34. O nebesima i paklu

O nebesima i paklu znamo ono što nam govore sveštenici raznih veroispovesti, stari spisi, nadahnuti – prosvetljeni pojedinci ali najviše o tome govore nam evanđelja. 
Sve crkve, a posebno hrišćanske crkve uče, da nas posle smrti čeka večita nagrada u nebesima – carstvu nebeskom, ili večita kazna u paklu, i da: ''zato trebamo da umilostivimo Boga molitvama i darovima svetoj pravoslavnoj crkvi”.
Već iz ovoga, radoznali čovek može da se pita:
Kako to da Bog, koji je milostiv i koji je sama ljubav kako nam to govori crkva, kako je moguće da takav Bog bude podmitljiv sa darovima crkvi?
Kakav je to Bog koji je sama ljubav, a kažnjava svoja stvorenja najgorim, večnim mukama u paklu?
Kakav je to svemogući Bog, kome trebaju naše molitve – naša mrmljanja usnama, i kako to da se zauzima za darovanja crkvi, kada znamo šta je govorio o tadašnjim hramovima i njihovim sveštenicima, koji su ga u svojoj crkvi i osudili na smrt ?!
“Bog će da nas kazni” govore “bogobojažljivi” ljudi!
Zašto treba da se bojimo Boga, zar ne treba da se bojimo đavola i to onog u obličju čovekovom?
Zašto plašiti ljude Bogom, kao da je Bog “baba roga”?   
Mnogo smo zamračili naše verovanje u Boga!
Krajnje je vreme da izađemo iz tog mraka na svetlost!

Da se potsetimo jedne poruke: “Ne postoji crno – beli svet, odnosno dobri ljudi i loši ljudi. Svet je onakav kakav ga mi sami sebi načinimo, jer sve je u nama: i dobro i zlo; i zdravlje i bolest; i rat i mir; i život i smrt; i kraljevstvo nebesko i kraljevstvo pakla.
To znači da se u svakome od nas nalazi princip Majke Tereze, ali isto tako i princip Hitlera. Kao što se u našoj Duši nalazi Hristos, tako svakodnevno i uvek iznova, princip Jude Iskariotskog, u obliku našeg egoizma, prevari – izda našu ličnu Hristos-prirodu.''

Isto tako kada govorimo o bilo kakvoj vrlini, nemožemo a da ne govorimo i o manama, na primer, o poverenju i sumnji, jer su i vrline i mane baš kao poverenje i sumnja, dva aspekta jedne iste celine (zakon polarnosti ili dualnosti). Upravo zato i govorimo o manama da bi upoznali vrline. Moramo dobro da upoznamo sve negativnosti sumnje, da bi mogli vrednovati pozitivnost poverenja.
Šta sve može da uradi jedan ”crvić sumnje” kojeg ugnezdi jedan bračni partner u srce duše svoje, u odnosu na svog bračnog druga? Može da izgradi pakao! Manji, srednji ali i veoma užasan pakao. Nuzgred,...''ne postoji drugi pakao do onaj koga mi sami sebi izgradimo - stvorimo, gradeći negativne Elementale! I taj, takav pakao koji smo mi sami sebi stvorili u ovom zemaljskom životu, nosimo sobom u sledeću ravan postojanja (psihički svet) gde nastavljamo da živimo sve do sledeće ”smrti” – do sledećeg prelaska u novu ravan postojanja. U psihićkom svetu svaka naša osećanja su mnogo naglašenija (potencirana), pa bi se moglo reći da je svaka lepota lepša, sreća intenzivnija itd, ali i svaka naša muka koju smo poneli sobom (naš misaoni svet nosimo sobom posle ”smrti”) biva još mučnija, mržnja intenzivnija, podlost još podlija itd.'' (Daskalos)

Potrebno je još i da zapamtimo: Bog ili neke druge više sile nikoga i nikada ne kažnjavaju. Kažnjavamo mi sami sebe povredom zakona o uzroku i posledici; zavisno od toga koje i kakve uzroke stvaramo – “sejemo” oko sebe u svom životu, odgovarajuće posledice ćemo da doživimo - “žanjemo”. Posledice ćije uzroke smo sami “posejali”, moraju se “otplatiti” kad – tad, ako ne još u ovom životu onda u nekoj od sledećih inkarnacija.

Pogledajmo kako interpretira Daskalos, svoju od Boga dobijenu inspiraciju o paklu:
“Posle napuštanja materijalnog tela (gruba materija), niko neće da se nađe u nekakvom raju ili paklu, u kome nije bio već ovde na materijalnoj ravni. Pa gde je onda raj i pakao? Joshua Emanuel - Hristos nam je rekao: ‘Kraljevstvo nebesko je u vama’(Lu.17/21); u našoj vlastitoj prirodi i u njemu postoji i utisak mesta. ‘Idem Ocu mome da vam pripremim mesto....’ (Jov.14/1-2). Time napominje, da i u tim svetovima oblika, postoji osećanje za mesto. Naravno da su ti svetovi pre stanja, nego mesta. To su svetovi razlićitih dimenzija. Psihićki svet, je svet sa četiri dimenzije, noetski svet sadrži u sebi pet dimenzija. Čisti mentalni svet sadrži šest dimenzija. A kada stignemo kući, odakle smo i krenuli u ovu školu - našoj Samosvesnoj Duh-Duši, tada smo u svetu sa sedam dimenzija. Svi ti svetovi ili nebeska carstva su u našoj vlastitoj prirodi. ‘Načinimo čoveka na svoju sliku, sebi slična’ (Post.1/26)
Samo kroz ozbiljnu meditaciju, možemo spoznati svoj odnos prema svetovima i prema istini. Da bi za to bili sposobni, moramo da naučimo šta je to eterični dvojnik našeg materijalnog tela. Moramo sebi postaviti pitanje:
‘Šta je to, taj prljavi deo naše podsvesti, koji zadržava loše Elementale (misaone forme)?’ Kao odgovor na ovakvo pitanje, sada možemo  započeti da lošim Elementalima oduzimamo njihovu energiju, posmatranjem i razumnim korišćenjem Uma – obadva ćina su odraz Božje prirode. To znači, da započinjemo sa razgrađivanjem našeg ličnog pakla, ciglu po ciglu. Kada bi hteli, sada bi mogli da stvorimo Elementale – pomoćnike, tako što ćemo sa Umom poput Stvoritelja, izgraditi svoj raj. Da li je to uopšte potrebno? Da, na početku ovakvog posla, da. To je potrebno za većinu ljudi. Čak i ako su raj i pakao samo dva različita stanja u svetu suprotnosti (dualnom svetu). No postoji nešto više nego ovaj svet, a to je svet Duh-Duša-Sopstva, viši od bilo kakvog raja, jedno stanje sjedinjenja, stapanja, “sa Jedinim” – Jednota. To stanje poznajem, ali zaista nemam reči da bi to opisao”(Daskalos). (prim. Daskalos govori i o Hristo-Ene-Estesija, o Unio-Mystika – o mistićnom venčanju).

Kada se govori i o paklu, najpouzdanije podatke imamo  od samoga Hrista, zato pogledajmo izvod iz knjiga “Veliko Jevanđelje Jovanovo”. Okupljeni učenici, stari i novi, učestvuju u razgovoru, postavljajući Gospodu raznorazna pitanja:

01. Jedan Rimljanin se javi i između ostalog reče: “Gospode i učitelju... često je bilo reči o paklu i moram da priznam da o njemu najmanje znam, šta je zapravo pakao? Da li je to nekakvo mračno i žalosno mesto, gde zločinci večno trpe i gde budu mučeni za svoje grehe ili su sve te muke, sudeći po Tvojoj večnoj ljubavi i dobroti, samo krajnje sredstvo, da bi one najgore duhove posle nedokučenog vremena vratio natrag istinitom spoznanju? Gde se nalazi to nesrećno mesto i kako izgleda?”
02. Ja odgovorih: “Dragi Moj prijatelju, to mogu da ti objasne veoma detaljno Moji stariji učenici – njima sam sve pokazao – a pored toga još i o večnoj Božjoj ljubavi i mudrosti što ti ne bi razumeo, čak i kada bi ti to detaljno objasnili. Inače, pakao sam po sebi, nije neko određeno mesto, a to nisu ni nebesa, oba su zavisna od unutrašnjeg stanja čovekovog.
03. Na primer, anđeo i đavo mogu biti sasvim tesno jedan pored drugoga a ipak su duhovno, nezamislivo udaljeni jedan od drugoga. Pri tome, anđeo ne osvrćući se na đavola koji je sasvim tu pored njega  nalazi u nebesima a istovremeno đavo je u svom paklu i ne zna ništa o anđelu i ako stoji sasvim pored njega. To sada ne možeš razumeti, jer su duhovni odnosi sasvim drugačiji nego ovde na zemlji.
04. Pažljiv posmatrač može da nađe ovozemaljsko upoređenje, koje je u izvesnom smislu slično onostranskom. Na primer: čovek koji ti je najveći neprijatelj po svojoj unutrašnjosti, i danju i noću razmišlja kako da ti nanese najgoru štetu. On može biti fizički sasvim pored tebe ali duhovno je daleko od tebe. On ne može da podnese da si ti, na primer, na višem položaju, jer bi hteo da ga on ima; on je ovosvetski gledano mudar, jer ume da se prikaže pred tobom tako, da ti i ne slutiš ništa o tome. Ako mu priđeš, primiće te vrlo ljubazno i ukazaće ti posebnu čast a u istini, najrađe bi te odmah uništio, da nema strogih zakona. On ovako misli: Ti si sada visoko gore a ja sam dole! Prvo, moraš mi pomoći da se popnem gore, a kada budem tamo gore, pobrinuću se da te srmoglavim! Vidiš, to je savršen đavo koji je več i telom i dušom u paklu, pri tome ti si kao pravedan i pošten čovek u nebesima.
05. Vidiš, i pored toga što ste oba jedan pored drugoga, fizički gledano, te su i nabesa i pakao blizu – tesno jedan pored drugoga, ipak, i pored toga pakao ti ne može ništa, jer je zakon stvorio među vama strmu i neprolaznu stenu. Naime, vaše moralno stanje je silno udaljeno jedno od drugoga!
06. Evo to je bila jedna parabola o međusobnoj udaljenosti nebesa i pakla. Sledećim primerom pokazaću ti kakav je pakao, zato poslušaj!
07. Zamisli dva čoveka, recimo suseda, dva kralja koji su izuzetno oholi i vlastoljubivi! Po spoljašnjosti, međusobno se ponašaju kao dva najbolja prijatelja. Kada se posećuju, jedan drugoga nadmašuju u preduzetljivosti, grle se i ljube kao dva najbolja i najintimnija prijatelja; ali potajno svaki od njih misli i želi: Uh, kada bih te več jednom video pogaženog u prašini pod mojim nogama! Svaki od njih samo vreba na zgodnu priliku da bi uništio svog omrznutog suseda. Ali, kada neko želi da zaratuje sa svojim susedom, uvek nađe neki razlog za to. Ukratko, uskoro oba kralja napadaju sa svojom vojskom jedan drugoga, te onaj jači pobedi slabijeg, te ovome ne ostaje ništa drugo do da pobegne sa bojišta.
08. Kada je pobeđeni rešio svoju kožu, najbrže odlazi trećem kralju, takođe svom susedu,ispriča mu svoju nesreću i do detalja izda svog bivšeg prijatelja, savetujući trećeg kralja kako može da ga pobedi i ponudi mu se kao vodić. Ubrzo sakupe, za dobru platu, najamnike, te neočekivano napadnu onog drugog kralja, pobede ga i opljačkaju mu celu državu. Ako taj drugi kralj – pobeđeni, uspe da pobegne, brzo će otići do svog drugog suseda – četvrtog kralja i sve će opet da se ponovi. Pobeđeni u svojoj unutrašnjosti nikada ne miruje i svaki od njih traži priliku da se osveti. I vidiš, na takav način paklenu prirodu uvek izjeda unutrašnji crv zla, koji uvek i neprestano rovari i nikada ne umire.
09. Na primeru ova dva kralja video si kako je uređen čitav pakao. Kaži mi, šta ti misliš, kako da poboljšam crnu prirodu ovih bića ?” (jl.GEJ.06.237).
1. Rimljanin odgovori: “Da Gospode, ako je tako u paklu, tada je nemoguće čak i zamisliti, da bi ta međusobna neprijateljstva ikada prestala. Sve je sasvim drugačije nego što sam u sebi to predpostavio! Takvi duhovi, nikada ne mogu sami iz sebe postati istiniti stanovnici nebesa?”
02. Ja rekoh: “U pravu si, čak ako ih tako ostavimo zajedno hiljdu večnosti, nikada se neće sami iz sebe poboljšati, naprotiv sve će biti gori! Pomisli, kada je bezbroj takvih, i samo takvih duhova na okupu, koji nisu ničim drugim ispunjeni do bezgraničnom sebićnošću i neograničenom ohološću, kako bi mogli da se to ponašaju međusobno! Zamisli i to, da su pri svemu tome sasvim slobodni (na tom nivou postojanja), da nema zakona po kojima bi morali da se vladaju (svaka promena u njima mora i da se porodi u svakom posebno, vlastitom slobodnom voljom) i da svako može da radi šta hoće! Ako sve to tako sebi pretstaviš, videćeš anarhiju kakve nema ovde na zemlji.
03. Svako hoće biti najveći gospodin; oni kojima je zajedničko isto zlo i ista laž, okupljaju se protiv drugih, kojima je zajednička druga laž i drugo zlo i tako nastaje večno prepiranje, borba i najgroznije sakaćenje. Kada se osakaćeni oporave, tada postaju još veći osvetnici. Ko na takav način pridobije više pristalica, teško onome ko ih povredi!
04. I tako za svako zlo i laž izrasta sve veće udruženje, koje je za izvesno vreme prividno jedinstveno. Kada napadnu neko drugo udruženje razbiju ga, nagrabe se plena i pri podeli opet nastaju svađe, jer svako hoće veći deo od plena...(jl.GEJ.06.238.01-04).

Gospod veoma konkretno govori, gde se nalazi pakao:
10. “Kao što se nebesa - carstvo nebesko nalazi posvuda, gde god ima Meni dragih ljudi, tako je i pakao svuda gde ima bezbožnika, protivnika dobroga i istinitog, gde su lažovi, varalice, lopovi, ubice, tvrdice, lakomi za vlašću, kurvari, brakolomci...
11. Ako hoćeš da vidiš kako to izgleda u jednom paklu, onda posmatraj samo čud, zlobnu ljubav i zlu volju ovakvih ljudi u kojima vlada pakao i biće ti jasno kako izgleda u paklu, koji je ništa drugo do delo čovekovo.
12. Pakao je stanje u kome svako želi da bude prvi – glavni, neograničen gospodar sa najvećom vlašću i silom, da sve poseduje, svi da ga slušaju i za njega da rade, i sve to za najmanju platu.” (jl.GEJ.10.110.10-12)

01. (Gospod): “Neka niko među vama ne pomisli da sam Ja, tamo nekada, stvorio pakao! Takve misli su daleko od Mene a moraju biti i daleko od vas. Isto tako nemojte da mislite da je pakao mesto za večno kažnjavanje grešnika ove zemlje!
Nastao je sam, okupljanjem mnogobrojnih ljudskih duša, koje su za vreme svog telesnog boravka na zemlji, ismevale Božje zakone, Božji red i činile samo ono što je ugađalo njihovoj čulnosti. Pored toga, živeli su raskalašno i od svojih dvorjana su tražili, da pouče ljude da su sada oni bogovi i da sav narod mora da im se moli, baš kao što je to činio Nebukadnezar (Nabukodonosor) u Babilonu. Izmislili su nove idole koje su slavili prinašajući im velike žrtvene darove; i ko se tome opirao, njega su na najgori način mučili.
02. Iz rečenog možete lako da uvidite, koliko veliko je bilo nasilje pakla nad celom zemljom, i kako je bilo krajnje vreme da sam morao lično da siđem dole u materiju. Na taj način stavio sam branu ispred pakla - koji je sam sebe stvorio, i tu branu neće moći više nikada da probije kao što je to bilo do sada a stari ali neizbežan sud postao je sav prožet Mojom savršenošću.
03. Ja, najsvetiji, obukao sam se u ne-svetost ljudsku odnosno, obukao sam sve stvorene ljudske slabosti, da bi mogao da se približim paklu kako bi ga pobedio. Sada sam mu se približio, nalazim se u njegovom središtu i svi đavoli i satani beže ispred Mene kao pleva pred olujom.
04. Eto tako sam vam na primeru pokazao, šta je pakao, šta je učinio i šta će još da učini ali i šta je spasenje. – Da li ste to barem koliko toliko razumeli?”
05. Sav iznenađen Agrikola je progovorio: “Gospode, ovakav opis pakla još nisam čuo!  Mi Rimljani u svojoj mašti stavili smo pakao ispod površine zemlje, i to na ona mesta u planinama, gde se neprestano dimi iz zemlje  i gde povremeno bude izbačena velika količina ognjene materije (vulkan) koja sve uništi. Znači, stvar je sasvim drugačija! I onako je cela zemlja sa tako pokvarenim ljudskim rodom potpun pakao, upravo kao što si nam i opisao.”
06. Ja mu odgovorih: “Da prijatelju Moj, svet i pakao su jedna celina, upravo baš kao što je to duša i telo jedna celina. Velika paklena duša upotrebljava spoljni svet baš kao što duša za svoje odražavanje upotrebljava svoje telo. Ako je duša po svojoj ljubavi prema Bogu i prema bližnjem anđeoska, telo će tada činiti samo dobra dela, jer takva duša oživljavajući svoje telo neće i ne može činiti ništa zlo; ako je duša postala več potpuni đavo, tada je takvo i njeno telo.
07. Zato sam sada i došao u telo ovoga sveta, da bi iz njega isterao sve legije (loše Elementale) i sve đavolske legije (demone). Juče sam ti pokazao, u primeru sa devojkom, kako to izgleda u malom, upravo to što radim u velikom. Sada ću da pometem iz kuće (iz vašeg bića) sve stare đavole (loše Elementale); ali ako ljudi ne vode računa, ubrzo će načiniti nov pakao i njegove đavole i oni će se ubrzo vratiti u očišćenu kuću i to će biti uzrok da u svetu bude još gore stanje, nego što je bilo pre Mene.
08. Kao što je bilo pre, i sada mora svaka duša u svom telu da ispita svoju slobodnu volju i svoje spoznanje a to nikako i nikada ne može da  se desi, ako nema dopuštenog podsticanja ka dobrom i ka zlu. Ljudi sada imaju u Meni pomoć – spasenje, te mogu uvek i veoma lako da pobede pakao koji hoće da izraste u njima. Oni koji to ne budu hteli da čine, sve će više da robuju novom paklu, kao što su to činili naši pretci.''
09. Agrikola na to odgovori: ''Da, Gospode, onda bi bilo bolje da se takve nove paklene duše odmah posle telesnog života unište?!''
10. Ja rekoh: ''Prijatelju Moj, to ne može da se desi; pošto sve duše, dobre kao i zle, sve su one izašle iz Mene; i pošto ništa ne može da bude uništeno što je iz Mene, tako ni najlošija duša ne može biti uništena, već će svaka živeti i dalje prema svojoj ljubavi. - Da li si i to razumeo?''
11. Svi su se složili i rekli:''Gospode i učitelju! Situacija nam je postala potpuno jasna; ali sada se radi o nečem drugom: o posebno žalosnom osećanju u našem srcu, koje postaje sve glasnije i to iz dva uzroka: Prvi, očigledno je da sa dušom i telom živimo u najpotpunijem paklu, a drugi, očigledno je i da velika većina ljudi ove zemlje postaje ništa drugo do pakleni duhovi, i to za večito, a Ti o Gospode, pri tome ne možeš nam više pomoći?'' (jl.GEJ.06.240)

01. Prisutni farizeji i pismoznanci nisu bili zadovoljni sa objašnjenjem pakla, te jedan reče: ''To neka nas ništa ne brine, prepustimo to Njegovoj dobroti i mudrosti! I ako smo negodovali, što je ovde primio mnogo grešnika i carinika, koji takođe nisu baš neki nebeski duhovi, naći će već neki izlaz i za prave paklene duhove! Ta u Njegovoj mudrosti skriveno je još mnogo toga što nam neće otkriti. To što je za nas potrebno reći će nam, a ono što ne trebamo za to neka nas je baš briga. Ako je đavo po svojoj volji baš tako slep, lud i neće da prihvati svetlost, pa šta, neka ostane đavo za sve vekove! Ako ima priliku da se poboljša i ako mu ne nedostaje razum i volja, pa i pored toga neće da prihvati dobro i istinu, i misli da mu je čast da se suprotstavlja Božjoj volji, tada glupak neka čini to što ga veseli, Bog i svi blaženi zbog toga neće imati nikakve štete! – To je naše trezveno mišljenje.''
02. Lazar na to reče: ''Da, da, razmišljate sasvim ispravno, a i Rimljani su u pravu kada kažu: ''Onaj ko sam tako hoće, neka mu tako i bude!'' Ipak ja mislim: pored svega, tako govori samo suva pravna filosofija ovoga sveta. Međutim, kada vidim čoveka koji hoće sebi da oduzme život, ili neiskusnog čoveka koji bere otrovne jagode da bi ih pojeo, tada je moja ljudska dužnost, da ne dozvolim ljudima da čine to što su namerili, moram ih najozbiljnije poučiti, kakve su posledice takvog ponašanja po njega.
03. Prirodno je da tamo gde ne vidim opasnosti, tamo mu i ne mogu pomoći; ali tamo gde vidim, znam i osećam, u takvoj situaciji ne smem prepustiti čoveka njegovoj pogubnoj, vlastitoj volji i svakom osećajnom srcu ne može biti svejedno ako se među hiljadu ljudi, pogubi njih devetsto devedesetdevet, čak i ako je taj čovek bezuman i tvrdoglav. I zato mogu samo da pohvalim svakoga koga gane i žalosti spoznaja, da ih je tako mnogo koji su za večno pogubljeni.  Čini mi se, da je sasvim prirodno da su se ti plemenito osećajni ljudi, sada  tako ispovedali pred Gospodom. Jer od Njega možemo da očekujemo sa najvećim poverenjem, da nam sve te stvari, nekom prilikom, objasni. –Gospode, da li sam u pravu ili nisam?
04. Rekoh Ja: ''Dragi brate Lazare, sasvim si u pravu! I ako svi pismoznanci i farizeji gunđaju protiv toga, Ja sam jedini Gospod, i mogu da činim kako hoću i niko ne može da Me pozove na odgovornost i da Mi kaže: ''Gospode, zašto činiš ovo ili ono?'' (jl.GEJ.06.241.1-4).

01. Farizeji još nisu bili jedinstveni, te jedan pismoznanac reče: ''To zvuči veoma stimulativno; ali ne uklapa se sa pojmom odgovarajuće većne nagrade, Naime, ako je dobar čovek nagrađen za svoja dobra dela, za strpljenje koje je imao za vreme bolesti i sveg ostalog strpljenja sa onostranskom večnom nagradom, tada bi morao i zločinac da bude kažnjen večitom kaznom za svoja zla dela, jer je pored toga uvek živeo u blagostanju, na ovom svetu.
02. A kada bi ljudima najavili, da postoji mogućnost da se reše iz zarljaja pakla, tada bi na ovoj zemlji bilo još više zločinaca! Sada postoji strah od večne kazne u paklu, što mnoge ljude odvraća od slabih dela, jer se nadaju da će dostiči do večnog blaženstva i to ih potstiče na dobra dela! Ako predpostavimo da i prokleti imaju mogućnost da jednom dostignu blaženost, onda će dobri ljudi da budu sve manje dobri i na zemlji će ubrzo dobrota da bude retkost kao dijamant. To je za nejaka srca veoma utešno, ali se gubi osećanje pravednosti! Eto, to je moje mišljenje.”
03. Na to, sam Ja rekao: “To što si rekao, možda je za tebe i ispravno, ali za Mene to je veoma izvitopereno! Ako veruješ da pakao ili nebesa služe kao pokretač, koji bi čoveka zadržao pred zlim delima i vodila ga ka dobrim delima, onda još uvek veruješ pogrešno. Potpuno loš čovek smejaće se tvom paklu i tvojim nebesima, a sasvim dobar čovek, dobar je i bez tvog pakla i bez tvojih nebesa. A pakao i nebesa pretstavljena tako kako ih ti zamišljaš, upravo su pogodni da svakog čoveka načine još gorim.
04. Jer svako ko dobro čini zbog plate, taj daje novac sa visokim kamatama, ali ko tako radi nema ljubavi prema bližnjem a još manje ljubavi prema Bogu. Ko ne ljubi bližnjega koga vidi, kako može ljubiti Boga koga ne vidi?
05. Na primer: Oduzmimo nebesa i pakao ljudima, i pogledajmo sada te tvoje pobožne ljude! Počeće da besne i divljaju gore nego zelenaš kome je pobegao dužnik zajedno sa posuđenim novcem; i pošto više ne treba da se boje paklenih kazni, takve ljude moguće je ukrotiti samo ovosvetskim zakonima.
06. Znači, od samog početka ljudi su pogrešno postupali, jer su roditelji svojoj deci predstavljali pakao kao nešto vruće (vatreno), a nebesa su oslikavali sa svim bojama svetlosti i svim ugođajem koje prijaju čovekovim čulima. Sa time su stvarali nekakav strah božji, koji je zbog prelako zarađenog pakla i preteško zarađenih nebesa, nikada nije prešao u istinitu ljubav prema Bogu i bližnjem, već je kod slabijih ljudi izrodio još veći strah a kod jačih – sa više unutrašnje svetlosti, prelazio je u potpunu ravnodušnost prema Bogu i prema bližnjem. Takvi jači ljudi nisu verovali u ništa, samo su “pro forma” sudelovali u svemu duhovnom, da bi priprost narod držali u uverenju da se ne opire onima za koje mora da radi a oni, za koje je narod radio, umesto izgubljene vere u Boga, nebesa i pakla, mogli su sada ovde u svetu sebi da grade svoja nebesa “non plus ultra” (ne dalje od ovoga).
07. Dalja posledica toga je sadašnje, skoro potpuno bezboštvo među ljudima, koji bi se već odavno u najvećem besu diglo protiv vladajuće gospode pitajući ih, zašto im moraju služiti i biti im podložni, kada ih od toga ne bi odvraćali rimski zakoni ovoga sveta.
08. Eto vidiš, to je posledica tvog osećanja pravednosti u dušama ljudi, koji su uvek kao i ti, sa najoštrijim rečima najavljivali, da će Bog dobre ljude nagraditi u nebesima a zbog Svoje neumoljive pravednosti, da će sve zle ljude kazniti paklom, bez ikakvog olakšanja i to sa najstrašnijim večnim i nezamislivim mukama!
09. O vi ludaci! Pitam vas, da li postoji neki otac, koji barem malo ljubi svoje dete, i da li bi takav otac stavio svoje dete u večni zatvor samo zato, što je jednom prekršilo njegovu naredbu, i pored toga još bi ga tukao svaki dan, i to tako do kraja njegovog života?! Ako to ne bi uradio ni jedan zemaljski otac, koji je u suštini još i slabašan, to će još manje učiniti Otac u nebesima, koji je sam večna i najčistija ljubav i dobrota!
10. Zamisli samo jednog, zaista mudrog i vrlo razumevajućeg čoveka na zemlji. Da li bi ikada odobrio večno kažnjavanje grešnika, da li bi ikome dosudio ovakvu kaznu? Sigurno ne, a to bi još manje učinio iznad svega mudri Bog!
11. Kažem vam, Moji istiniti naslednici ne smeju biti zagovornici nikakve časne kazne, i ako je do sada važilo: život za život, oko za oko i zub za zub. A ti, ako te neko udari po jednom obrazu, nemoj mu uzvratiti, već mu pruži drugi obraz, da bi mogao još jednom da te udari, pošto ne može da se pobije sa tobom, i posle toga će nastati mir i jedinstvo među vama! Ako ti neko izbije oko, nemoj mu povratiti na isti način, trpljenjem češ poboljšati njegovo srce. Nikome nemoj zlo uzvraćati zlim, i na takav način postaćete Moja istinita deca puna mira u svetu, i time ćete pokazati da ste zaista Moji učenici!” (jl.GEJ.06.243)

02. ...”Ja kao Bog od vekova, mogao bi Svojom voljom da uništim pakao, ali sa njime bio bi uništen i celokupno stvoreni materijalni svet. I šta potom? Možda započeti sa novim Stvaranjem? Da, to bi zaista moglo da se ućini, ali stvaranje novog materijalnog sveta nije moguće ni zamisliti, da se dešava po nekom drugom redosledu nego po dosadašnjem, jer materija je otvrdnut i potrebno osuđen (determinisan - predodređen) medijum, po kojem biće, da bi moglo da bude Meni slično, mora potpuno odvojeno od Mene, da obavi ispit svoje slobodne volje, jer samo tako, može biće da dosegne istinitu životnu samostalnost.
03. Zato je bolje da sve ostane tako kako jeste, ali ipak po posebnom redosledu. Sve to moglo je kroz Mene da se izvede samo tako, što sam lično postao čovek, što je sva materija Mojim Bi-stvom prožeta i time je sva stara duhovna sadržina osposobljena za blaženost.
04. I upravo to je drugo Stvaranje, koje sam predvideo još od večnosti, bez kojega ni jedan čovek ovoga ili nekog drugog sveta, ne bi mogao postati potpuno blažen (iskupljen); jer pre ovog dolaska bio sam večito nevidljiv Bog, kao što je kod Mojsija zapisano, da niko ne može videti Boga i ostati živ. Od sada, za svakoga sam vidljiv Bog, i svako ko Me vidi, živi i večito će živeti.
05. Spasenje je sadržano prvo u Mojoj nauci a drugo, u činjenici da sam postao čovek, čime je sasvim nadvladana i pobeđena moć starog pakla.” (jl.GEJ.06.239.01-05).