15. O prasupstanci i pramateriji

 

 

Odlomci iz sedme knjige „Veliko Jevanđelje Jovanovo“.
Pouka koju je arhanđeo Rafael dao Lazaru na maslinskoj gori kod Lazarevog konaka.
(4.Moj.21:14) (jl.Gej.07.014-020/11)


27. ... i reče Lazar: „Najdražji slugo Gospoda, koji si prepun Božjeg blagoslova kaži mi, kako si u stanju da činiš takva čudesa i to sve u jednom jedinom trenutku!“
28. Rafael mu odgovori: „Dragi moj prijatelju, kada bih ti sve to do tančina objasnio, razumeo bi o tome veoma malo a možda i baš ništa. Za sada mogu samo da ti kažem, da je kod Boga sve moguće!“ (jl.GEJ.07.014. 27-28)

Jedno objašnjenje materijalizacije

01. Rafael nastavlja: “Ustvari ja, sam iz sebe isto tako ne mogu ništa da uradim kao i ti; ali ja sam čist duh i moje trenutno telo koje sada vidiš, načinjeno je iz sakupljene materije koja se nalazi u vazduhu. Kao duh, mogu da budem sasvim ispunjen duhovnom voljom Gospoda, i onda mogu da delam kao i sam Gospod. Znači, kada sam ispunjen duhom Gospoda, onda nemam drugu volju do Gospodovu, i nemoguće mi je da nešto drugo poželim, do samo ono što sam Gospod želi a ono što Gospod poželi, to je onda odmah i tu.
02. Vidiš, sve što je ovde na ovoj ili nekoj drugoj zemlji i sve što raste – zajedno sa zemljom – sve su to čuda proizašla iz volje Gospodove. Pošto je kod stvorenja pri stvaranju inteligencije i oživljavanju potreban određen redosled, onda malo po malo, iz Njegove volje proizlazi jedno iz drugoga. Da je Gospod hteo drugačije da obrazuje - učvršćuje inteligenciju i oživljava stvorenja, mogao je svojom svemogućnošću da stvori svet samo u jednom jedinom trenutku – poput munje.
03. U vazduhu ove zemlje, sadržane su u razređenom stanju sve supstance i sve materije jedne zemlje! Doduše ti, svojim zemaljskim čulima ne možeš da ih opažaš, ali jednom savršenom duhu to je sasvim lako, kao i što je tebi lako da podigneš jedan kamen sa tla i utvrdiš da on nije ni riba ni parče hleba. Isto tako je lako jednom duhu, da iz vazduha sakupi potrebnu materiju za neki određeni predmet i u trenutku stvori ono, što bi po prirodnom redosledu nastalo postepeno razvijajući se.
04. Kako je to moguće jednom savršenom duhu? To je prirodnom čoveku sasvim neshvatljivo, dokle god nije u duhu sasvim preporođen. Čak i ja ne mogu da ti to pobliže objasnim. Ono što mogu to je, da ti dam neka mala uputstva o nekim pojavama u prirodi.
05. Vidiš, u svakoj klici biljaka i drveća, nalazi se jedna mala i nežna opna – jedna specifična inteligencija u obliku iskrice, koja je za tvoje oko nevidljiva! Ta iskrica je ustvari prvi prirodan život semena a time i čitave biljke. Pomisli sada da postoje skoro bezbrojna količina raznoraznih biljaka i drveća, koje imaju i različita semena i u čijim opnom zaštičenim klicama se nalaze takođe duhovne klice različitih inteligencija!
06. Kada ta različita semena staviš u zemlju, one omekšaju toplotom i vlagom iz zemlje i vazduha, te tako započne rad duhovne iskrice, koja veoma tačno prepoznaje potrebnu materiju iz okolne vlažne zemlje i vazduha, počne da je privlači svojom specifičnom snagom volje i iz toga stvara onu biljku i plod prema inteligenciji i odgovarajućoj snazi volje koju je dobila od Gospoda.
07. Da li bi ti mogao da izvučeš potrebnu materiju iz okolnog vazduha, tvojim razumom, tvojim čulima i tvojom voljom? Sigurno ne; jer i ti piješ i jedeš da bi se nahranio, i pojma nemaš kako tvoj – tebi sasvim nepoznat duh – koji prebiva u srcu duše tvoje, kao tajanstvena volja ljubavi Božje; svojom, tebi opet nepoznatom voljom i visokom inteligencijom, iz uzete hrane odvaja i usmerava one tvari i materiju na mesta u organizmu, koja su tamo neophodno potrebna.
08. Ako sve ovo što sam ti rekao, smisaono i dublje posmatraš, onda ćeš uvideti da su sve to prava čuda, koja se dešavaju pred tvojim očima i to sve po volji Gospoda. To što sam ja, kao savršeni duh, sakupio iz vazduha u jednom trenu, to mogu isto da urade i nepotpuni duhovi prirode, sa svojom ograničenom inteligencijom i isto tako ograničenom snagom volje, ali samo postepeno i malo pomalo.” (jl.GEJ.07.015)

Rad duhova prirode i tajanstvenost čuda

01. Nastavlja Rafael: “Pogledaj, da li ti vidiš materiju iz koje nastaje čisto zlato, ali koje kao takvo sigurno ne lebdi unaokolo po vazduhu; ali ja ga vidim i u vazduhu, i mogu ga razlikovati od druge, mnogobrojne materije. Pošto ja to mogu, a mogu i svoju volju da izdužim na odgovarajući način u svim pravcima, te isto tako mogu da privučem u vazduhu sadržanu čistu materiju zlata na jednu gomilu. Ili, da tom zlatu dam odmah neki određen proizvoljni oblik, kao na primer pehar (čašu) i odmah češ pred sobom videti proizvoljno veliku gromadu zlata ili več izrađen zlatni pehar. I sve to će biti iz čisto prirodnog zlata, koga ljudi iskopavaju u brdima i planinama, prečiščavaju odstranjujući drugu materiju i na kraju ga tope dajući mu raznorazne dragocene oblike.
02. Neki duhovi prirode u materiji brda i planina, koji su u nekoj rodbinskoj vezi sa slobodnom materijom zlata iz vazduha, privlače sebi to zlato svojom malom inteligencijom i slabom ali združenom snagom volje – apotekari to nazivaju privlačnom silom – i to se dešava malo pomalo, ali posle stotinak godina na jednom mestu se ipak sakupi podosta zlata.
03. Da se takvo sakupljanje zlata u prirodi dešava veoma sporo, kriva je mala inteligencija i isto tako slaba snaga volje ovih duhova prirode, osuđenih na takvo potrebno stanje.
04. Ja, kao najviše slobodan i savršen duh, obezbeđen sa najvišom snagom volje iz Boga – koja je bez broja, bez mere i u svoj svojoj punini, to mogu da učinim trenutno. Kao što sam ti upravo pokazao - , što jednostavna i slaba inteligencija, i isto tako slaba snaga volje prirodnih duhova, može isto da učini ali veoma sporo i postepeno.
05. Pripazi, kako ću sada pred tobom da učinim jedno čudo! Tebi za ljubav to ću učiniti na nešto sporiji način, da bi mogao bolje da primetiš, kako se zlato iz slobodnog vazduha sakuplja upravo u tvojoj ruci! Evo, več vidiš na tvom dlanu kako se oblikuju čestice zlata. Sad je več vidljiva kružna ploča – dno pehara, i gle kako se polako, po ivicama uzdižu zidovi pehara i za još nekoliko trenutaka i imaćeš u ruci potpuno oblikovan pehar iz čistog – da kažem – prirodnog zlata, koga može da vrati u pramaterijalno stanje samo savršena snaga duha i nikakva druga snaga prirode. Ali ja ću ti ostaviti ovaj pehar takav kakav je, tebi na upotrebu ili neka ti neki zlatar iz toga načini nešto drugo.
06. Video si kako sam na sporiji način načinio čudo pred tobom; sada ispruži drugu ruku, i u njoj ću načiniti trenutno isto takvo čudo! Eto u jednom trenu imaš potpuno isti pehar i u levoj ruci.
07. Kao što mogu to, pomoću u meni nalazećoj snagi, isto tako mogu i sve drugo, što sam upravo malo pre učinio tebi ali i za mnoge prisutne goste. No tu hranu, ne moraš gostima da pokloniš; jer sve su to bogati trgovci i zato neka plate sve što su pojeli i popili. Posle ovoga, svaki od njih će otići u svoju trgovinu, gde će svojom vikom da namame kupce. Zato pusti svoje sluge neka svakome naplate račun.” (jl.GEJ.07.01-07)

Pramaterija stvaranja

01. Kada su se svi gosti razišli, upita naš prijatelj Lazar arhanđela Rafael-a: “Čuj, ti duhu čovečiji, koji si prepun Božjeg spasa, upravo si rekao, da se u vazduhu nalazi bezbrojna količina svakovrsne slobodno lebdeće i nevezane pramaterije i prasupstance, koje mudrošću i voljom jednog potpuno – savršenog duha mogu biti kao takve prepoznate, te sakupljene i povezane u jedno čvrsto telo! Primerima sa kojima si mi pokazao to je sve vrlo jasno; no pored toga pade mi na pamet još jedno važno pitanje koje se nalazi u sledećem: Pramaterije i prasupstance mogu da se nalaze u vazduhu ove zemlje, kao što si mi to veoma jasno pokazao; ali kako su se stvorile prvobitno? Kako su stigle u tako velikoj raznovrstnosti u vazduh naše zemlje, a najverovatnije u još većoj raznovrstnosti u vazduh bezbrojno drugih, zemlji sličnih planeta i svetova, o kojima nas je Gospod lično, mene i mnoge druge učenike, milostivo učio? Objasni mi još i to!“
02. Reče Rafael: “Lazare, Lazare, zar ti se to nije več samo po sebi razjasnilo! Zar postoji sem Boga nešto, što nije proizašlo iz Njega? Zar nije sve što od večnosti ispunjava beskrajni prostor Njegova misao, Njegova ideja, Njegova mudrost, Njegova volja?
03. Vidiš, Njegove misli u nikad presahnutoj punoći od jedne večnosti ka drugoj, su ustvari prasupstanca i pramaterija, iz kojih je sve što je načinjeno ovde na zemlji i u nebesima i što postoji kroz večitu nepodeljenu moć Božje volje. Niti jedna misao i niti jedna ideja ne može da nastane i opstane čak ni kod Boga, bez Njegove volje. Time što iz najviše Božje inteligencije proizlazi svaka pojedina misao i svaka pojedina ideja Njegovom voljom, one same u sebi več sadrže jednu posebnu inteligenciju odgovarajućeg dela Božje volje, tako da svaka pojedina misao ili ideja Božja noseći več u sebi Božju volju, nemože imati svoga kraja kao i sam Bog koji nema kraja, jer Bog, u svojoj svetlošću prepunoj samosvesnoj sferi, jednom zamišljenu misao ili još dublje prihvaćenu ideju nikada ne može zaboraviti. Kako je kod Boga jednostavno rečeno nemoguće da zaboravi svoju misao ili pripremljenu ideju, tako je i svaka pa i najmanja misao ili prividno beznačajna ideja Božja večita, i u svojoj praduhovnoj osobini neuništiva.
04. Pošto, kako je več rečeno, svaka pojedina misao i svaka pojedina ideja Božja delimično nosi več u sebi a i mora da nosi poput iskre Božju inteligenciju a po potrebi još i Božju volju, jer bez volje Božje nikada ne bi mogla da bude osmišljena, svaka takva pojedina misao i svaka takva pojedina ideja Božja ili sama za sebe, ili kroz više načina međusobno povezanih misli – što je jedna ideja – jeste kao jedno za sebe postojeće ja – sopstvo, koje samu sebe obučava na svoj način i u svojoj sferi, koje se usavršava u sebi i za sebe u to što jeste, koje se razmnožava u beskonačnost i koja mogu mudrim povezivanjem sa drugim pramaterijama i prasupstancama da budu i plemenitije i potpunije.
5. Na takav način, jedno buduće sunce na samom začetku je čist, svetlucajući etar ili jedno sebi – prigrabiti bezbroj mnogo misli i ideja Božjih, koje u svojoj osnovi več sadrže odgovarajući deo volje iz Boga. Tada one privuku sebi iz beskrajnog etera, pomoću u sebi sadržane volje Božje, sebi sličnoga, sve više i sve više, te tako pređašnji svetlucajući eter postaje sve gušči i malo po malo dobije gustoću ovog zemaljskog vazduha. Taj vazduh se malo po malo zgušćava ali i sve više i više, te na videlo dolazi voda ali i ona se malo po malo zgušćava pa iz toga nastaje mulj, blato, kamen a time jedno več čvršće kopno – čitava zemlja – svet.
6. Eto dakle, te međusobno povezane prvobitno duhovne prasupstance i pramaterije, sada u takvom neslobodnom – vezanom stanju počinju sve više i više da se osećaju nelagodno – neudobno, te da bi bili slobodniji postaju aktivni, pa u takvom nebeskom telu, posebno u njegovim čvrstim i teškim delovima nastaje žestoko vatreno. Sa tom vatrenom žestinom stisnute, prvobitno slobodne prasupstance i pramaterije no sada kao čvrsti delovi jednog novog nebeskog tela bivaju rastrgnuti i veoma često bude unutrašnjost na spoljašnosti i obratno, spoljašnjost bude bačena u unutrašnjost i tek posle mnogo takvih borbi bude dovedeno u mirniji red jedno novo nebesko telo – jedan nov svet, te u njemu zarobljene pramisli i praideje Božje onda nalaze drugi put da bi se odvojile i oslobodile velikog pritiska.
7. I gle, tada ubrzo nastaju raznorazne biljke i životinje i tako sve do čoveka u kojem čak veoma mnogo pramisli i praideja Božjih tek nalaze svoje izbavljenje iz svoje stare osuđenosti. Tek tada spoznaju Boga kao praosnovu celokupnog Bi-stva i celokupnog života, i tek tada se vraćaju Njemu ali sada kao samostalna, najslobodnija bića – što znači, pošto shvatiše da su živeli po Njegovoj volji.
8. No u tom čistom, slobodnom i samostalnom duhovnom povratku, na mnogobrojnim i najrazličitijim nebeskim telima postoje i velike razlike kako po unutrašnjosti njihovoj tako i međusobno. Ali najpotpuniji povratak iz jednog sveta ka Bogu jeste i ostaje (moguć) samo sa ove zemlje, pošto samo ovde svaki čovek u svojoj duši i u svom duhu može da bude potpuno sličan Bogu, no samo ako on to hoće; jer ko ovde stremi ka Bogu, taj će i doći Bogu. Razumeš li ovakve stvari? “
9. Reče Lazar: “To razumem zaista, pošto u vezi stvaranja čitavog sveta, o čemu nam je Gospod govorio još uvek su u meni ta predznanja; ali podosta je toga što mi je još uvek nerazumljivo te bi da te o tome priupitam.“
10. Reče Rafael: “O dragi moj prijatelju, to je i kod mene čest slučaj! Pošto je u Bogu sadržano još puno i beskrajno mnogo toga sakriveno, o čemu mi posle Boga najviši i najčistiji duhovi još uvek ništa neznamo, pošto Bog ima za svoje dobre i čiste duhove tako veliku zalihu, da ih i dalje večito iznenađuje sa nikad pomišljenim novim stvaranjem koje proizlazi iz Njegove ljubavi i mudrosti. I gle, tako se i može desiti da me upitaš ovo ili ono a ja ti o tome neću moći dati nikakvo obaveštenje!“
11. Reče Lazar: “Da da, to ti potpuno verujem; no o čemu bih te ja sa svojim još veoma ograničenim ljudskim razumom upitao, o tome ćeš sigurno moći da mi daš objašnjenje!
12. Vidi, čitao sam još davno u jednoj staroj knjizi sa naslovom “Jehovini ratovi”, gde je pisalo na jednom izuzetno mističnom jeziku, o padu prastvorenih anđela!
13. Piše, da je na početku Bog najpre stvorio sedam velikih duhova, sličnih sa sedam koji su u Bogu. Dao im je veliku moć a isto tako i veliku mudrost, kako bi i oni mogli, slično Bogu, da stvaraju u velikom broju sebi slične manje duhove, te bejaše večiti prostor ispunjen bezbrojnom armadom duhova.
14. Najveći i najmoćniji od tih sedam prastvorenih duhova bio je po starim spisima Lucifer. No on se uzdigao u svojoj moći i veličini, hteo je ne samo biti jednak Bogu, hteo je da gospodari i hteo je biti iznad Boga. Bog se nato naljuti, zgrabi izdajnika i gurnu ga od Sebe u osuđenost. Ostalih šest velikih duhova sa svojim bezbrojnim podduhovima ostadoše kod Boga i služaše samo Bogu iz jedne večnosti u drugu večnost. Međutim, pod-duhovi Lucifera, kao njegovi poslušni đavoli, i zajedno sa njime, za večito su od Boga odbačena ta bića i osuđena da gore u večitom ognju Božje srđbe; i stalno su izloženi da pate najveće muke bez bilo kakvog olakšavanja. Pa šta sada kažeš na sve to ti, kao jedan sigurno isto tako od prvih anđela Božjih? “ (jl.GEJ.07.017)


Sedam praduhova Božjih u čoveku

(Kako bi se bolje i preglednije shvatila bitnost Hristovog učenja o sedam praduhova Božjih, prevodioc ovog teksta nabraja ih unapred po redosledu:
Prvi duh Božji jeste ljubav.
Drugi duh Božji jeste mudrost (svetlost koja proizlazi iz ljubavi).
Treći duh Božji jeste volja.
Četvrti duh Božji jeste red.
Peti duh Božji jeste ozbiljnost.
Šesti duh jeste strpljenje i
Sedmi duh jeste milosrđe.)

01. Rafael nastavlja: “Tvoje pitanje je upravo odgovarajuća slika o onome što sam ti do sada govorio, o stvaranju ili o postepenom formiranju (postepenom nastajanju) jednog celokupnog nebeskog tela.
02. Prastvoreni veliki duhovi jesu upravo misli u Bogu i iz njih nastale ideje.
03. Pod mističnim brojem sedam treba razumeti savršeno izvorno Božansko i Bogu slično u svakoj misli koja je izašla iz Boga i u svakoj od Njega nastaloj ideji.
04. Prvo u Bogu jeste ljubav. Ona se nalazi u svemu što je stvoreno; jer bez ljubavi ništa ne bi bilo moguće.
05. Drugo jeste mudrost, koja kao svetlost proizlazi iz ljubavi. I nju možeš videti u obliku svakog bića; jer što je jedno biće prijemčljivije na što više svetlosti, to je njegov oblik razvijeniji, čvršći i lepši.
06. Treće, ono što proizlazi iz ljubavi i mudrosti jeste delotvorna volja Božja. Tek kroz volju Božju zamišljena bića dobijaju svoju realnost, da su zaista stvarna i da jesu, - u protivnom bi sve misli i Božje ideje bile kao što su tvoje misli i ideje – prazne odnosno, nikada se ne bi sprovele u delo.
07. Četvrto, ono što proizlazi tog iz trojstva, jeste i zove se red – uređenost. Bez ovog reda ni jedno biće ne bi moglo da ima postojan i stalan oblik a time ne bi nikada moglo da ima neku određenu svrhu. Jer ako upregneš vola pred plug, a on promeni svoj oblik u recimo ribu ili pticu, zar češ imati od njega neku korist? Ili ako bi hteo da pojedeš neki plod a on se pred tvojim ustima pretvori u kamen, - kakvu korist češ imati od takvog ploda? Ili ideš putem, a pod tvojim nogama čvrst put pretvori se u vodu, - čemu koristi takav put? Vidiš, sve to i još bezbrojno drugoga biva očuvano Božjim redom u vidu četvrtog duha Božjeg!
08. Peti duh Božji zove se Božja ozbiljnost, bez nje niti jedna stvar kao nešto postojeće ne bi bilo moguće, jer je Božja ozbiljnost večita istina u Bogu i tek ona daje svim bićima istinitu postojanost, mogućnost razmnožavanja, rast i konačno krajnje savršenstvo. Bez takvog duha u Bogu, stanje svih bića bilo bi vrlo loše. Bili bi slični slikama Fata Morgane, koje izgledaju kao da nešto jesu dok se vide; no vrlo brzo se promene raspoloživi uslovi koji ih uzrokuju, zato što u njima ne vlada ozbiljnost, te ove lepe i čudovite slike izgube se u ništa! One su doduše za gledanje dobro uređene, ali pošto u njihovom uzroku ne vlada ozbiljnost, nisu ništa do prazne i sasvim prolazne slike, koje ne mogu da imaju nikakvu stalnu postojanost.
09. Vidiš, eto to su pet velikih čistih duhova Božjih. Sada ćemo pogledati još dva ostala, zato poslušaj me dalje!
10. Tamo gde su prisutni najviša ljubav, najviša mudrost, svemoguća volja, najpotpuniji red i najčvršća ozbiljnost, tu mora očigledno da bude prisutno najviše i večito – nikad dostignuto strpljenje; jer bez njega, sve bi bilo nepromišljeno i sve bi prešlo u nerazrešiv haos starih mudraca.
11. Graditelj gradeći kuću pored ostalih znanja potrebnih za gradnju, ne sme zanemariti ni strpljenje, jer ako njega nema – veruj mi – kuću neće nikada završiti.
12. Kažem ti: Kada Bog ne bi imao u sebi duha strpljenja, več beskrajno odavno ne bi svetlelo niti jedno sunce svojoj zemlji u čitavom beskrajnom prostoru i u svetu duhova izgledalo bi sasvim čudno i potpuno bez bića. Strpljenje je majka večitog, nepromenljivog milosrđa Božjeg, i kada ne bi bilo u Boga ovog šestog duha, gde i šta bi bila sva stvorenja u odnosu prema jedinome i svemogućem Bogu?!
13. Ako u bilo čemu pogrešimo, pa se time očigledno predamo uništavajućem prokletstvu Božje ljubavi, mudrosti, Božje volje, Njegovoj ozbiljnosti i nastupajućem redu, tada se sučeljavamo sa Božjim strpljenjem, koje vremenom ipak sve dovede u ravnotežu, jer bez stpljenja sva stvorenja ma kako potpuna, bila bi prepuštena večno pogubnom sudu.
14. Božje strpljenje, zajedno sa prethodnih pet duhova u Bogu možda bi mogli da stvore jednog ali i bezbroj ljudi na nebeskim telima – svetovima; mogli bi i da ih nadalje održavaju, ali tada bi taj jedan čovek ili isto tako i bezbroj ljudi živelo beskrajno dugo u teškom mesu (telu) a o konačnom oslobađanju duše iz okova materije za večito bi bilo nemoguće. Istovremeno bi se biljke, životinje i ljudi neprestano dalje množili, tako da bi se na jednom prostorom ograničenom svetu tako gusto stanovalo da jedan drugome ne bi mogao izmaći. To treba samo razumeti pod uslovom, da neko nebesko telo u svetovima beskrajnog Božjeg strpljenja može dovoljno da sazre, kako bi moglo da nosi i ishrani biljke, životinje i ljude. Da, samo sa šest glavnih duhova koje smo dosada upoznali, sa stvaranjem materijalnog sveta bilo bi beskrajno mukotrpno, i pitanje je da li bi uopšte jedan svet mogao da dođe do materijalnog izražaja.
15. Međutim kao što sam već rekao, strpljenje je majka Božjeg milosrđa, te je tako sedmi duh upravo milosrđe, a često se naziva još i krotkost ili blagost. Milosrđe sve dovodi u red. Milosrđe uređuje sve prethodne duhove i utiče na pravovremeno sazrevanje jednog sveta ali i svih stvorenja na njemu. Milosrđe Božje je za sve postavilo jedno određeno vremensko razdoblje, te sazreli duhovi po tome mogu lako biti pripravljeni za potpuno iskupljenje kako bi mogli da uđu u svoju večitu slobodu i potpunu samostalnost života.
16. Ovaj sedmi duh u Bogu uticao je i na to, da je Bog lično prihvatio da se pojavi u mesu (da se inkarnira), kako bi time u što kraćem vremenu izbavio sve zarobljene duhove iz čvrstih veza osuđene (čvrste) materije. Zato, i ovo Njegovo delo – izbavljenje, možemo nazvati još i preuređenje nebesa i svetova, a možemo ga još i nazvati, najveće delo Božje, jer u njemu potpuno uravnoteženo deluju svih sedam duhova Božjih, što pre nije bio slučaj a nije ni smeo da bude, usled duha reda u Bogu. Jer pre, da bi sve misli i ideje Božje bile i realnost, ovaj sedmi duh u Bogu delovao je samo u zajednici sa ostalim duhovima; od sada on deluje moćnije i posledica toga je potpuno izbavljenje.
17. Vidiš. To su ovih sedam duhova Božjih koje nisi razumeo i znaj, sve što je stvoreno pomoću ovih sedam duhova Božjih u skladu po svemu, ali i u pojedinom od svih njih sedam, i svih sedam je u stvorenome sadržano. I večno i neprestano postojanje, isto kao i neprestano dalje stvaranje je ono, što su drevni mudraci ove zemlje nazvali “Jehovini ratovi“ (jl.GEJ.07.018).

Jehovini ratovi

01. Rafael nastavlja: “Kao što se svih sedam duhova ili drugačije rečeno, posebne osobine u Bogu, istovremeno svi nalaze u neprestanoj međusobnoj borbi, gde jedni druge izazivaju u aktivnost, takvu istu borbu manje ili više, veoma lako možeš prepoznati u svim stvorenjima Božjim.
02. Sama ljubav za sebe je slepa i njena težnja je da sve privuče sebi. No u tom nastojanju – stremljenju, ona se zapali i tada u njoj nastaje svetlost (mudrost), a time i razumevanje i spoznaja.
03. Zar ne vidiš, kako se svetlost (mudrost) bori protiv pojedinih stremljenja čiste ljubavi i kako je dovodi u red i prisebnost?!
04. Iz te borbe ili iz tog rata istovremeno se budi volja kao aktivna ruka ljubavi i njene svetlosti, da ono što je svetlost mudro uredila, sprovede u delo.
05. Tada iz spoznaje ljubavi i kroz njenu svetlost kao i njihovom zajedničkom snagom priziva se red, i ta dalja borba sve što je neuređeno, opet sve uređuje kroz svetlost i kroz volju ljubavi, i ti imaš u svemu tome opet jednu večitu borbu Jehovinu u Njemu, kao i u svim stvorenjima.
06. To bi sve bilo dobro, ako bi moglo za to da se garantuje, da to što su ova četiri duha lepo uradila bude i postojano. No sva ta divna dela još uvek su veoma slična dečijem igranju, koja doduše sa velikim žarom i velikom radošću ponekad ponešto majstorski urade, ali več posle kratkog vremena izgube svaki dalji interes za svoju igru, te sa još većim žarom i još većom radošću sve učinjeno opet sasvim unište i to mnogo brže nego što je načinjeno. Zaista prijatelju, stanje svega što je stvoreno (samo sa ova četiri duha) još je veoma loše!
07. Da bi se sve ovo sprečilo, iz ova četiri duha uzdiže se peti duh u Bogu kao i u Njegovim stvorenjima , – ozbiljnost, kao posledica zadovoljstva za uspešno obavljeno dosadašnje delo. Taj duh se bori i ratuje i dalje, kako bi sprečio da se razori i uništi delo koje je jednom stvoreno. To je isto kao kada razborit i ozbiljan čovek odluči da gradi kuću i vinograd. Tada on sve što mu je na raspoloženju upotrebi kako bi mogao da održi i koristi i kuću i vinograd, a ne da ih odmah potom, čim ih završi, razori i uništi kao što bi to deca učinila sa svojim delom. Eto to je, kao što sam več rekao, opet jedan dobijen rat Jehovin!
08. No, vremenom se pokazalo da kuća ima nekih nedostaka a vinograd još uvek ne donosi zadovoljavajuće plodove, te se graditelj pokaje za toliko uloženi trud i muku pa poželi da sve razori i uništi kako bi sve iznova načinio; tada ovom ozbiljnom graditelju priđe u susret šesti duh – koga smo več spomenuli – strpljenje. I gle, strpljenje prihvati i kuću i vinograd! I to je opet jedan novodobijeni rat Jehovin!
09. Strpljenje samo za sebe ali i zajedno sa prethodnim duhovima neće da preduzme nikakva poboljšanja ni na kući ni na vinogradu, već će da ostavi sve da stoji i da bude onako kako jeste; no tada prilazi sedmi duh – milosrđe koje u sebi sadrži blagost, vrednoću, koje voli da bude aktivno, koje brine o svemu i koje je darežljivo. I gle, čovek je počeo da popravlja svoju kuću i da otklanja sve nedostatke, da đubri i prekopava vinograd koji će mu na ovakav način sigurno doneti obilje plodova. I eto, opet jedna borba ili novodobijen rat Jehovin koji se odvija u čoveku ali i u anđelima, isto kao i u Bogu!
10. Na takav način je istinit i savršen život u Bogu, u anđelima i u ljudima jedna neprestana borba svih sedam duhova o kojima sam ti govorio. Važno je znati da ta borba u Bogu kao i u anđelima nije takva borba u kojoj bi međusobno nastojanje duhova bilo da jedan drugoga podjarme ili onesposobe, več je to večita borba u kojoj jedan duh svu svoju snagu i moć upotrebi da drugome duhu bude potpora te je svaki duh u drugome potpuno prisutan i sadržan. Znači ljubav se nalazi u svih ostalih šest duhova i isto tako i svetlost (mudrost), ili mudrost u ljubavi, nalazi se u ostali pet duhova i tako dalje. Tako, da u svakom pojedinom duhu izobilno deluju i svi ostali, i tako delujući uvek su prisutni i neprestano se međusobno u prelepom skladu potpomažu.“ (jl.GEJ.07.019)


Disharmonija sedam duhova u čoveku

01. (Rafael:) “Tako bi trebalo da bude i u čoveku; nažalost (tako nije), ova sposobnost data je svakom čoveku ali čovek je još nije sasvim izgradio i uvežbao. Malo je ljudi kod kojih su svih sedam duhova potpuno radno aktivni i koji su time zaista Bogu i nama anđelima Božjim slični. Veoma mnogo ih je, koji se za to uopšte ne interesuju i koji se malo brinu oko toga da shvate i prepoznaju istinitu tajnu života u sebi. Takvi slepi i polumrtvi ljudi nemogu da prepoznaju u sebi postavljenu osnovnu svrhu života samo zato, što su dozvolili da budu vođeni od strane jednog ili pak nekog drugog duha, umesto od svih sedam.
02. Na takav način jedan živi samo iz duha ljubavi i uopšte ne poštuje ostale duhove. Takav čovek šta je onda drugo do grabljiva zver kojoj nikada nije dosta? Takvi ljudi su uvek prepuni ljubavi prema sebi - samoljublja - zavisti, škrtosti i prema svojim bližnjim su tvrdog srca.
03. Drugi pak imaju razsvetljenu ljubav (mudrost) te su time prilićno mudri i mogli bi svojim bližnjima da pruže prilično dobre pouke; ali njihova volja je slaba, te nemogu skoro ništa sprovesti sasvim u delo.
04. Ima opet drugih kod kojih je sasvim aktivan duh ljubavi, duh svetlosti (mudrost) kao i duh volje; ali je veoma slabo sa duhom reda i duhom ozbiljnosti. Ova vrsta ljudi će govoriti veoma pametno i ponekad prilično mudro, te tu i tamo će pokrenuti ponešto u delo; ali čovek mudar sa svih sedam duhova, brzo će iz njihovih reći, razgovora i akcija videti, da tu ne postoje nikakve povezanosti i reda.
05. Ima opet ljudi koji poseduju ljubav, svetlost (mudrost), volju i red; ali im nedostaje duh ozbiljnosti. Zato su bojažljivi i puni straha, pa svojim akcijama retko mogu da daju pun zamah.
06. Drugi opet su pri tome puni i ozbiljnosti i odvažnosti; ali im je strpljenje jako slabo. Ovakvi ljudi prenagljeno i često nepremišljeno, u svojoj nestrpljivoj revnosti načine više štete nego dobroga. Da prijatelju, bez pravednog strpljenja nema ničega; ko nema pravednog strpljenja, taj u izvesnom smislu sam sebi donosi smrtnu presudu! Jer čovek mora da sačeka da grožđe bude potpuno zrelo, ako hoće ubrati dobar rod. Ako čovek ne čini ono što bi trebalo da čini, onda mora sam sebi pripisati za zaslugu, što umesto da dobije plemenito vino, on ima kiseljak koji ne može da se pije.
07. Strpljenje je u svemu i u svakome potreban duh; prvo za obuzdavanje i za dovođenje u red beskrajnog htenja jednog duha kojega sam nazvao ozbiljnost – zato što taj duh povezan sa ljubavlju, mudrošću i voljom, često ispoljava najveću oholost koja, kako je to poznato, kod čoveka nema granica, - i drugo, zato što je strpljenje, kao što sam ti več pokazao, majka duha milosrđa koji prožima sve duhove Božje duhovnom savršenošću, a čovekovoj duši pomaže da se uzdigne do potpunog i istinitog ponovnog rođenja u duhu.
08. Eto zato je Gospod svima vama pre svega, stavio na srce ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem kada je rekao: “Budite milosrdni kao što je otac vaš u nebesima milosrdan i budite blagi i ponizni kao što sam i ja celim srcem svojim blag i ponizan“!
09. Prema tome, Gospod je zapovedio vama ljudima, da sedmi duh zato izgrađujete, jer u tom poslednjem duhu su svi prethodni sadržani i prosvećeni. Ko dakle ovaj poslednji duh revnostno gradi i jača svom revnošću, on gradi i jača istovremeno sve prethodne duhove, te će time sebe najbrže i najsigurnije usavršiti. Ko svoje formiranje (obrazovanje) počne sa jednim ili čak i sa više duhova, taj će teško, najčešče nikada, postići puno i celokupno životno savršenstvo duha, pošto taj jedan ili pak više njih ne sadrže u sebi sedmi duh, dok su svih šest prethodnih duhova sadržani u sedmom duhu.
10. Vidiš u tome se sastoji i pad anđela ili misli i ideja iz Boga, – koje takođe možemo nazvati sile koje neprestano ishode iz Boga – i to će da traje sve dotle, dok u celoj celini čovekovog bića čovek ne razvije sedmog duha – milosrđe, i to sve do istinitog i najvišeg savršenstva. Jer svi prethodni duhovi su skoro svim stvorenjima, manje ili više, dodeljeni darom; ali sedmi duh mora da bude pridobijen od strane samog čoveka i to samo njegovom maksimalnom samo-samcatom vrednoćom, trudom i revnošću.
11. Pošto tek sa ovakvim pridobijanjem sedmog duha ali i svih prethodnih šest duhova, oni dobijaju svoj pravi istiniti značaj kao i istinitu životnu svrhu, tako isto tek tada čovek ostvaruje svoju najpotpuniju životnu slobodu i samostalnost. – I sada, da te priupitam, da li si sve ovo i razumeo? “ (jl.GEJ.07.20.1-11)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži