Tražite i naći ćete...

Posvećeno svima koji spotičući se tragaju za istinom


''Molite, i dati će vam se! Tražite, i naći ćete! Kucajte,

i otvoriće vam se! Jer svaki koji moli, prima; ko traži,

nalazi, i ko kuca, otvara mu se. Ili, ima li ko među vama

da bi svome sinu, ako bi ga zamolio hleba, pružio kamen,

ili, ako bi ga zamolio za ribu, pružio zmiju? Dakle: ako

vi, premda ste zli, možete davati deci svojoj dobre darove,

koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji

Ga mole?" (Mat.7.7-11)

Uvod


Rečeno je sasvim kratko i jasno... i tako eto već vekovima mi tražimo, kucamo, molimo, moljakamo, bogoradamo, preklinjemo... i ništa... niti nam se daje, niti nalazimo ono što tražimo, a još manje nam se otvaraju vrata na koja veoma uporno kucamo! U čemu je problem? Očigledno je da ne znamo kako treba moliti, šta treba tražiti i na koja vrata treba kucati!?

Ova zbirka je moj pokušaj, da nađem odgovore na mnoga pitanja.

Ako razmatramo naš uobičajni tok života sa čisto materijalno – fizičkog stanovišta, doći ćemo nedvosmisleno do zaključka, da savremen čovek sve više usmerava svoj život besmislu. Pogledajmo oko sebe: razaramo i trujemo sebe i svoju okolinu; nemilosrdno uništavamo prirodu koja nas je iznedrila, kao da ona našem potomstvu ne treba; uzrokujemo katastrofe, patnju, bolesti, ratove; najblaže rečeno osećamo otpor prema svim ljudima koji nisu takvi kao što smo mi i to sve samo zato, da bi zadovoljili svoj egoizam i svoje strasti, da bi gomilali materijalne stvari i kako bi mogli da imamo što veći uticaj – što veću moć na našu okolinu!

Ako u tom grabljenju u nečemu ne uspemo, tada nas najčešće zahvate depresije, frustracije, zavist, mržnja, itd, itd...

Zar je moguće da je sve to uobičajno – normalno - ljudski?

Mislim da je najčešće zaista to tako ali ipak uvek je to odraz našeg ličnog nivoa svesti i naše slobodne volje.

Svi mi ljudi smo jedan drugom škola – izazov – ispit, jedan od drugoga učimo se strpljenju, razumevanju... nesebična ljubav, to je uglavnom još uvek misaona imenica koja je odgurnuta na sporedni kolosek. Malo ih je koji sa uspehom završe svoju samoizabranu školu života. Ako položimo taj završni ispit, u sledećoj inkarnaciji idemo dalje u viši razred ili ponavljamo godinu, pa u sledećem životu biramo iste ili slične zadatke za koje se kada odrastemo, opet odlučujemo svojom slobodnom voljom da ih naučimo ili da ih ne-naučimo.


Sigurno je da su sve lekcije života teške – čak jako teške i da bude još teže, treba ih živeti u svetu koji je pun ponosa na sve i svašta, na bogatstvo, moć, znanje...


Mnogo nas je koji se duboko u duši osećamo nezadovoljni - izgubljeni – napušteni i tada obično započinjemo da tražimo; tražimo oko sebe, tražimo u sebi i najveći problem je što ne znamo ni šta, ni gde, ni kako da to tražimo!



I ako u poodmaklim godinama, ja se još uvek spotičem ali i dalje uporno tragam – tražim – i kažem, da sam u potrazi za istinom!


Iskustvo mi govori, da je traženje plodonosnije ako živimo skromno, jednostavno i ako smo što više prazni od bilo kakvog „ja“ tako, da Gospod može da čini sa nama ono šta On želi.


Zahvaljujući činjenici da je Otac naš nebeski oduvek, u svim epohama i na svim meridijanima, pojedine ljude nadahnuo Istinom i mudrošću, mi danas imamo jedno ogromno bogatstvo usmenog i pismenog kazivanja o svemu što jeste i što postoji.

Kao nezadovoljnik mnogim činjenicama sa kojima sam još uvek konfrontiran u svom životu, počeo sam u tom bogatstvu tražiti objašnjenja i odgovore na mnoga nejasna, teško razumljiva, škakljiva, nezgodna, nedodirljiva, oportuna, pa i jeretička pitanja.

Jedan deo tih dobijenih odgovora preveo sam, pripremio i nudim srpskohrvatskom čitaocu, smatrajući da ima još meni sličnih, koji lutaju i traže, te da im olakšam to traženje.

Pored toga, možda će neki od ovih odgovora da doprinesu da u našoj svesti prodre činjenica, da nam je Hristos ostavio svoje učenje ne da od njega načinimo mrtva verovanja – religije, kojima se narodi klanjaju smatrajući ih svetinjom, a koje su sve, manje ili više, opterečene najblaže rečeno, smešnim ceremonijama, dogmama, ritualima i kojekakvim doktrinama i koje su oduvek posvađale ljude i razdvajala narode!

Niti nam je dao svoje učenje da ga prodajemo – da od njega živimo, a još manje da se njime bogatimo.

 

Hristos nam je dao svoja učenja da nas živom rečju pouči šta je život i kako treba živeti ovaj deo našeg života!

 

No kako moje traženje traje več više od pedeset zrelih godina shvatio sam, da sam u stvarnosti svo vreme tražio sebe, te tako to traženje možda je u izvesnom smislu ''samo moj put''! I pored toga, verujem da će pisanja koja sam izdvojio za ovu zbirku, uneti barem malo više svetlosti u mnoga nedovoljno jasna i zbunjujuća kazivanja, naviknutog ponašanja, pogrešno interpretiranih učenja, sasvim praznih nasleđenih običaja i često glupih tradicija.

 

Svi mi, ljudi ovoga sveta, zalutali smo i manje ili više izgubili se, ali isto tako zalutali su i mnogi mudraci ovoga sveta, ali i oni koji misle da su prepuni duhovne mudrosti, oni su često još pogibnije zalutali. Mnoge duhovne pa i svetovne učitelje poštujemo, često citiramo a najčešće im odajemo veće počasti nego Bogu, no ako malo bolje pogledamo, videćemo da je veoma malo onih, koji nisu negde na svom putu pali pod uticaj slasti, strasti i vlasti ovoga sveta, tako da su na kraju svoga puta potpuno zalutali i izgubili se.

 

No i pored toga, bilo je u njima i svetlih trenutaka, iz kojih slede neki zapisi koje sam između ostalih, koristio i u ovoj zbirci.

 

Da bih mogao da učinim to što sam učinio, koristio sam pisanja prastara, stara, novija ali isto tako i ovovremska, od velikog broja pisaca, mislilaca, mističara, duhovnika, učitelja, lekara, terapeuta, istraživača, naučnika svih profila ali isto tako i mudra kazivanja običnih ljudi koje sam svakodnevno sretao.

 

Sve njih, sve jedno gde su i u kom vremenu živeli, inspirisala je Istina – Apsolutna Istina - Bog, i to ne zato da bi se njome šepurili pred svetom, već zato da bi bila svima nama dostupna i korisna ali i zato, jer je služiti istini uzvišeno.

 

Zato naglašavam, da ove stranice sa punim pravom pripadaju svima nama i da je krajnji autor svega ovoga samo On – Jedan – Jedini, svejedno kako Ga nazvali, Brama, Veliki Duh, Jehova, Alaha, Bog, Gospod, Apsolut, kosmička inteligencija ili drugačije, On jeste i ostaje - Otac naš nebeski, koji nas u svemu plemenitom inspiriše a mi deca Njegova, samo smo Njegova produžena ruka stvaranja.

 

Čovek zna mnoge stvari ali sebe samoga nažalost poznaje i zna tako malo, da možemo slobodno reći da čovek, sa veoma retkim izuzetcima, sebe uopšte ne poznaje i ne zna. Čovek celog života uči, ako duhovno poraste tada se ponečega i oduči, no sigurno da je mudrije, da ostane celog života učenik - nego da bude učitelj – i to učenik misterije koja se zove Život.

 

U čemu je sadržan moj rad pri stvaranju ovih stranica, možda će najbolje objasniti rečenica jednog srednjevekovnog mislioca, koji je za svoj rad govorio:...''te se može reći, da sam samo sakupljao Božje cveće u Božjoj bašti, a moja je samo vezica kojom sam svezao taj novi buket.''

 

...kada činiš neko dobro delo, nije potrebno da svet

zna ko je to uradio; dovoljno je da samo Ja znam

za to. Na takav način izbegavaš da svet može da te

hvali i slavi a i plata za učinjeno dobro delo može

da se primi samo jednom ili od sveta ili od Mene ...

(Hristos)

 

Sakupio, preveo i pripremio

jedan tražitelj istine.

Ajdovščina 2010 god.

 

Uputstvo

 

Titula majstor, kojom su ljudi, između ostalog, oslovljavali i Hrista, koja se pojavljuje i u ovoj zbirci, preneta je iz nemačkih originalnih tekstova i najverovatnije potiče od latinskog ''magister'' (eng. Master; nem. Meister), sa kojom se označavao neko: ''ko poznaje esencu, bitnost – suštinu neke stvari''. Kod nas je došla preko nemačke verzije, o kojoj se u ''Duden'' kaže: ....''majstor ima 'stvar u malom prstu' od nje i za nju živi i prenosi je dalje drugima''. Pojam ''guru'' (sanskrit) danas se prevodi kao ''duhovni učitelj'', što se u starim spisima zapada a i kod nas, prevodilo kao ''majstor''.

 

Često se u našem narodu za muškarca kaže ''čovek'', a i izgovara se: ''moj čovek'', namesto moj muž. U ovoj zbirki pojam čovek, odnosi se ravnopravno i podjednako kako na muškarca tako i na ženu.

 

Sve skraćenice sa kojima su označeni izvorni – originalni tekstovi odnose se na pisanja Jakoba Lorber-a, na primer: jl.GEJ.05.160.8-12 znači: jl = Jakob Lorber; GEJ = Das Grosse Evangelium Johannes; 05 = knjiga 5; 160 = poglavlje 160; 8-12 = pasus 8 do 12. Na taj način treba tražiti na Internetu originalni tekst. Same skraćenice objašnjene su pod Jakob Lorber ''Chronologie der Hauptwerke'' ili pod ''Abkürzungen der Originalwerke''.

 

 

 

Dodaj komentar