25. O Sabatu

Da mnoga kazivanja duhovnih sadržina čovek često pa čak i isključivo tumači i razume samo na  ''ovosvetski'' način, što je i slučaj sa Biblijom, to ne treba da nas iznenađuje. Čovek je usmeren logikom opstanka i najčešće samo na: ''tamo gde je najlakše'' i gde ne treba da se mnogo trudi a ne-daj Bože da mora još i da se pomuči oko toga.
Uzmimo za primer praznovanje Sabat-a, koji se u Starom Zavetu slavi kao velika svetinja!
Doduše, i danas taj ''dan Gospodnji'' jeste svetinja, i ako neke crkve slave Sabat subotom a neke to čine nedeljom!
U svakom slučaju taj ''dan Gospodnji'', odnosno ''dan Božjeg odmaranja'', nosi sobom pitanja koja nas najblaže rečeno zbunjuju. Kako da shvatim ''Svemoć Božju'' sa potrebom da se Bog posle šest dana rada mora odmarati?
Ili kako treba da razumem da je samo sedmi dan, dan Gospodnji?
Po čemu i onih šest ostalih dana u nedelji, nisu isto tako dani Gospodnji?
Da li su to možda dani đavolji?
Očigledno, tu nešto nije u redu!
Pogledajmo kako Hristos, u “Veliko Evanđelje Jovanovo“, objašnjava sabat jednom velikom svešteniku:

1. Gospod: “Najbolje ćete posvećivati sabat tako, što ćete toga dana da činite više dobroga nego drugih dana!
2. A da samo služite – radite neki posao za zaradu i platu ovog sveta odsada ne smete više činiti niti običnih radnih dana a ni sabatom! Neka vam bude svaki dan sabat i svaki sabat pun radni dan! To je prijatelju Moj, potpuno pravilo kako morate ubuduće služiti Bogu! – I pri tome neka ostane!“
3. Veliki sveštenik reče: “Iz ovog pravila veoma jasno prepoznajem svetu istinu i rado je prihvatam za zakon; no kod zadrtih  jevreja biće potrebno mnogo truda pre  nego im to pravilo, koje izvire iz čiste  Božje volje, postane jasno i sasvim razumljivo! Mislim da ga mnogi, pa čak i do konca ovoga sveta, neće prihvatiti. Ljudi su več od pradavnina suviše navikli na sabat da bi pristali da im se on oduzme. Zato bi trebalo još mnogo truda i rada! “
4. Gospod mu odgovori: “Nije potrebno sasvim ukinuti sabat, več samo ono što na sabatu nije pametno! Gospod Bog netreba vaše “službe Božje“ i vašeg čaščenja; ta On je stvorio i čoveka i čitav svet bez ičije pomoći i od ljudi ne traži ništa drugo do jedno, a to je da Ga spoznaju i svom svojom moći ljube i to ne samo na sabat, več neprestano – svaki dan podjednako.
5. Kakvo Bogoslužje je to, kada se setite Boga samo na sabat, a u toku sedmice niti jednom?! Zar nije Bog svaki dan isti – nepromenljivi Bog? Zar ne dopušta Svom suncu da svaki dan izađe i daje svetlost i pravednim i nepravednim, pri čemu je nepravednih uvek mnogo više nego pravednih?
6. Zar Bog ne radi svaki dan podjednako? Ako Gospod sebi ne daje nikakvog praznika (za odmor i nerad), zašto bi morali ljudi sebi postavljati praznike, zar samo zbog nerada? Ta oni i tako na sabat najviše poštuju samo nerad! Time Bogu najmanje služe!
7. Bog hoće da se ljudi neprestano i sve više navikavaju na rad iz ljubavi, da bi jednom u drugom životu bili sposobni za svaki rad i svaki napor kao i da bi u samo takvom delovanju tražili i našli najvišu blaženost! Da li će ljudi ikada biti sposobni da to ostvare sa neradom?! Kažem ti: nikada!
8. Radnim danom kada čovek radi, vežba se samo u sebičnosti; jer radi za svoje meso, i to što zasluži naziva “moje“. Ko želi da pridobije to što je taj čovek zaslužio, mora to da otkupi radom ili novcem i u drugom slučaju ne može ništa da dobije od nikoga. Prema tome, ako ljudi radnim danom tove samo svoju sebičnost, ostaje im samo sabat kao jedini dan u toku čitave sedmice, kada bi morali da se vežbaju u delovanju iz ljubavi, no kako mogu bilo šta da čine sabatom, kada se strogo drže propisa da se sabatom ne sme ništa raditi! Sada se postavlja jedno ozbiljno pitanje, kada bi to ljudi hteli i mogli da se vežbaju u jedino istinitom Bogoslužju, koje je sadržano samo u nesebičnoj i bezuslovnoj pomoći bližnjemu?!
9. Sam Bog ne praznuje niti trenutka, več neprestano radi za ljude i nikada za sebe; Za sebe netreba niti zemlje, niti sunca, meseca, zvezda, niti onoga što je u njima, niti šta iz njih izlazi. Bog svega toga netreba; ali svi stvoreni duhovi ali i ljudi trebaju svega toga i Gospod je samo zbog njih neprestano radan – aktivan.
10. Ako Gospod svim danima radi za ljude i želi da bi Mu ljudi kao Njegova deca u svemu bila Njemu slična, kako bi Mu moglo biti po volji da ljudi posle šest sebičnih dana, sedmi dan sa Božjim dopadanjem služe Bogu sa neradom i da Boga koji je večno radan, časte i slave svojom lenjošću?!
11. Kao velikom svešteniku kažem ti to jasno i razumljivo, kako bi ubuduće znao ko je Taj, što ti to sada govori i kako bi svojoj zajednici sabat predstavio u lepšem svetlu, nego što je to činjeno sve od Mojsija pa do ovog časa! Upravo ovako kako sam sada tebi objasnio sabat, tako je to bilo otkriveno i Mojsiju; no narod ga je ubrzo promenio u paganski dan nerada, misleći da Bogu čini večitu uslugu svojim neradom i kažnjavanjem onih koji su se ponekad drznuli da i na sabat učine neko manje delo ili da bolesniku pruže lekarsku pomoć. O kolika slepoća, kolika ludost!“(jl.GEJ.01.50.1-11) 

===================================

1. Sledećeg dana bila je subota, Faust Me upita, iako je bio Rimljanin, da li ćemo slaviti sabat.....
2. Ja mu rekoh: “Najdraži prijatelju i brate! Svaki dan, u kome učiniš dobra dela, je istinit sabat a kada učiniš nešto posebno dobro, upravo time praznuješ sabat, a to može da bude svaki dan. Zato, na današnji sabat čini dobra dela koliko god možeš i koliko god hoćeš i toga ti niko neće uzeti za greh, sem zlobnih ovosvetskih glupaka, koji proklinju i vetar kada duva na sabat, i kišu koja tada pada, pa čak i ptice koje sabatom lete po vazduhu. Na takve glupake ne smemo se ugledati, jer oni proklinju sve što je dobro i žele da ceo svet slavi njihove glupe i zlobne navike“! (jl.GEJ.01.240.01-02)

===================================

Jednom drugom prilikom, kada je Hristos sa svojim učenicima svratio u jedno svratište u Kani Galilejskoj, opet je bio suočen sa problematikom sabata. Pogledajmo taj događaj:

20. ...''Izjutra, jedan sat pre svanuća, gostionicar je već ustao, da bi pre izlaska sunca obavio sve pripreme za svoju gostionicu, pošto je danas sabat, a on je bio u tom smislu jedan od strogih Jevreja. (jl.GEJ.09.108.20)
01. Pošto sam znao za tu njegovu slabost, stavio sam ga na probu tako, što sam za stolom spavao, zajedno sa svojim učenicima sve do izlaska sunca, tako da je gostioničar postajao sve više uznemiren.
02. Po izlasku sunca, ustao sam od stola zajedno sa učenicima i izašli smo napolje kao što to obično činimo.
03. Gostioničar nam odmah priđe, pozdravi Mene i učenike i sa poštovanjem Me upita: ''O Gospode i učitelju, šta treba sada da se desi? Danas je sabat? Doručak je bio pripremljen već pre svanuća. Da li češ sada da dorućkuješ, i da li da poslužim jelom preko dana ono četvoro Indijaca?''
04. Rekoh Ja: ''Moj dragi prijatelju, vidiš, ti si u mnogim stvarima podosta mudar čovek, ali što se tiče slavljenja sabata, tu si sličan slepim farisejima, koji se sasvim bukvalno odnose prema zakonu, ali duh sabata nisu nikada shvatili. Ako ti sabatom, kao i svakim danom, obezbediš hranom svoje ovce, krave, telad, magarca i koze – što je još uvek rad služenja -, zašto bi ljudi postili? Zar su ljudi pred Bogom manje vredni od tvojih domaćih životinja? Pored toga Ja sam danas, kao i oduvek i Gospodar sabata kao i svakog drugog dana, koji je dan kao i svaki drugi dan, jer sabat je isto dan Gospodnji. Zar da sabatom ne činim isto što i svakim drugim danom?
05. Ko dopušta suncu da svane, travi da raste, vetru da duva i oblacima da se kreću? Ko tera vodu u izvore, da teku vode potocima i rekama, ko pokreće mora od jednog kraja do drugog? Ko tera tvoju krv u venama i ko pokreće srce u tvojim grudima – da li si to primetio – i to isto tako i sabatom?
06. Kada bi se na sabat odmarao samo jedan trenutak, zar ne bi sve što je stvoreno propalo?
07. Vidiš, obavljati istinita dela ljubavi prema bližnjem, kod Mene znaći istinito služenje Bogu i ljudima, - što je uzvišenije od slavljenja sabata lenjstvovanjem! Zato čini i sabatom dobra dela, i tada ćeš sabat da slaviš onako kako je Meni najmilije!
08. Pođimo sada u trpezariju da doručkujemo, a to neka ućine i ona četiri Indojevreja, koji tek prekosutra slave svoj sabat!''
09. Posle ovih Mojih reći, gostioničar uvide ograničenost spoljašnjeg slavljenja sabata, i ode da naredi da se donese doručak na sto, te smo se sa zadovoljstvom prihvatili doručka.
10. U to dođoše i ona četiri Indojevreja i Ja ih pozvah da dođu za nas sto, te da zajedno doručkujemo, što oni i prihvatiše, jer nisu znali da je danas sabat u Galileji, kao i u čitavoj zemlji jevrejskoj.
11. Upravo kada smo završili sa doručkom, prolazio je ulicama gradića Kane sabatski pozivar, pozivajući ljude male i velike, mlade i stare, da idu u sinagogu. Kada su to čuli ono četvoro, uplašiše se jer su tek tada shvatili da je danas sabat i da su oni doručkovali posle izlaska sunca.
12. Ali Ja im rekoh: ''Ja sam Gospodar i sabata! Pošto vam to neću uračunati u greh, zašto bi se vi zbog toga brinuli?
13. Jedan od njih reče: ''Hvala Ti Gospode za Tvoje utešne reći, jer da smo pred Tobom zgrešili, sigurno bi nas pozvao na odgdvornost. Ali kako to da pred Tobom to nije greh? Zašto je onda Mojsije dao narodu te zakone, koje bi trebalo da su proizašli od Boga?''
14. Rekoh Ja: ''Ti si veoma mudar i iskusan čovek i u pismu Mojsije-vom, očigledno poznaješ sva slova a i reći ti nisu strane, ali istiniti sve prožimajući duh koji je sakriven u toj reći, njega ne poznaješ, kao i svi ostali Jevreji još davno pre Babilonskog zarobljeništva. Zbog toga držiš se još uvek za mrtvu koru drveta, ali živo jezgro drveta tebi je nepoznato, isto kao i njegova bitnost i delatnost.Ako staru koru drveta negde povrediš, to životu drveta neće ni malo naškoditi, ali ako povrediš jezgro drveta, onda bi to bio greh prema životu tog drveta, jer od toga drvo može da se osuši pa i da ugine.
15. Vidiš, Izraelci su u Egiptu pod faraonima postali lenji slično životinjama i samo su ždrali. Zaboravili su na Boga Abraham-ovog, Isak-ovog i Jakob-ovog, i počeli da prihvataju idole egipatske; malo ih je ostalo verno istinitom Bogu i oni su molili Boga da ih spasi od tiranije egipatske. I Bog učini to preko Mojsija, kao što ti je to poznato.
16. Mojsije je kroz četirideset godina života u pustinji, svaki dan imao vidljivu pomoć od Jehove, da taj otuđeni narod mudrim učenjem  i pogodnim zakonima uzdigne na nivo, na kome po redu Božjem čovek treba da bude. Za tako otuđen narod bili su potrebni zakoni, koji ljudima propisuju kada, šta i koliko dnevno treba da jedu, piju, kako da se oblače i kako da drže čisto svoje telo.
17. Isto tako Mojsiju je dato, da tom narodu sklonom lenjosti i da svaki dan ništa ne radi, da se samo svakog sedmog dana odmaraju i da slave tako, što će tog sedmog dana od svojih vođa da budu poučeni o Bogu , Njegovom redu, Njegovoj volji i Njegovom vođenju kao i da ozbiljno spreče svaku otuđenost od zakona.
18. Kada čovek prisvoji Božji red u svemu što je dobro, stvarno i istinito svojom sasvim slobodnom voljom, to ne može biti za njega nikakav greh, to je kao kada potpuno zdrav čovek ne mora više da uzima lekove, što bolesnik još uvek treba da čini. Zato i ti nećeš, kao pravedan čovek koji poštuje Božji red, da se ogrešiš  o slavljenju sabata ako umereno, i posle svanuća, u podne ili bilo kada, kad god budeš gladan jedeš i piješ i ako sunce nije zašlo. I ako to tako činiš i svom bližnjem kao što to činiš svakog drugog dana, činiš dobro. Kao što činim Ja, čini i ti pa ćeš činiti i živeti pravilno!
19. Šta to ustvari dobijaju slavljenici sabata, koji kao što to često jevreji i rade, da se već tri sata pre svanuća prekomerno nažderu i naliju vinom tako, da potom  ceo sabat jedva stoje na nogama i jedva hodaju, i onda posle zalaska sunca nastave sa gozbom do ponoći, pa sledećeg dana nisu sposobni ni za kakav rad? Znaj! Ovakvo slavljenje sabata predamnom je odvratno, ali slaviti sabat kako sam ti upravo objasnio, jeste Moja volja i zato Mi je najmilija. Zato seti se uvek: Slovo zakona ubija, samo unutrašnji duh ljubavi i istine oživljava.''
20. kada je čovek sve to čuo, sve četvoro su Mi se zahvalili za dobijenu pouku, i odmah postadoše živahniji.
21. Na to Me upita gostioničar, da li da sa svojima ode u sinagogu ili da ostane kući.
22. Rekoh Ja: ''Ko je veći Ja ili sinagoga? Dozvoli tvojima neka idu i pošalji rabinu neku zrtvu, koja će mu biti milija nego tvoje prisustvo, - ali ti ostani kući; jer uskoro će stići karavan iz Persije, koji će ti doneti mnogo posla!''
23. Reče gostioničar: ''O, Gospode i učitelju, danas na sabat mladog meseca, to mi je zaista nezgodno; jer mi gostioničari imamo jedan strogi zakon, koji kaže da ne smemo prihvatiti nikoga na ovakav sabat, čak ni Jevreje a pogotovo ne strance!''
24. Rekoh Ja: ''Činiti i sabatom dobra dela, to je za Mene ispravno, kao što sam to tebi i Indijcima već rekao, ali ako imaš nekog straha od poglavara sinagoge, pošalji mu po tvom vrhovnom slugi poseban žrtveni dar i videćeš, ubrzo češ od njega dobiti za to dozvolu!''
25. Gostioničar učini kako sam mu rekao i vrhovni sluga je ubrzo doneo posebnu dozvolu – važeću za tri sabata tako da je gostioničar bio zadovoljan, jer karavan je doneo sto puta većeg prihoda nego što je koštala dozvola.
26. Tada me upita gostioničar: ''Gospode i učitelju! Da li je ispravno od strane poglavara sinagoge, da mi za poseban poklon odobri da oskrunim sabat – što inače pred njim vazi za izuzetno kažniv greh, a sada gle, kao da se nije ništa desilo, i uopšte ne treba da brinem da sam učinio nešto kažnivo?''
27. Rekoh Ja: ''Prijatelju, ako zaista poglavar smatra da je skrnavljenje sabata greh, onda greh pada na njegovu dušu, pošto je dozvolio da se za ljubav novca to desi. Ali ako u  to ne veruje i čini tako kao da u to veruje čvrsto i nepokolebljivo i kada na svojim propovedima za takav greh traži kaznu, onda on dajući dozvolu  da se za novac greh učini, svaki put skrnavi sabat. Tada on nije samo skrnavitelj, več je učinio mnogo veći greh, greh laži, dvolićnosti i tvrdićluka, pošto je svoju veru napustio zbog svoje pohlepe.
28. Ko je kao ti, primio dozvolu da takoreći skrnavi sabat a ustvari time može mirnije činiti dobra dela na sabat, tada on slavi sabat onako kako je to Moja volja!''
29. Kada je gostioničar čuo Moje izlaganje, zadovoljan, odmah je naredio svojoj poslugi da sve pripreme za dolazak karavana.
30. I svi se zadovoljno raziđoše svaki na svoj posao, a i karavan je skoro već bio pred svratištem. (jl.GEJ.09.109)
01. Neki susedi koji su se strogo pridržavali sabata, videvši gužvu pred svratištem kao o radnom danu, dodoše i rekoše gostioničaru: ''Izgleda da si zaboravio da je danas sabat mladog meseca?''
02. Na to im gostioničar odgovori: ''Čistite pred vašom kućom; ja sam pred mojom već počistio! Evo tu je dozvola od poglavara, i nemojte dalje da brinete o meni!'' (jl.GEJ.09.110.1-2)