada oni umru, tada postaju zarobljenici ovakvih nezrelih duhova i veoma teško se od toga oslobađaju, jer neprestano uzimaju u sebe prirodu nezrelosti od tih golih duhova prirode. Kažem vam: Proklet neka je svaki čarobnjak! Jer nikada se još nije desilo da je neki pravi čarobnjak sa svojim čarobnjaštvom učinio nešto dobroga! Posvuda je izražena samo najgora lakomost, požuda za bilo kakvu dobit - korist, najoholija strast za vlašću i takvi duhovi moraju dobiti svoju ponižujuću platu u najdubljem paklu!''(jl.GEJ.02.065.06)
''Da prijatelji Moji, tim ljudima koji se smatraju za polubogove, jednom baš i neće ići najbolje, jer oni sve ljude koji nisu upućeni u njihovu umešnost, najsramnije varaju i preverama ih dovode do raznih zlih rabota. Zato se takvim sleparima nikada ne može ništa dobroga desiti, jer oni zaista svakome nude prazno ništa, za ogromno para, te su pravi uzročnici nebrojenih grozota i grehova za uništavanje ljudi!'' (jl.GEJ.02.065.08)
''Naravno, kada se poboljšaju, poprave – pokaju (magovi, vračevi, vračare itd ...), tada i oni mogu biti blaženi; ali upravo žalosno je, da je ova vrsta ljudi najmanje naklonjena tome da se poprave! Pre će da se poprave i pokaju razbojnici, lopovi, ubice, kurvari i kurve i brakolomci; kralj pa i car će odložiti svoju krunu ali vračevi i svi oni koji se bave bilo kojom okultnom rabotom to nikada neće! Njihovi nevidljivi pajdaši im to jednostavno neće dozvoliti:
Zato ponavljam: Prokleto neka je svako zlo čarobnjaštvo; jer po njoj su došli svi gresi na ovaj svet!
Ko hoće da čini čuda, mora za to imati unutrašnju moć dobijenu od Boga; i tada neka čini čuda ali samo tamo, gde to traži najveća nužda!
Onoga koji čini lažna čuda i prorokuje sa svakojakim izrekama i znamenjem, njega i ne-treba prokleti, jer je več proklet po svojoj volji. Zato, čuvajte se zlog čarobnjaštva ali i prorokovanja; jer sve to je najveće zlo za čovečiji duh'' (jl. GEJ.02.065.10-13)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži