21. Razgovori o Bogu
Svi mi ljudi, manje ili više, nalazimo se neprestano u traganju za nenašpminkanom istinom, te na taj način učimo se, izmenjujući mišljenja međusobno. I eto tako, to teče već hiljadama godina.
Ovu slobodu, slobodu mišljenja, slobodu volje, slobodu izbora... to su najveći darovi koje, je čovećanstvo primilo od svog Stvoritelja, koji nas nadahnjuje duhom i koji nam govori 24 časova na dan, uvek i neprestano, i za koga se nekada davno govorilo: ''Onaj koji nema imena''.
''No čovek dade ime svemu što jeste, da bi se znalo šta je šta i ko je ko, te tako i Njemu, koji Jeste, i koji Jeste Jedini, svaki narod dade svoje ime.''
Nažalost, na takav način ljudi su stvorili jedan razlog više, koji je još uvek uzrok, zbog koga se ljudi međusobno mrze proganjaju i ubijaju, i to samo zato što mnogi misle da je pravi Bog – samo njihov Bog i da je istina upravo kod njih. Veoma malo ljudi zna da ''istina ne pripada nikome, no moglo bi se reći da mi pripadamo istini.''
''Boga niko nikad nije video'' (Jov.1.18), pa kako onda da govorimo o Bogu?
Kako, na primer, biće jednodimenzionog sveta , da shvati da uopšte postoji trodimenzioni svet, kada ne poznaje ni dvodimenzioni? U svojoj svrsishodnoj ograničenosti to mu je najednostavnije rečeno nemoguće!
Isto tako, kako može čovek, biće trodimenzionog sveta, da shvati činjenicu o postojanju višedimenzionog bića ili ćak višedimenzionog sveta?
Vrhunac ovakvih pitanja bio bi: kako uopšte da zamislimo Boga?
Ili, kako da priznamo da Bog Jeste, kada ne-možemo ni da Ga zamislimo?
To je kao kod soft-ware programa, koji su kompatibilni sa svojim prethodnicima – nižim programima ali ne mogu da komuniciraju sa složenijim izdanjima – višim - razvijenijim programima.
U mom traženju istine o Bogu, ne mogu se otrgnuti od utiska koji mi se upravo od strane crkvenih zajednica nudi, a to je da postoje dva načina verovanja u Boga:
• Kada verovanje u Boga izrasta na osnovama ličnog traženja; i
• Kada verovanje u Boga ''nasleđujemo'', sve jedno od koga, ali koje u krajnjoj liniji potiče od neke institucije - verske zajednice – religije.
U svakom slučaju svi mi ljudi smo vernici, na izvesan način samo:
• Jedni veruju da Bog jeste – da postoji i trude se, da se pridržavaju učenju koje je, kako se tvrdi, dato od Boga;
• Drugi pak veruju da Bog nije – da ne postoji i trude se, da žive po svojim merilima – po svojim principima.
Sigurno je čoveku veoma teško sebi da predstavi, da postoji nešto na ovome svetu, što on ne bi mogao da opiše, a upravo Bog je pojam koji čovek ne može da opiše ali ipak, ljudi svemu daju imena u suprotnom, nastali bi problemi sporazumevanja.
Veoma je teško, da samo svojim razumom shvatimo Boga tim teže, jer smo opterećeni – zaokupljeni svojom intelektualnom uobraziljom, koja veoma teško pristaje da bude nepristrasna, i još manje pristaje da se izdigne iz zarobljeništva svojevoljno usvojenih principa, mišljenja, navika i predrasuda, a baš nikako ne želi da prizna da je duh uzrok i tvorac materije.
Sigurno je da samo naš razum nije dovoljan za razumevanje Boga, jer Bog je duh, te moramo Ga tražiti duhom i jer samo duhom se može spoznati duhovno. Kako to da se dogodi kada smo opsednuti samo materijom ovog sveta!?
Gospod – Bog – Otac naš nebeski ili kako god, poručuje nam:
“….Ovo vam sada kažem: Ja sam jedini, večiti Bog u svojoj trojedinoj prirodi, kao Otac po svome Božanskom, kao Sin po svome savršenom ljudskom i kao Duh po vaskolikom životu, delovanju i spoznanju”…….(jl.hg.01.02.10).
Kako to treba razumeti?
Crkve nam to skraćeno ovako kažu: .....''Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh Sveti''.....
Ako bi to bilo tačno, onda postoje tri Boga, ali Gospod nam sam kaže: Ja sam Jedini....
Upravo zato, u ovom poglavlju neka ''govori'' samo On, koga još uvek ne poznajemo, trudimo se da Ga upoznamo, ali u koga nepokolebljivo verujemo.
Svi odlomci koji slede, potiču iz ''Veliko Jevanđelje Jovanovo'', Jakob Lorber-a.
Moć volje
U razgovoru učenika Hristovih i nekih drugih prisutnih sa Hristom, jedan kapetan rimskih legionara priča o jednom svom doživljaju iz Rima. Tada je upoznao jednog čoveka koji je rođen u Iliriji a bio je veoma pametan i mudar i sa kojim se moglo razgovarati o svemu i svačemu. Na kraju svoje priče o tom svojevrsnom Iliru, kapetan zaključuje:
06. ..."Tog čoveka spomenuo sam samo zato, da bi Ti pokazao da sam o tome što si nam tako mudro razložio več imao nekog pojma, te sam zato to o čemu si nam govorio mnogo bolje razumeo. I to što si nam rekao beskrajno je više, sagledanije i skoro za svakoga razumljivo. Tako kao što sada pratim veoma pažljivoTvoja znamenja, Tvoje istinito sveznanje i Tvoju mudrost, isto tako se sećam još uvek i neobičnog predviđanja tog Ilira, po čijem kazivanju će veliki i istiniti Bog – i to uskoro – spasiti ljude iz njihovog mraka i sve to će se desiti unutar granica velikog rimskog carstva. Najzad, i Ti si sam sigurno takav poslanik, poslanik jedino istinitog Boga ili si čak identičan sa njim.
07. Ako si zaista jedno ili drugo, reci nam, kako bi svi znali, te da se po tome i ponašamo“ (jl.GEJ.06.134.6-7).
01. Rekoh Ja: “Jedno ili drugo, tome sada nije ovde mesto; jedno ili drugo, to prvo mora najaviti vaše srce! Ako bi vam Ja sam rekao da sam to ili ono, to vašim dušama ne bi duhovno koristilo. Da sam samo čovek baš tako kao i vi, veoma lako možete videti vašim očima a i da dohvatite vašim rukama; ali možete veoma lako i da zamislite, da je Bog najpotpuniji čovek, zar nije rečeno da su ljudi načinjeni .......“na sliku i priliku Božju“!
02. Međutim, svaki čovek može veoma lako da postane po svemu jednak Bogu, ako spoznanu Božju volju sasvim prihvati kao svoju. To još niste znali, no to vam ne dokazujem samo rečima, več još više svojim delima, koja sam činio pred vašim očima.
03. Sada u sebi misliš, da govorim tako, kao da bi i neko drugi bio sposoban da čini znamenja; za to ti ne mogu dati drugog dokaza več jedino da pozovem jednog od Svojih starih učenika te da mu kažem da načini neko znamenje“.
04. Kapetan na to odgovori: “Uopšte ne sumnjam da će svaki od Tvojih učenika načiniti za naše oči ono što im Ti kažeš; odnosno, učenik će izreči ono što Ti želiš i desiće se ono što on bude rekao“.
05. Na to Ja odgovorih: “O ne, u tome vrlo grešiš! On će jednostavno svoju volju da združi sa Božjom voljom, isto tako kao što to činim i Ja i iz tako združenog htenja slediće izvršeno delo.
06. Kažem ti: Kada jedinoga, istinitoga Boga sasvim spoznaš, kada Ga iznad svega ljubiš i Njegovu dobro spoznanu volju načiniš za svoju, ako pored toga sasvim poverljivo veruješ i ne sumnjaš, možeš reči onim tamo gorama: “podignite se i bacite se u more“ i pred svedocima desiče se ono što si sa Bogom hteo da se desi!“
07. Kapetan reče: “Da, da, verujem da je to moguće, pitanje je samo da li će Bog hteti i dopustiti to što ja poželim tog trenutka, čak iako bi svu svoju volju podredio Božjoj volji, - nešto glupo sigurno da Bog neće i ne može hteti. No ako bi i hteo da uništim tu goru, to bi svakako bilo glupo i iznad svega zlobno i tada Bog nebi svoju volju združio sa mojom! Da li sam u pravu?“
08. Rekoh Ja: “Nisi baš sasvim u pravu, ovo sam ti rekao samo kao jedan primer. Sasvim razumljivo je da onaj koji je svoju volju sasvim združio sa Božjom voljom, prisvojio je – barem delimično i Božju mudrost. Takav čovek će tada i razumeti, da li je to što želi zaista dobro i mudro. Kada to sagleda, sa Bogom će uvek hteti da dela samo ispravno i kada tako hoće, to će se i desiti pod uslovom da u to ne posumnja; naime, ako čovek u to sumnja, posledica takve sumnje je još uvek nepotpuna združenost njegove volje sa Božjom voljom. – A sada, zahtevaj od nekog Mog učenika neko znamenje sasvim proizvoljno; naravno da mora biti logično, moguće i razumljivo!“
09. Kapetan reče: “Pozovi jednoga jer Ti najbolje poznaješ njihovu marljivost!“
10. Rekoh Ja: “Petre, priđi, ako imaš dovoljno vere te poslušaj šta to želi naš prijatelj! “
11. Petar hitro stupi pred kapetana i reče: “Prijatelju, šta želiš da ti učinim?“
12. Kapetan reče: “Ako i ti nešto možeš, pogledaj na suprotni rečni breg! Tamo oko one zdepaste stene raste neki divlji šibljak. U njemu se okuplja mnoštvo opakih i vrlo otrovnih zmija, koje često dosađuju ljudima i životinjama posvuda unaokolo; močju svoje volje združene sa Božjom voljom, odstrani i uništi to zlo leglo tih životinja!“
13. Nato je učenik ispružio svoje ruke prema kraju koji mu je pokazan i u trenutku taj kraj prestao je postojati! “
14. Kada je kapetan to video rekao je: “Gospode i učitelju, ako se tvoji učenici od Tebe to mogu naučiti, tada bi i ja rado bio Tvoj sledbenik i postao Tvoj učenik, Jer to je hiljadu puta, hiljadu puta više, nego što je desethiljada puta, desethiljada puta rimskih legionara u stanju da učini! Naoružan sa takvom sposobnošću lako bi zauzeo ceo svet i poboljšao ga sa mudrim zakonima. “
15. Rekoh Ja: “To bi veoma lako učinio i Ja, ako bi to bilo u tom trenutku dobro za sve ljude! Međutim, u vezi toga Božja mudrost nam kaže: posvuda ljudi još nisu dovoljno zreli za to; zato i ovde idem samo u takve krajeve, za koje znam, da su njegovi stanovnici zreli za to, da lako prihvate ova visoka otkrivenja (Jevanđelje)“...(jl.GEJ.06.135.1-15).
Otac, Sin i Duh Sveti
Jednom drugom prilikom apostol Petar upita Gospoda:
01. “Kada Te je Jovan krstio u Jordanu, tada se nebo otvorilo i Božji duh u vidu ognjenog goluba lebdeo je nad Tvojom glavom a iz nebesa čuli smo jasno i razgovetno izgovorene reči:
“Ovo je Moj ljubljeni sin u kome je Moje odobravanje, - Njega slušajte!“
Sasvim iste reči čuo sam nekom drugom prilikom i posebno bi Te zamolili da ih podrobnije objasniš, jer dosada se nismo usudili da Te o tome pitamo. Pošto hoćeš da nas vodiš do pravilnog spoznavanja Boga, mislim da je sada vreme da nam to bolje objasniš, naravno ako je to po Tvojoj božanskoj volji.
02. Do sada si bio za nas samo Sin Najvišega. Čak i Tvoja telesna mati nam je rekla da joj se prikazao arhanđel Gabriel i rekao: “Pozdravljena budi ti, koja si našla milost pred Bogom! Duh Sveti će te začeti i roditi češ dečaka koga nazovi Sin Najvišega!“
03. Eto Gospode, to i još mnogo toga znamo i nemožemo se otrgnuti od ubeđenja, da postoji Bog otac u nebesima. Ti si njegov Sin a treći, to je sigurno isto Bog, jednak Ocu i Tebi i to je sigurno Duh Sveti! – Da li grešimo ako tako i verujemo?“
04. Rekoh Ja: “Još nije došlo vreme, da bi vam to sasvim objasnio, no dugo ne treba čekati. A više puta sam vam več rekao, kada ste Me molili da vam pokažem Oca: ‚Ko vidi Meine, taj vidi takođe i Oca, jer Ja i Otac smo jedno. Otac je u Meni i Ja sam isto tako u Ocu’, - kako ste Me tada razumeli?“
05. Petar odgovori: “To smo ovako razumeli: 'Uvek Te prožima celokupna Očeva moć, koliko god toga trebaš tu na ovoj zemlji, te tako je večni i beskonačni Otac uvek u Tebi. Ti si najpotpunija Njegova podoba. Pošto je Otac kao beskonačan, večan i sveznajući Bog oko Tebe i obuhvata Te celokupnog, moraš i Ti takođe biti u Bogu!“
06. Rekoh Ja: “Dobro, a šta je potom sa Duhom Svetim? Šta mislite o Njemu?“
07. Petar reče: “Gospode, o Njemu zaista neznam ništa, i ako si Ti rekao da će čoveku da se oproste svi gresi ali gresi protiv Svetoga duha neće se nikome oprostiti! Očigledno je da Ti nisi Sveti duh, jer si rekao da će se učinjeni gresi protiv Sina oprostiti. Otac to isto nije jer će se gresi protiv Oca još pre oprostiti. Pa sada ko ili šta je Sveti duh? Videli smo Ga u obliku vatrenog goluba. Prvo, Da li je to još od Adama ostala prikrivena treća Božja osoba, pa je ili jedno sa Ocem ili je jedno sa Tobom? No sigurno ne može biti svetija od Oca ili pak od Tebe? No rekao si da gresi protiv Svetoga duha neće biti oprošteni nikako i nikada! Očigledno je da je Sveti duh nama, na još sasvim nepoznati način najsvetiji u svim nebesima.
08. Iz ovoga vidiš, da i nama, starim učenicima, još mnogo nedostaje do potpunog spoznavanja Boga, zato nas raduje da želiš da nas uvedeš u jasnije spoznavanjeBoga.
09. Kod Mojsija je vrlo strogo zapisano: “Ja, Jehova, Jedan sam i jedini Bog! Nemajte i ne izmišljajte drugih bogova pored Mene!'' – A sada prema spomenutim pojmovima imali bi tri, i pored toga trebali bi da verujemo samo u jednoga Boga! O gospode, u vezi toga bilo bi hitno potrebno jedno tačnije i jasnije objašnjenje; naime, niko od nas to još nije shvatio!“
10. Rekoh Ja: “Verujte u Jednog Jedinog jer ih oduvek nije bilo više a i za večita vremena ih neće biti više!
11. Kada Me ovo pitate, sećanje vam nije baš najbolje, pošto sam vam u više prilika o tome često govorio, - a sada i pored toga ispada da vam najglavnija stvar, još uvek nije jasna. Kada sam vam rekao da je potpuno spoznavanje Boga najvažnija stvar u životu, jer bez toga nema istinitoga života več samo konfuzan život mašine, istovremeno sam vam pokazao šta i ko je Bog, - no vaše sećanje je slabo i kratkotrajno!“
12. Učenici uglas rekoše: “Gospode, osveži nam tada naše sećanje!“
13. Rekoh Ja: “Recite rađe gospode osveži naše meso i našu volju; jer moć sećanja uvek je zavisna od moći volje. Vaša duša je inače uvek voljna ali vaše meso je slabašno a time i vaše sećanje. Ono će se osvežiti uvek onda kada budem nad vama poslao Duha Svetoga. – No sada slušajte vrlo pažljivo!“(jl.GEJ.06.229.1-13)
Trojstvo u Bogu i čoveku
01. (Hristos:) “Ovo što ćete sada slušati, za sada zadržite samo za sebe i nemojte me objaviti prevremeno! Kada bude došlo za to pravo vreme, to ćete saznati u sebi od Mojega duha, koji je pravi Duh Sveti.
02. Otac, Ja kao Sin i Duh Sveti smo, sasvim jasno i večito jedno te isto.
03. Otac u meni je večna ljubav i kao takva, pratemelj i istinita prasupstanca svih stvari koji ispunjavaju svu večnu beskonačnost.
04. Ja sam, kao Sin svetlost - mudrost, koja izlazi iz ognja večne ljubavi. Ta silna svetlost je večna, najpotpunija samosvest i najasnija samospoznaja Boga i večna Reč u Boga, po kojoj je bilo načinjeno sve što jeste.
05. Da bi bilo moguće načiniti sve to, bila je još potrebna silna Božja volja, i upravo to je Duh Sveti u Bogu, po kojoj sva dela i sva bića dobijaju svoje potpuno postojanje. Duh Sveti, to je velika izrečena reč “neka bude“ (dinamički aspekt) – i bi sve što su zaključili Ljubav i Mudrost u Bogu.
06. I eto, sve to je sada tu – ovde, u Meni: Ljubav, Mudrost i sva vlast! I tako eto, postoji samo Jedan Bog i taj sam Ja i Ja sam ovde prihvatio telo samo zato, da bi u vašem obliku mogao da vam pobliže otkrijem, vama - ljudima ove zemlje, koje sam načinio tačno po Svome obliku – po Svojoj slici i prilici – iz praosnove Svoje ljubavi – i to se upravo sada događa.
07. Da i vi u sebi imate to isto, potpuno Meni slično trojstvo kao što ga imam i Ja, to ću vam sasvim razumljivo i odmah objasniti
08. Pogledajte, svaki čovek ima u sebi ljubav i zbog te ljubavi ima i volju; jer ljubav sama po sebi je želja i ona zahteva, i upravo u želji i zahtevu skriva se volja. To je karakteristično i za sve biljke, životinje i u nekom pogledu i za drugu materiju.
09. Ljubav i volju ima čak i najsiroviji i neobrazovan čovek. No šta postiže on time? Zadovoljava samo svoje najniže i najmaterijalnije potrebe, koje se instiktivno pretakaju iz njegove sirove ljubavi u njegovu volju a iz toga njegov razum ne dobija ništa drugo do tamnu isparinu. Pogledajte, zar nisu posledice delovanja takvoga čoveka umnogome slabije nego one, koje prouzrokuju životinje, čiju ljubav i htenje (sadržana u njihovom instiktu) vodi više nadahnuće!
10. Sasvim drugačije je sa ljubavlju i njenom voljom kod onih ljudi čiji je razum postao svetla luč; ta svetiljka onda prosvetli ljubav, njenu volju a time i čitavog čoveka i eto tako se rađa mudrost – svetlost. No tek ljubav nam daje čista sredstva, svetlost – mudrost ih dovede u red i volja ih sprovede u delo. Pošto čovek, kao slika i prilika Božja, ima u sebi i takvu sposobnost, da li je čovek zbog toga, zbog te trojnosti (ljubav, mudrost, volja) sastavljen iz tri ličnosti – iz tri osoba ili bića, ili je on ipak samo jedan čovek?“ (jl.GEJ.06.230)
Različita mišljenja o biću Hrista
U jedno svratište u kome su prenoćili Hristos sa svojim učenicima, za stolom gde se pijuckalo vino, neki slušaoci su započeli razgovor o Hristu:
01. ''Nastala su različita mišljenja i moglo bi se reći da se tu kod stola pojavio prvi ''crkveni raskol''. Neki od prisutnih tvrdio je da sam Ja sasvim neposredno najviše božansko biće a drugi, da to stvarno jesam ali ne neposredno več posredno. Drugi opet rekli su da sam zapravo po poreklu Davidov sin i da sam određen za Mesiju Davidovog kraljevstva i da zato imam udeo u Davidovim čudesnim moćima kao i u Salomonovim mudrostima. Neki drugi bili su mišljenja da sam prvi nebeski anđeo, koji sada »pro forma« živi na ovom svetu u mesu (telu) i da imam pri Sebi još jednog ađutanta iz nebesa (prisutan je bio i Rafael).
02. Deo prisutnih, kome se pridružilo i nekoliko Mojih Apostola, razglasilo me je za Sina Najvišega. Doduše imam iste osobine kao i Moj Otac ali sasvim drugu ličnost i upravo takav bi bio i često pominjani Duh Božji – treća ličnost, koja bi u nekim slučajevima sasvim samostalno progovorila neke rečenice!
03. Sa ovim mišljenjem malo ih se složilo, te neki upitaše Petra šta on misli.
04. Petar je rekao: “On, Gospod sam, kada smo tu naokolo putovali, pitao nas je šta misle ljudi o Njemu ko je On i konačno šta mi mislimo o Njemu. Tada smo svašta tvrdili i kada je konačno upitao mene, rekao sam direktno onako kako sam to osećao u svom srcu: ‚Ti si Sin Najvišega!’ I On je bio sa tim mojim svedočenjem sasvim zadovoljan, te me je čak nazvao stenom vere na kojoj će izgraditi Crkvu Svoju, te da je paklena vrata neće nadvladati. Sa time je On odobrio i potvrdio moje izgovoreno mišljenje koje sam tada izrekao, te neću pogrešno činiti ako kao stena u tome i istrajem.
05. Jovan se i pored toga suprotstavio tom Petrovom mišljenju te je rekao: U Njemu prebiva punost Božanstva! Kao Sina, koji nije i ne može biti druga ličnost a Njegovo telo spoznajem samo toliko, koliko je sredstvo do cilja; znači u celini On je identičan sa Božanstvom, koje u potpunosti prebiva u Njemu!
06. Da li je moje telo možda neka druga ličnost od moje duše? Zar i telo i duša ne sačinjavaju jednog čoveka, iako je moja duša na početku mog postojanja morala još da oblikuje to telo, tako da bi mogli da kažemo: Duša je obukla preko sebe drugo – materijalno telo, zar je time oko sebe postavila drugu lićnost? Naravno da možemo da kažemo i da je telo sin, ili nešto što je duša oformila, no zbog toga ona nije druga ličnost u njoj ili pak bez nje! I još manje možemo to da kažemo o duhu i duši; ta šta bi bila duša bez Duha Božjeg u sebi? Duša postaje potpun čovek po duhu odnosno, kada je duh svu prožme! Eto tako je duh, duša i telo sasvim jedna te ista ličnost!
07. Pored toga pisano je: ‚Bog načini čoveka potpuno po Svojoj slici i prilici’. Ako je čovek kao potpuna Božja slika i prilika sa svojim duhom, svojom dušom i svojim telom samo jedan čovek, a ne tri čoveka, pa valjda je onda i Bog takođe kao najpotpuniji praduh, okružen sa isto tako potpunom dušom a sada i pred našim očima vidno sa telom jedan Bog i nikako trojedini ili pak rastočen u tri različite osobe! – Tako mislim i pri tome ostajem, bez da bi zbog toga hteo da budem stena vere!“
08. Svi za Mojim stolom rekoše: Jovan je ispravno govorio!“
09. Petar htede zbog toga da se popravi te reče: “Da, upravo tako mislim i ja; ali nisam tako rećit da bi svoje unutrašnje razumevanje tako brzo izrazio, mada je ta stvar još uvek vrlo teško razumljiva!“
10. Na to Jovan odgovori: “Teško ili ne, no onako kako si ti rekao, izvesno je da to neće razumeti niti jedan čovek na ovoj zemlji, ali kako sam to ja rekao, to će svako veoma lako da razume, takvo je moje mišljenje! Ko je od nas u pravu neka presudi sam Gospod.“
11. Rekoh Ja: “Vera može mnogo, no ljubav može sve! Simon-e Juda, ti si stena u veri; no Jovan je čist dijamant u ljubavi i zato vidi dublje nego bilo ko drugi između vas. Upravo zbog toga je on Moj lični pisar; još mnogo ću mu naložiti da piše i to će za sve vas biti još jedna zagonetka! Naime, u takvoj ljubavi ima mnogo prostora za što-šta, ali u veri ima samo određenog prostora ili kako se to kaže: ‚Dovde, dalje ne!’ Pridržavajte se izjavama moga ljubimca jer on će Me svetu potpunije rastumačiti!“
12. Zbog toga Petar je bio prilično zbunjen a često i pomalo ljubomoran na Jovana. Zato, kada sam ga pozvao, posle Mog uskrsnuća, da Me sledi i pase jaganjca Moja, uzbudio se nad činjenicom da Me je i Jovan sledio no bez poziva; tada sam, kao što je poznato, Petra ukorio, pri čemu sam istovremeno Jovanu obečao besmrtnost; potom se među ljudima širilo govorkanje, da taj učenik telesno neće nikada umreti.
13. Petar tada upita Jovana, kako mu to uspeva da uvek ima mnogo dublji uvid i dublje spoznavanje od njega.
14. Jovan na to reče: “Vidiš, ja ne stanujem u tvojoj duši i ti ne stanuješ u mojoj a pored toga ja nemam nikakvih merila po kojima bih odredio iz kog razloga je moje mišljenje ispravnije ili pravilnije! A i sam Gospod nam je upravo objasnio razliku između vere i ljubavi, prema tome uzmi to kao odgovor na svoje pitanje! Pošto Gospod može da nam proveri i bubrege i srce, tada će sigurno moći u dlaku da vidi i razliku između naših duša.
15. Sa ovim Jovanovim odgovorom Petar je bio zadovoljan, te nije više ništa pitao. U međuvremenu i naš obed je bio pri kraju, ustali smo od stola i otišli na goru (jl.GEJ.04.88.).
Ljudsko i Božje u Gospodu
Gospod govori o sebi ovako:
08. ...“ko nosi meso (telo) svoje, ima ga iz majčinog tela! No prvi čovečiji par (ne računajući preadamite koji su se razvili evolucijom) dobio je svoje telo voljom Božjom – svi drugi ljudi pa iz majčinog tela. Tako je i moje telo od zemaljske majke, i ako nije začeto na uobičajen način - od zemaljskog oca, več od svemogućeg duha Božje volje, što je kod sasvim čistih i Bogu predanih ljudi sasvim moguće. U davnim vremenima, kod sasvim nepokvarenih, priprostih i Bogu vrlo odanih ljudi to nije bila retkost a tu i tamo događa se još i dan danas.
09. Razumljivo je da su takvi, sasvim po duhovnom putu začeti ljudi duhovniji od onih koji su začeti na uobičajan način, jer deca od vrlo krepkih i sasvim zdravih roditelja postaju takođe vrlo krepki i zdravi – za razliku od dece slabih i bolesnih roditelja, koja su najčešće isto tako slabašna i bolesna. Ja kao čovek, ovakav kakav sada stojim tu pred vama nisam Bog, več Božji Sin – i to može biti svaki čovek; Ljudi ove Zemlje pozvani su da postanu i jesu Božja deca, ako žive po poznatoj volji Božjoj.
10. Jednoga između njih Bog uvek odredi da bude prvi, koji ima u sebi Život i daje ga svakome ko u Njega veruje i ko po Njegovom učenju živi. I eto taj prvi to sam Ja!
11. No ovaj Život iz Boga, nisam doneo na ovaj svet iz majčinog tela! Klica je bila u Meni, no morala je da se razvije, i to Me je koštalo trideset godina rada i truda. Sada stojim tu pred vama kao dovršen i mogu vam reči, da Mi je data sva moć i sva vlast kako na nebesima tako i na zemlji i da je duh u Meni jedno sa Božjim duhom, te zato i činim sa lakoćom znamenja i čuda kakva nije činio ni jedan čovek pre Mene. I ubuduće, to neće biti nikakva posebna privilegija za Mene, već je za svakog čoveka koji veruje da me je Bog poslao na ovaj svet zato da bi ljudima, koji sada bezciljno lutaju u mraku, dao svetlo života i kako bi potom dalje delali po Mom učenju, koje će ljudima najasnije pokazati volju Božjeg duha i koji sada u svoj svojoj punini prebiva u Meni.
12. Inače taj duh je Bog, te ipak Ja kao Sin čovekov to nisam; kao što sam več rekao, sam Sam morao tek sa velikim trudom i vežbanjem pridobiti Božje dostojanstvo, što uostalom svaki čovek mora, i tek kao takav mogao sam se sa lakoćom združiti sa Božjim duhom. Sada sam u duhu sa Njime Jedno, no sa telom još uvek ne; kada budem i na taj način postao sa Njime Jedno, to će biti tek posle velikog trpljenja i potpunog, najponiznijeg samoodricanja svoje duše“.......(jl.GEJ.06.90.8-12).
O trojstvu u Bogu i čoveku
U svratištu kod Lazara na maslinskoj gori, među gostima bilo je i prerušenih fariseja. Posle jednog Hristovog izlaganja ......
01. ''Jedan farisej Mi priđe i reče: ''Gospode i učitelju! U Tvom govoru rekao si nam, da će Tvoji učenici koji su potpuno prihvatili da šire Tvoje učenje, stavljanjem ruku da krste, odnosno da jačaju ljude u ime Oca koji je čista ljubav, u ime reći koja je Tvoj Sin ili mudrost očeva i u ime Duha Svetoga, koji je Svemoguća volja Oca i Sina.
02. Ali ja mislim: ako Tvoji učenici krste one koji veruju u Tvoje učenje, i to samo u Tvoje ime ili samo u ime Očevo, iz toga veoma lako mogu nastati sporna pitanja, jer sa ovom trojicom iako najvišim i najsvetijim imenima mogu nastati takve posledice, da ljudi sa manjom sposobnošću shvatanja mogu da poveruju da postoje tri posebna Boga – kao tri božanske lićnosti. Tako je bilo i sa starim ćistim verovanjem u jednog Boga, vremenom su stari Egipćani od Jehovinih svojstava načinili gomilu bogova, koje su potom slavili gradeći im hramove. Na taj način potonuli su sasvim u materijalizam, te su tako počeli pripisivati bogovima najpodlije ljudske slabosti.
03. Vremenom, kroz više stotina godina, to bi opet moglo da se desi, da slepi i priglupi ljudi, čuvši pri krštenju za ova tri uzvišena pojma, to shvate kao tri Boga. Potom ne treba dugo čekati, pa će svakom od njih početi da grade hramove. Zato mislim da se to može najlakše sprećiti tako, da se Bog predstavi samo sa jednim imenom. Šta Ti misliš o tome?''
04. Rekoh Ja: ''Rekao si sasvim dobro i ispravno, ali Ja ne mogu to da obiđem - da svima vama stavim to na srce; jer pod ova tri pojma čoveku je sasvim i potpuno prikazana bitnost Božja.
05. Istina je da ljudi sa slabijom sposobnošću shvatanja, dolaze do prihvatanja stanja o postojanju božanstva iz tri ličnosti; ali i pored toga, da bi ostali pri potpuno vernoj istini i da bi se sačuvala najdublja unutrašnja istina, ne ostaje nam ništa drugo, do tako kako jeste.
06. Vidiš, čovek je stvoren po slici i prilici Božjoj i ko hoće samog sebe da upozna, mora da zna i u sebi da spozna, da on kao jedan te isti čovek postoji takođe iz tri ličnosti! Prvo, imaš telo, sastavljeno iz čula i ostalih potrebnih udova i organa, od onih većih pa do onih majušnih koje jedva možemo zamisliti, kako bi mogao da vodiš slobodan i samostalan Život. Ovo telo ima u sebi, jedan vlastiti prirodan život, radi učenja i obučavanja duhovne duše, koji se sasvim i u svemu razlikuje od duhovnog života duše. Telo živi od materijalne hrane, iz koje se grade krv i ostali hranljivi sokovi za potrebe različitih organa.
07. Srce ima u sebi jedan vlastiti oživljujući mehanizam, koji neprekidnim širenjem i potom skupljanjem šalje telu krv ali i druge sokove, koje potom svojim skupljanjem opet prihvata u sebe, obogati ih, i iznova hrani sa novim hranljivim sastojcima razlićite organe. U tim hranljivim sastojcima nalaze se i mnogi i različiti duhovi prirode, koji obavljaju to ishranjivanje i održavanje tela tako, što vrše razmenu (u jetri i asimilaciju), uzimajući istrošene sastojke uz istovremeno davanje novih sastojaka, te tako jačaju telo. Sve to obavlja se samo zahvaljujući neprestanom radu srca.
08. Vidiš, sa svim tim po život tela važnim akcijama, duša nije ni na kakav način povezana. Duša sa svojom slobodnom voljom nije uopšte povezana ni sa jednim organom. Svojom vlastitom aktivnošću rade i pluća, i jetra, slezina, želudac, creva, bubrezi kao i mnogi drugi delovi vašeg tela, koje duša čak ni ne poznaje, te zato o njima ne može ni da vodi brigu. I pored toga telo je za sebe jedna potpuno zaokružena ličnost, a isto tako se čovek i ponaša i čini, kao da su telo i duša jedna te ista lićnost! Ko od vas može da tvrdi da su telo i duša jedna stvar?!
09 Posmatrajmo sada dušu samu za sebe, i videćemo da i duša za sebe je jedan potpun čovek, koji u sebi i za sebe ima supstancijalno duhovne, ali potpuno iste sastavne delove kao i telo u svom materijalnom okolju, i duša se njima koristi u višem duhovnom okolju, kao i telo u svom materijalnom okolju.
10. I ako telo za sebe, kao i duša za sebe predstavljaju dva sasvim, možemo reći, različita čoveka ili lica, jer svako za sebe ima svoju specifičnu osobinu i o kojoj, na kraju krajeva, jedna drugoj ne polaže nikakve račune u smislu: kako i zašto, ipak i duša i telo u osnovi sačinjavaju životnu svrhu samo jednog čoveka, i niko ne može o sebi, niti drugi o njemu da kaže da on nije jedan čovek, već da je reč o dva čoveka. Jer telo mora da služi duši a duša svojim razumom i voljom telu, pri čemu duša je odgovorna za svoja ponašanja koja su sadržana u njenim raznoraznim mislima, željama, zadovoljstvima i strastima.
11. Ako pobliže posmatramo Život i bit duše, pronaći ćemo brzo i lako da je duša kao supstancijalno telo za sebe ništa potpunija od duše recimo jednog majmuna. Možda će čovek imati instinktivan razum na malo višem nivou od neke proste životinje, ali o nekom razumu i nekom rasuđivanju stvari i njihovih odnosa nema ni govora.
12. Velika, naime najveća i Bogu potpuno slićna imovina duše, sadržana je u esencijalno čistom duhovnom čoveku koji boravi u duši. Kroz tog, da opet kažemo, čoveka, duši je omogućeno da razlikuje istinito od lažnog i dobro od zla, i može da misli i potpuno da želi u svim zamislivim pravcima. Na taj način duša bude potpomagana od strane duha koji stanuje u njoj, zavisno od toga u kojoj meri duša prihvata da svoju slobodnu volju podredi istinitim i dobrim principima duha, te tako sve više i više bude duhu slična, znači jaka, močna, mudra, odnosno u duhu preporođena i na kraju identična sa duhom.
13. Ako je tako, onda je duša takva kao što je i njen duh – jedno biće sa svojim duhom, isto tako postaju plemenitiji i telesni delovi takve potpune duše – čiji supstancijalno duhovni delovi tela postoje u različitim telima prirodnih duhova. Ovakvo telo mogli bi da nazovete i meso vaše duše, koje na kaju isto tako prelazi u esencijalni duh, čime se i podrazumeva ''uskrsnuće mesa najmlađeg i istinitog dana života duše'', a koja nastaje onda, kada se čovek potpuno preporodi u duhu ovde na ovom svetu ili mukotrpno i dugotrajno na onom svetu.
14. I ako je čovek takav, u duhu sasvim novorođeni i potpun čovek, ipak njegova bitnost je večito sadržana u različitosti njegovog trojstva.
15. Kako to da razumete, to ću vam odmah razjasniti, zato budite pažljivi!'' (jl.GEJ.08.024)
Delatnost čovekovih tri tela
01. (Gospod nastavlja:) ''Ako pažljivije promatrate, na svakoj stvari može se otkriti ta različitost trojstva: Prvo što vam pada u oči to je njegov oblik; jer bez oblika ni jedna stvar ne bi bila zamisliva i ne bi imala svoje postojanje. Drugo, pošto je prvo već tu, očigledno je potrebna neka sadržina te stvari, jer bez nje ne bi ni postojala i ne bi imala svoj oblik, odnosno svoju spoljašnost. Šta je to treće, jer i to je isto tako potrebno baš kao što je potreban oblik i sadržina? Vidite to treće, to je jedna unutrašnja snaga, koja se nalazi u svakoj stvari i koja sadržinu unutar te stvari (materije) na neki svojstveni način povezuje i drži, te tako istovremeno i sačinjava tu stvar. Pošto je ova snaga zajedno sa sadržinom, spoljnim oblikom i ostalim stvarima jedna nedeljiva celina, ona je osnovna bitnost sveg postojanja, i bez nje ne bi moglo da se zamisli ni jedna stvar, isto kao ni bez sadržine ili bez spoljnjeg oblika.
02. Sada vidite, da su pomenute tri stvari međusobno sasvim različite, da spoljni oblik nije sadržina i da sadržina opet nije svemu uzročna snaga. No ipak te tri stvari sačinjavaju jedno; jer da nema snage ne bi bilo ni sadržine a samim time ne bi bilo ni spoljnjeg oblika.
03. Vratimo se našoj duši! Da bi duša mogla da ima svoje postojanje, mora da ima svoj spoljni oblik, naime čovećiji. Znaći, spoljni oblik to je ono što nazivamo telo ili meso, pritom da li materijalno ili produhovljeno supstancijalno, to je sasvim sve jedno!
04. Ako imamo dušu u obliku čoveka, onda će ona prema svom spoljašnjem obliku imati i odgovarajuću sadržinu. Ta sadržina ili to unutrašnje telo duše, to je njeno vlastito životno biće, odnosno to je duša.
05. Ako je sve na okupu, onda je tu i snaga, koja je uslov za postojanje duše a to je duh, koji je na kraju krajeva sve u svemu, jer bez njega ne može se zamisliti rast supstance a bez supstance nema tela a time nema ni spoljnjeg oblika.
06. Pa i ako te tri razlićite ličnosti sačinjavaju samo jedno biće, ipak ih treba razlikovati, i u tom smislu im dati imena kako bi bili prepoznatljivi.
07. U duhu ili većitoj esenciji stanuje ljubav kao sveprožimajuća snaga – najviša inteligencija i živa čvrsta volja; sve to zajedno stvara supstancu duše i daje joj oblik ili biće tela.
08. Ako je duša ili da kažemo čovek, već formiran po volji i inteligenciji duha, duh se povlaći u unutrašnjost bića i po svojoj volji i inteligenciji, daje duši odvojeni deo svoje slobodne volje kao i slobodnu, u izvesnom smislu samostalnu inteligenciju. Duša ovo prihvata delom kroz spoljašnja čula opažanja a delom kroz unutrašnju spoznaju – znaći prisvaja to već usavršeno, kao da je ta usavršena slobodna inteligencija njeno vlastito delo.
09. Usled ovako potrebnog stanja, u kome se vi osećate kao odvojeni od duha, ipak duša je sposobna za unutrašnja kao i spoljašnja otkrivanja. Ako ih otkrije, prihvata ih i ponaša se prema tome, i na takav način počinje da se sjedinjuje sa svojim duhom i pritom sve više prelazi u njegovu neograničenu slobodu. To se dešava kako u smislu inteligencije tako i u smislu slobodne volje i prosvetljene inteligencije a tu je i snaga i moć da spozna i može sve šta želi.
10. Iz toga opet možete da prepoznate, da je duša misao duha pretvorena u živu supstancu, te da se može posmatrati, u izvesnom smislu, kao da je i sama duh odnosno, ništa drugo nego što je i sam duh.
11. Konačno, duh je kao neka individua koja se oblaći jednim spoljašnjim telom, koje je na neki način treća ličnost, to nam pokazuje sama svakodnevnica. Telo služi duši za spoljno otkrivanje njenog unutrašnjeg duha i da inteligenciju i slobodnu volju duše usmeri prema spolja, da je ogranići i tek onda da traži unutrašnju neogranićenost inteligencije i slobodne volje, da traži njihovu pravu snagu, da je pronađe i da postane beskrajna u Slavi Božjoj, kako bi bila potpuno samostalno sjedinjena sa unutrašnjim duhom, koji je uvek jedino sam, ''nešto'', što sasvim prožima čovekovo ''Biti''.
12. Pošto ste nadam se shvatili kako čovek, pa i sve drugo u podređenom redosledu poseduje trojstvo, koje se međusobno razlikuje, da pređemo na rasvetljavanje trojstva Božjeg bića, kako bi mogli jasno da uvidite, da sam zbog više i žive unutrasšje istine morao da naredim, da ljudi koji veruju Meni i Mom učenju da se krste, odnosno da se jačaju, u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
13. Zato zapamtite šta ću da vam kažem!
14. Kao što več znate, pisma proročka kažu, da sam ja Isus Hristos – nazvan još i Sin čovećiji, - istinit Bog, i ako označen i nazvan različitim imenima, kao Otac, Sin i Duh Sveti! Ipak, Bog je samo jedna lična ''Slava Božja'' u najpotpunijem obliku jednog čoveka.
15. Kao što je već poznato, spoljnje telo duše i njen unutrašnji duh su sasvim sjedinjeni, tako da ćine jedno biće ili u izvesnom smislu sačinjavaju samo jednu individualnu supstancu, ali međusobno ih je troje, koji su sasvim različiti, znaći ujedinjeni su Otac, Sin i Duh, kao što to jasno uče spisi starih otaca i proroka.
16. David je nekada rekao, da bi Bog trebao da ne kažnjava njegovu dušu, spoljnje telo i unutrašnji duh. Pošto reći starog, mudrog kralja tako glase, zar ne bi mogli upitati: A kako da se to izvede? Zar je čovek sazdan iz tri lićnosti ili iz tri čoveka? Pošto to ne može da se desi kod čoveka, kako to da ide tek kod Boga, u kome je od većnosti sva savršenost samo u jednom? Kako bi to moglo da se podeli na tri osobe ili ćak na tri Boga?'' (jl.GEJ.08.025)
Biće Božje
01. (Gospod nastavlja:) ''Čujte, ako je Bog Stvoritelj svih bića razlićit od svih drugih bića od Njega stvorenih, ako je to oduvek bio, jeste i biće, da li Mu je potrebna neka nepromenljivost, kako ne bi propao u nekom pracentru?! Ako je čoveku dato da slobodno pokreće svoje telo čak i u bilo kom smeru, i jos više od toga dato je njegovom duhu, zašto bi se najslobodniji Bog ograničio, pri čemu je Svojim stvorenjima dao najpotpuniju slobodu? Zato kažem vam: božanska beskonaćnost u svemu ima moć, pa i da se beskrajno slobodno kreće! Po tome, sigurno joj je dato i pravo da Slavu Božju pretvori u meso, kako bi se lično i kao večito potpuni čovek suočio sa čovekom koga je stvorio!
02. Božanska Slava Božja nema tu moć da stvori drugo – sebi slično božanstvo i nemoguće joj je da Ga ima; jer kada bi to mogla, onda bi mogla pored jednog beskonaćnog prostora koji već postoji, da stvori još poneki beskonaćni prostor. Svakome je već izdaleka jasno, da je to najobićnija besmislica, jer ako se ovaj jedan prostor prostire beskrajno u svim zamislivim pravcima, gde bi to mogao da ima svoj početak jedan drugi beskonačni prostor?
03. Eto tako je nezamisliv i drugi potpuni Bog sa najpotpunijom beskrajnom Slavom Božjom, kao što je nezamisliv i jedan drugi beskonaćni prostor. Iz toga možete jasno da vidite, da sam Ja kao Sin čovećiji u mesu nikako i nikada drugi, već uvek samo jedan te isti Bog. Takav sam od većnosti i takav ću ostati u sve većnosti. Zbog toga ne mogu ništa ćiniti protiv Moje većite Slave Božje, ali za Nju mogu ćiniti sve.
04. Kada bi pored Mene načinio još dva Boga, kao na primer Sina i Duha Svetoga i to tako da bi se oba razlikovala od Moje individue, oni bi morali da zahtevaju od Mene i svu Moju Svemoguću moć, jer bez nje nije zamisliv ni jedan Bog, isto kao što i pojam drugog ili trećeg potpuno beskonaćnog prostora nije zamisliv, bez nekog ograničavanja i podele. Ako bi to i moglo da se zamisli, našta bi to izgledalo Moje jedno i jedino velićanstveno božansko pravo?
05. Može da postoji samo jedno bezgranično božansko pravo! Ako bi ih bilo tri, bilo bi raskomadano čitavo i jedino beskonačno carstvo Božje, i njegovo postojanje bilo bi isto tako nezamislivo kao i postojanje tri beskonačna prostora.
06. Može da postoji samo jedno većito carstvo jednoga Boga, zato što je samo On njegov jedini kralj i gospodar, baš kao što su to i pisali proroci, koji su to iz Božjeg kazivanja ovako govorili: 'Bog neće svoju Slavu Božju drugome dati'. Jer samo Ja sam - Hristos i jedini Bog! Ljudi, anđeli, gospodstva i čuvari odnosno, sve u nebesima i na svim zemljama oduvek su se klanjali Meni, i ubuduće u svu većnost klanjaće se samo Meni i nikada nekome drugome. To je kao što se vama čini za sve vaše pojmove o velićini prostora stvorenog sveta. U stvarnosti, beskonaćni prostor Stvaranja je tako velik, da kada bi on progutao to što vi zamisljate da on jeste, bilo bi kao da nije ništa progutao.
07. Ako se ne bi podrazumevalo da pod imenom Otac, Sin i Duh Sveti stoji samo jedan postojeći Bog, i da umesto jednog Oca treba prihvatiti razlićitog Sina i razlićitog Duha Svetoga – kakav li bi bio Bog, taj Otac?
08. Ako je po pisanju proročkom, grubo i neotesano nerazumevanje čovekovo ne može da shvati, da je Otac obukao Sina u svu moć i silu kako na nebesima tako i na svim zemljama i svetovima, a Duh Sveti da je pridodat kao saradnik posvećenja i očuvanja vama iz nebesa datog učenja, ćija kruna je samo Sin, koga Ja predstavljam, ali i kruna svih ostalih stvari, pitam vas: kakvog to Boga pravite od Oca? Da li uopšte još možete iz Oca da načinite Boga?
09. Ako u svojoj materijalno ljudskoj slepoći, uopšte još možete sebi da predstavite Boga, tada Ga očigledno predstavljate kao nekorisnog i neradnog, jer On u takvim uslovima očigledno nema šta da čini a nema ni čemu da upravlja. U svojoj velikoj ljudskoj slepoći, zamišljate da je Bog – Otac zbog svoje starosti, predao Sinu vlast kako bi mogao da se povuće u mir, lenstvovanje i uživanje, slično kao što je stari faraon u Egiptu predao vlast Josifu zbog svoje slabosti i umora !
10. Možda neko misli da je Otac ostareo, da hoće da se povuće, te je zbog toga iz Sebe iznedrio jednog potpuno Sebi sličnog svemogućeg Sina, pa još i jednog isto tako svemogućeg Duha Svetoga, i predao im svu vlast?
11. O, kako mora da je paganski nerazuman, glup i slep čovećiji razum, kada upada u takvo slaboumlje!
12. Ako postoji Sin i jedan Duh Sveti koji su različiti od Oca, kao što postoji anđeo i čovek od Oca, onda su svi oni samo stvorenja Očeva. Kao takva, i ako potpuna bića, proizasli su od jednog Stvoritelja a ne iz sebe – svoje lićne svemoćne potpunosti.
13. Na koji naćin i kako to može da postoji neka potpuna Božja zajednica ili jedno jedinstvo bića između jednog duha bez tela i oblika, i jednog duha sa telom i oblikom? Da li može da se kaže, da je Sin kao telesna osoba i kao što vidite ima i svoj oblik, da se nalazi u Ocu, kada Otac nema oblik i nema telo? Ili, da li može beskonaćni Otac koji nema telo ni oblik da bude u Sinu?
14. Dalje: Ako je Duh Sveti, koji izlazi iz Oca i Sina treća osoba, kako to može da bude večito zajednićki i sa Ocem i sa Sinom? Ili, da li može neko koji je svoje Biti primio od nekog drugog, da bude isti kao taj drugi koji svoje Biti ima večito sam iz sebe? Da li može većnost da bude jednaka uvek promenljivom vremenu ili, ograničen prostor da bude jednak beskonaćnosti?
15. Ako i prihvatimo da se sva vremenska vremena nalaze u većnosti, da se kreću i menjaju, ali ne možemo da mislimo, govorimo i tvrdimo da se većnost nalazi u, čak ni najdužem ali ipak ograničenom vremenu.
16. Znaći, ako je Duh Sveti proizašao iz Oca kao i svaki drugi stvor – osobno lice, onda bi on oćigledno bio Bog ograničen vremenom a ne Bog većnosti! Takav Bog trajao bi samo tako dugo, koliko traje i to vreme, posle toga prestaje da bude Bog! Ko bi tada obezbedio ljudima i anđelima večno postojanje?!
17. Da bi ovu veoma važnu stvar jasnije i svetlije razsvetlili, slušajte Me dalje!'' (jl.GEJ.08.026)
Isus kao Sin
01. (Gospod nastavlja:) ''Ako je Sin od većnosti bio, kako je mogao da bude stvoren? Isto tako, ako je i Duh Sveti bio od većnosti, kako je to mogao da proizađe od Oca i Sina, odnosno da sam sebi uzme svoj prapočetak? Ako po vašim čulima i razumu postoji razlog za tri božanske osobe, od koji bi kasnije generacije mogle da načine tri Boga, što znači večita i bez početka, tada ne bi mogao ni jedan od njih dati drugome svoj početak!
02. Ja sam eto čovek u mesu i stojim tu pred vama, znači Sin, koji nije stvoren ni od koga, već samo od Mene lično, i zato sam Ja sam svoj Otac od večnosti. I tako, gde bi to mogao da bude Otac nego samo u Sinu, i gde bi drugde mogao biti Sin do samo u Ocu, znači postoji samo jedan Bog i Otac u jednoj osobi?
03. Prema tome ovo Moje telo je zbog ljudi i anđela proslavljeni oblik Boga – Oca, da bih vam bio shvatljiviji i da bi mogli i da vidite Boga, te tako možete da Me gledate, ćujete i da samnom razgovarate a da pritom ipak ostanete živi! Rečeno je da: Boga niko ne može videti i ostati živ. Eto tako, Ja sam stalni Bog; u Meni je Otac, a snaga Moje ljubavi, mudrosti i po Mojoj svemogućoj volji koja izlazi iz Mene, i koja ispunjava i deluje u večitom i beskonačnom prostoru to je Duh Sveti.
04. Ovakvog Bogočoveka, kakvog Me sada vidite, prisutan sa svim svojim pracentralnim Bi-stvom, potpun i nepodeljen ovde u trpezariji na maslinskoj gori, i kao takav – istinit Bog i čovek istovremeno, nigde nisam drugde, ni na ovoj zemlji još manje na nekoj drugoj ali iz Mene izlazeća snaga koja jeste Duh Sveti, ispunjava i deluje ipak u svim nebesima, zemaljsko materijalnim kao i beskonačnom prostoru. Sve tu vidim od najvećeg do najmanjeg, poznajem sve, znam sve, uređujem sve i sve radim, vodim i upravljam.
05. Ako sada sve to znate iz Mojih usta, razumećete iz kog razloga treba da jačate ljude koji veruju u Mene i žive po Mom učenju stavljanjem ruku na njih i to sve, u ime Oca, Sina i Duha Svetoga.
06. Ako ste sve ovo razumeli, tada ćete i uvideti da ljude neće da zbune ova tri imena, ako budu pravilno i istinito upućeni i neće doći lako na ideju o tri osobnih bića Božjih. Ali ostavljam vam na srce obavezu, da ljudima uvek dajete pravo i potpuno istinito svetlo; jer tamo gde zatajite, u tome će ljudi ubrzo da zakržljaju i da pređu u pogrešna učenja, i biće teško ih opet vratiti na put istine.
07. No nećete moći i pored vaše vernosti, da sprećite da se pojave lažni učitelji i lažni proroci i da će mnogi ljudi da budu zavedeni. Ali to vam se neće uzeti za vaš teret, kao ni onom sejaću koji je posejao čistu pšenicu, ali neprijatelj mu dođe noću i preko pšenice poseja korov, tako da je korov rasteći, slabio pšenicu.
08. Moja najdraža želja jeste, da svi ljudi ove zemlje hodaju svetlim stazama istine i ka većitom životu, ali iz poznatih razloga moram da se povučem sa svojom Svemogućom voljom i snagom, tako da je omogućeno svakom čoveku da potpuno slobodno veruje i čini ono što on sam hoće.
09. Pri širenju Mog učenja, najbolje ćete činiti, ako utićete na razum i emocije ljudi. Jer ako su razum i karakter prožeti Mojim učenjem, tamo će vera kroz dobru volju postati živa i radna; bez pravilnog prosvetljenja razuma i karaktera, vera ostaje samo slepo i nemo prihvatanje onoga što je čovek prihvatio od nekog autoriteta. Ovakvo verovanje je toliko dobro kao i nikakvo verovanje; ono ne oživljava karakter ka slobodnom i srce ka sretnom delovanju, te prema tome, takvo verovanje je mrtvo, jer je delo bez slobode i radosti.
10. Dela koja čovek ćini iz moranja i na silu, za dušu nisu ni od kakve koristi, pošto je ne oživljavaju već je pritiskaju i jer nisu ućinjena radošću i slobodno iz unutrašnjeg ubeđenja, već straha i pod pretnjom kazne, ljutnje i besa.
11. Kažem vam, budite potpuni u spoznaji i ćistoj ljubavi, kao što je potpun Otac u nebesima, a takvi neka budu i vaši učenici! Zato ću vam još reći: pre toga sve proverite, i prihvatite samo ono sto je dobro i istinito.
12. Evo šta vam savetujem, da sami za sebe vodite računa a to savetujte i svojim učenicima! Doduše, mogao bih to od vas i da zahtevam, da Mi bez Mog daljeg objašnjenja jednostavno verujete u ono što vam govorim i u Moje savete, jer znake koje sam činio pred vašim očima, stvorile su Mi toliki autoritet, da možete da Mi verujete; ali takvo iznuđeno verovanje još je veoma daleko od unutrašnje svetlosti duše i ne pobuđuje u vama radosna dela.
13. Da je to tako, dokazuju vaša stalna pitanja i time jasno priznajete da verujete autoritetu, a to nije čisto verovanje, i ono duši daje veoma malo svetlosti, ćiji nedostatak donekle rasvetljavaju tek Moja objašnjenja. Ako vi i pored Mojih znakova i učenja još uvek tražite svetlija objašnjenja i ona vam prijaju, onda će i vaši učenici to tražiti od vas, zato nemojte biti sa objašnjenjima nikada štedljivi, jer u protivnom pomažete lažnim prorocima!
14. I vi ćete ćiniti znakove, ali i lažni proroci će ćiniti raznorazne dokaze, i svaki vaši znakovi i propovedanje Mog učenja biće mršavo i nepriznato od naroda, ali ono što utisnete ljudima u razum i karakter svetlim rećima, to će ostati većiti živi i neuništiv dokaz za istinitost Mog učenja. Takva, svetlo shvaćena istina sasvim i potpuno će osloboditi i vas i vaše učenike – i eto, opet sam vam mnogo toga otkrio dajući vam puno svetlosti, te vas opet pitam, da li ste to i shvatili?'' (jl.GEJ.08.027)
Hristos sa dva pratioca - dva anđela i učenicima, nalaze se u poseti Kis-u i Nazaret-u (Mat.13), gde svako veče do kasno u noć razgovaraju. Cirenij-e, jedan od novijih učenika razgovara sa anđelima i sav obuzet silnim poštovanjem, obraća im se:
01. ...tek sada znam, ko je Gospod a ko sam ja! Samo ne razumem čovekove prevelike drskosti da se upušta u razgovor sa Njime, kao da bi imao pred sobom sebi jednakog!''
02. Rekoše anđeli: ''Sam Gospod tako hoće; doduše, deca su oduvek imala pravo da po miloj volji govore sa svojim ocem! Zato ne pitaj gluposti ali ni za odnose; jer nije od tebe zavisno to što si čovek, već jedino od Njega, koji te je stvorio takvog kakav si i to još iz samoga Sebe i pri tome nije trebao ničijeg saveta, izuzev lično Svog. A kako bi i mogao da nekoga upita sem Sebe, kada pred sobom nije postojalo ni jedno biće u čitavoj beskrajnosti.
03. Znači, ako sa Njime govoriš kao sa sebi jednakim, činiš sasvim ispravno; jer Bog nikoga nema van Sebe, sa kojiom bi mogao razgovarati. Naime, Njegova stvorena bića oblikovana su iz Njega tako slobodno, upravu zato da bi mogla govoriti sa Bogom i Bog sa njima, isto tako kao i čovek sa drugim čovekom. Zato je sasvim u redu, da govoriš sa Bogom kao sa sebi jednakim; jer stvoreno biće je dostojno svog Stvoritelja i Stvoritelj svog stvorenog bića.
04. Naime, svako stvoreno biće je svedok Božje svemogućnosti, mudrosti i ljubavi, i bez Njegove vlasti i najmoćniji duh ne može stvarati iz sebe samoga, već samo preko Boga! Zato, što je svako stvoreno biće svedok Božje svemogućnosti, mudrosti i ljubavi, kako da ne bude dostojno svog Stvoritelja? – Da li razumeš?
05. Reče Cirenij-e: ''O vi dva premudra službenika svemogućega Boga, vaše učenje ne može da bude jasnije i razumljivije! Da, tako je! Čovek zaista ne treba da se stidi toga šta je; pa on je istinita majstorija stvoritelja, ako živi po poznatoj Božjoj volji. Ako čovek radi protivno volji Božjoj, mislim, tada kvari samoga sebe i ne može više biti ono, što je bio prvobitno i što bi morao i da ostane.
06. Isto tako svaki greh je delo protiv Božjeg reda, i sa njime se čovek kvari, jer njegova priroda trebala bi da postane slična prirodi njegovog Boga. Čovek kroz svoj rad obrazuje sebe i postaje u izvesnom smislu sam svoj stvoritelj; no ako sebe kvari, tada nije vredan da bi postao večno stvoreno biće, svemogućeg majstora!''
07. Rekoše anđeli: ''Sasvim si u pravu! Sigurno je da čovek ostaje i dalje dostojna Božja majstorija, čak i kada je gola mašina po svom telesnom obliku, mogućnosti, sposobnosti i životnoj slobodi, ali mašina u kojoj može da se duh izražava sasvim slobodno i živo.
08. Što se tiče moralnog vaspitanja negovog srca i njegove duše, koja je nužno prepuštena njemu samom, on može samoga sebe da ponizi čak i na nivo paklenog čudovišta i time da stvori najveći greh, pošto sam u sebi menja najveću Božiju majstoriju u bedno pokvarenu i od Boga najnevredniju kreaturu. No Bog se uvek iznova trudi, da neizmernim strpljenjem od pokvarenog dela (ljudsog bića), opet načini majstoriju (ponovnom inkarnacijom).
09. Upravo zbog mnogih iznakaženih dela po vlastitoj krivici, Majstor (Bog) lično je došao na ovaj svet, da bi za večito popravio mnogobrojna dela koja su se pokvarila sama po sebi. Prirodno je, da će i od sada dela da se kvare; zato, On će uvesti novu ustanovu na ovom svetu, u kojoj će dela da se popravljaju sama po sebi. Znači, ko od sada slobodno sam od sebe, po svojoj slobodnoj volji ne želi da koristi tu ustanovu, ostaće za večito pokvaren, ukoliko ne promeni svoju volju! Da li razumeš?''
10. Reče Cirenij-e: ''I to razumem i baš zbog toga mislim, da ljude treba pripremati sa izabranim ali strogim zakonima i da moraju da koriste tu ustanovu!''
11. Rekoše anđeli: ''To će da se dogodi, ali to će ljudima malo koristiti; jer čoveku koristi samo ono, što učini dobrovoljno i sve drugo mu je na najveću štetu.
12. Ako bi se čovek iznutra (sam iz sebe) ispunio bilo kakvom prisilom, ili spolja (tuđi uticaj), nas dvoje imamo vlasti više nego dovoljno, da bi sve ljude tako vezali i prisilili, da ne bi nikada više mogli prekršiti niti jedan zakon! Ali time bi od čoveka, koji bi trebao sasvim slobodno postati sličan Bogu, načinili samo jednu oživljenu mašinu, koja nikada ne bi mogla da se samostalno odluči za smišljeno, slobodno delanje – baš kao što i oštar mač pravde ne može sam od sebe ništa, ako ga ne vodi iskusna ruka!
13. Iz toga možeš jasno da spoznaš, da se nikada i ništa ne postiže prisilom, več jedino istinitom poukom i potom slobodnim samoopredeljenjem, za ponašanje i življenje prema primljenom učenju, koje svakome pokazuje osvetljen put Božjeg reda.. – Da li i ovo razumeš?'' (jl.GEJ.02.58)
